Korupcija kao oružje autokratije - Nemačka na udaru

Organizacija za borbu protiv korupcije Transparensi internešenel (TI) Nemačke pozvala je vladu u Berlinu da borba protiv mita i korupcije bude prioritet. Istovremeno se upozorava na pokušaje korupcije iz inostranstva.

„Širom sveta, autokratske države koriste korupciju kao oružje za ostvarivanje svojih interesa i podrivanje političke, socijalne i ekonomske stabilnosti u demokratskim zemljama“, kaže Aleksandra Hercog, predsednica Transparensija Nemačke. Na meti su posebno Evropa i Nemačka, što je nedavno pokazala i tzv. afera „Katargejt“, rekla je ona na predstavljanju Indeksa percepcije korupcije 2022.

-pročitajte još: Tužilaštvo ispituje odnose ministra Lindnera i banke

Nemačka u padu

Rangiranje pokazuje da Nemačka već deset godina nije napravila značajan napredak u borbi protiv korupcije, rekla je zamenica predsednice TI Margarete Bauze: Nemačka je izgubila jedan bod u odnosu na prethodnu godinu i nalazi se na devetom mestu sa 79 od 100 bodova. To je za Nemačku najmanji broj bodova od 2014. Zato se Nemačka poziva da se usredsredi na suzbijanje korupcije.

„Zemlje G7 su 2022. godine konačno navele korupciju kao pretnju po nacionalnu bezbednost. Nemačka vlada mora da sledi taj primer i da joj borba protiv korupcije bude prioritet“, rekla je Hercog. U prvom koraku, borba protiv korupcije trebalo bi da bude povezana sa strategijom nacionalne bezbednosti. Pored toga, Nemačka mora da preduzme mnogo više akcija protiv pranja novca i prikrivenih transnacionalnih tokova novca.

Pooštravanje zakona

U međunarodnom poređenju, Nemačka je u dobroj poziciji, jer, na primer, svakodnevna korupcija u policiji ili administraciji jedva da igra neku ulogu u toj zemlji. „Međutim, skandali poput afere sa nabavkom maski nedavno, oslabili su poverenje u integritet politike i privrede. Uprkos važnim reformama kao što je uvođenje registra lobista, Nemačka ima još mnogo posla“, kaže Bauze i poziva da se zakon o podmićivanju poslanika pooštri. To je takođe lekcija naučena iz azerbejdžanske afere.

Osim toga, još uvek ne postoji nezavisna kontrola lobija. „Vlasti moraju da postanu mnogo moćnije kako bi sprečile i suzbile privredni i finansijski kriminal“, upozorila je Bauze. Između ostalog, Transparensi Nemačke poziva da se službe za sprovođenje zakona i pravosuđe bolje osposobe, da se poboljša nadzor nad pranjem novca i da se brzo uvede korporativno krivično pravo.

Korumpirani političari

U aferi s maskama, tvrdi se da je jedan PR-menadžer dobio milionske provizije za sklapanje ugovora o maskama između Ministarstva zdravlja i švajcarske kompanije „Emiks“. To su bile neobično skupe zaštitne maske po ceni od 8,90 evra po komadu – znatno iznad tržišnog nivoa.

U aferi Azerbejdžan, za dva poslanika CDU i CSU u Savetu Evrope tvrdi se da su dobili novac i beneficije u zamenu za dobronamerno ponašanje i pozitivne izjave u korist Azerbejdžana.

Transparensi upozorava na razorne posledice

Primer ruskog agresorskog rata u Ukrajini pokazuje razorne posledice korupcije, upozorava TI. Rusija je tokom godina izgradila mrežu uticaja na saveznom i pokrajinskom nivou uz pomoć ogromnih finansijskih resursa, kao što su lukrativne službe za bivšeg kancelara Gerharda Šredera ili podrška političarima Alternative za Nemačku (AfD). Rusija je tako na primer mogla da utiče na političke odluke o energetskoj politici i da ojača svoju geostratešku poziciju.

Danska ponovo na vrhu

Kao i prethodnih godina, Danska zauzima prvo mesto na rang listi sa 90 bodova. Na vrhu liste su zemlje s jakim ustavnim i demokratskim institucijama poput Finske, Norveške i Švajcarske. Na začelju je Somalija sa samo dvanaest bodova. Na kraju indeksa su uglavnom države koje karakterišu nasilni sukobi i u kojima se raspadaju državne institucije, poput Sirije, Južnog Sudana, Jemena i Libije.

Najviše bodova u proteklih deset godina izgubile su, između ostalih, Turska i Mađarska – u odnosu na Indeks iz 2012. godine pale su za 13 mesta. Razlog je, kako se navodi, sve veće ograničavanje nezavisnosti pravosuđa, medija i civilnog društva, koji su ključni za borbu protiv korupcije i suzbijanje zloupotrebe položaja.

Što se tiče zemalja regiona, Slovenija sa 56 bodova je na 41. mestu, a sledi Hrvatska sa 50 bodova na 57. mestu. Kosovo sa 41 bodom je na 84. mestu, a Severna Makedonija sa 40 na 85. mestu. Srbija sa 36 bodova deli 101. mesto sa Albanijom, dok je Bosna i Hercegovina sa 34 boda na 110. mestu.

Indeks, koji se objavljuje svake godine pokriva 180 država i teritorija i procenjuje stepen korupcije u politici i administraciji. Indeks je zasnovan na proceni stručnjaka i rukovodilaca.

ss (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.