Kosovo: puna eskalacija samo odložena, šta sledi u 2023?

Direktor istraživanja u beogradskom Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), Igor Novaković, ne deli optimizam evropskog posrednika u dijalogu Miroslava Lajčaka da bi naredne godine moglo doći do sporazuma između Srbije i Kosova: „Oni su napravili taj francusko-nemački predlog koji je na sebe preuzela Evropska unija, ali za probijanje bilo čega potrebno je mnogo veće angažovanje EU na terenu. Oni sebe godinama nisu sagledavali kao ključnog geopolitičkog aktera, ali koji mora da se angažuje.“

Ono što jeste novo, smatra Novaković, to je izjava američkog specijalnog izaslanika za dijalog Gabrijela Eskobara koji je najavio da će SAD preuzeti na sebe formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO) i sa ili bez vlade Kosova sačiniti predlog kako bi ona trebalo da izgleda. „Eskobar je rekao da planiraju da pokrenu razgovore o ZSO tek u aprilu, a to govori da su ti rokovi vrlo fleksibilni“, kaže Novaković.

-pročitajte još: Nemački mediji: „Oružani sukob Albanaca i Srba je moguć“

On ujedno podseća da je sporazum iz 2013. kosovska skupština ratifikovala: „Ratifikacija znači da su te odredbe postale deo pravnog sistema Kosova i da imaju jaču snagu od domaćih zakona. Drugim rečima, postoje svi preduslovi bez obzira na odluku ustavnog suda Kosova da se određena rešenja implementiraju. Ovde je međutim problem taj što je politička elita u Prištini toliko demonizovala ZSO, da oni jednostavno ne mogu da uzmaknu. Ono čega se ja bojim jeste da taj američki proces oko Zajednice neće rezultirati praktičnom primenom na terenu“, kaže Novaković.

„Uzmi ili ostavi“

Nešto drugačijeg mišljenja je Visar Imeri, direktor prištinskog Instituta za socijalne politike „Musine Kokalari“. On trenutnu krizu koja je na ivici sukoba vidi kao uvod u odluku o formiranju ZSO: „Mislim da je ova situacija na Severu korisna obojici lidera kako bi približili ideju kompromisa svom narodu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić već je počeo da govori o ’dva puta – ili rat ili dijalog’. Nešto slično se čuje i u Prištini – ’ili ZSO ili rat’,“ kaže Imeri.

Poruku Eskobara, Imeri vidi ovako: Kurti će „ili početi sa formiranjem ZSO u datom roku, ili morati da počne da razmišlja o tome kako da ode sa vlasti. A postoji i treća mogućnost – da dobijemo dokument, kao što je slučaj sa francusko-nemačkim planom, koji će biti okvir za to kako će ZSO izgledati i funkcionisati. Taj papir će ponovo doći od neke države iz međunarodne zajednice i biće nam predstavljeno kao ’uzmi ili ostavi’ dokument. Ako taj proces bude pokrenut, formiranje ZSO neće nužno morati da se završi, ali će to biti dovoljno da se otvore vrata za razgovor o drugom delu EU plana o kome je Vučić vrlo nerad da pregovara“, ocenjuje Imeri za DW.

Novaković međutim upravo u takvom scenariju vidi crvenu liniju Beograda: „Ono gde ja mislim da Beograd neće popustiti jeste pitanje formiranja ZSO. Neće biti govora o novim pregovorima dok se prethodno ne ispuni ono što je već dogovoreno.“

U sukobu ta dva pristupa – početak pregovora o ZSO, pa formiranje nakon postizanja sveobuhvatnog dogovora ili formiranje ZSO, pa pregovori o sveobuhvatnom dogovoru –Imeri vidi uzrok najnovije krize i barikada na severu.

Do sada se „igrao šah“

Dok je formiranje ZSO uslov Srpske liste za povratak Srba u kosovske institucije, uslovi za uklanjanje barikada bili su povlačenje Specijalnih jedinica kosovske policije sa severa, kao i puštanje trojice uhapšenih Srba. U sredu je, nakon dve i po nedelje barikada, na zahtev specijalnog tužioca jedan od uhapšenih, Dejan Pantić, prebačen iz sudskog u kućni pritvor. To je, uz garanciju koju je Kosovo dalo EU i SAD da neće biti hapšenja zbog učešća na protestima i barikadama, bilo dovoljno za odluku o povlačenju barikada čije se sprovođenje očekuje u narednim danima.

Dva bivša kosovska policajca optužena su inače zbog podrivanja ustavnog poretka, pokušaja ubistva, terorizma i ratnih zločina. U srpskoj zajednici na Kosovu naširoko se dovodi u pitanje kredibilitet tih optužbi, a česte pojave navodnih spiskova osumnjičenih za ratne zločine ili organizovani kriminal na kojima se sada već nalazi više stotina Srba, vide se kao pokušaj zastrašivanja zajednice. Ozbiljne frustracije u zajednici izaziva i višemesečno prisustvo teško naoružanih albanskih specijalaca u većinski srpskim sredinama, te pet policijskih baza izgrađenih u Leposaviću i Zubinom Potoku na privatnoj imovini koja je eksproprisana tek nakon početka izgradnji baza i bez konsultacija s lokalnom srpskom zajednicom.

O tom uslovu, čini se, nije bilo reči u pregovorima proteklih nedelja, ali je na sastanku sa kosovskim Srbima u Raški u sredu, Vučić obećao da će se zalagati da se situacija sa specijalnom policijom vrati na period od februara 2022. od kada je intenzivirano njihovo prisustvo.

Ipak, meseci uletanja iz jedne u drugu krizu na severu Kosova vode zaključku da je puna eskalacija samo odložena, a ne i izbegnuta. „Ukoliko se progon Kurtija nastavi, nove barikade će sever zatvoriti za prištinske institucije zauvek“, poručili su predstavnici kosovskih Srba.

Visar Imeri za DW kaže da ne isključuje političku volju stanovnika na severu, ali da ipak veruje da je „erupcija na severu orkestrirana i kontrolisana“: „To možda nije rezultat dogovora Beograda i Prištine, ali je ipak svako odradio svoj deo. To ne garantuje da situacija neće dalje eskalirati, ali do ovog trenutka je izgledalo kao da se igra šah. Obe strane se repozicioniraju pre nastavka dijaloga. Kurti je pokušavao da pokaže da može da ostvari suverenitet koristeći policijske snage Kosova, vladavinu prava, dok Vučić poručuje da je zapravo on taj koji kontroliše Sever.“

I 2023. će biti „godina zastoja“?

Novu dinamiku dijaloga Beograda i Prištine uslovila je i ruska invazija na Ukrajinu, ukazuje Imeri. Prvi sporazum o normalizaciji zvao se tako, jer se znalo da će doći i do drugog, objašnjava on. Međutim, kaže, rat u Ukrajini uticao je na to da zapadne sile, posebno EU, ali donekle i SAD, izgube volju da čekaju da se strane same dogovore. Umesto toga, one će, smatra, predložiti sporazume koje mogu da prihvate obe strane:

„Dakle, razgovori su bili nazvani dijalogom, jer se očekivalo da će se strane međusobno sporazumeti i do sada su sporazumi formalno imali takvu prirodu, iako je bilo posredovanja. Ali sada se to jasno menja, princip će biti – ovo je dokument, obe strane se slažu, to je ono što ste tražili. Sa dijaloga prelazimo na stil pregovora gde dobijamo gotova dokumenta, a od nas se traži da ih prihvatimo uz mogućnost prihvatanja nekih manjih primedbi“, kaže Imeri za DW.

Novaković očekuje da Srbija pozitivno odgovori na takav poziv: „Vučić i Dačić su rekli da oni sigurno ne žele Kosovo u UN, a da o ostalim stvarima može da se pregovara. Ono što sigurno očekujem jeste da Srbija neće odbiti poziv, čak iako budu preformulisani ti odnosi sa dijaloga u pregovore. Oni poziv neće odbiti i biće spremni na određenu vrstu kompromisa.“

Ono što Novaković ne očekuje jeste ostvarenje predloga pojedinih opozicionih stranaka u Srbiji: „Dijalog se neće vraćati u Ujedinjene nacije. Evropska unija, odnosno Brisel, će ostati mesto gde će se dve strane susretati.“

Pa ipak, Novaković ne predviđa uspeh novom pristupu zbog otpora prema formiranju ZSO: „Kako ja vidim stvari, čini mi se da će 2023. ponovo biti godina zastoja. Ne bih isključio ni mogućnosti neke vrste ograničenog konflikta, što je vrlo moguće zato što sami lideri sa obe stane sigurno ne mogu da kontrolišu situaciju u svakom smislu i na svakom mestu. To je jedan od mogućih scenarija. A Evropska unija, s obzirom na trenutnu situaciju, bez neke jače, konkretnije ponude za obe strane i bez ulaganja i resursa i ljudi, ne može da očekuje neki veći uspeh.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.