Više nego bilo šta drugo, o stanju naše republike govore male stvari. Na primer email, u kojem direktor škole našeg sina roditeljima saopštava šta je pročitao na onlajn protalu Prvog programa nemačke televizije, tagesschau.de: gradonačelnik Berlina najavio je zatvaranje škola. Ali, piše direktor, on ne može da nam kaže ništa detaljnije, jer još nije dobio zvanične informacije. „Očigledno da uprave škola ne moraju da budu obaveštene", piše on sarkastično, ali i nekako bespomoćno.
Nemačka je federalna država. Postoji savezna vlada i vlade 16 saveznih država. U nekim oblastima politike, kao što je školska politika, vlade saveznih države samostalno odlučuju, kao recimo sada - da li će škole biti zatvorene ili ne. Kada je u pitanju zdravlje, odgovornost se spušta čak i na treći, komunalni nivo.
Greška u sistemu?
To znači da u Nemačkoj nema centrale iz koje se sve kontroliše, svim upravlja i o svemu odlučuje. Umesto toga, mora biti diskusija, usaglašavanja i koordinacije. Sada, u vreme korona krize, po neko to može da vidi kao grešku u sistemu. Može biti da je to tako, ali se trenutno tu ništa ne može promeniti. Moramo funkcionisati i to na najbolji mogući način. Baš kao što ovu pandemiju moramo iskoristiti na najbolji mogući način. Ovo je kao poplava: Brane su se urušile i sada je zadatak da se nameštaj odnese na prvi sprat. Svi moraju da potegnu - i u slučaju poplave i sada.
Nismo potpuno bespomoćni. Možemo nešto da učinimo: da se usporimo i razmislimo. Međutim, to ne znači da svako treba da se brine samo o sebi. Ne traži se sebičnost, kao što je kupovina nepotrebnih zaliha - već zdrav razum. Ako idete u kupovinu, možete nešto doneti i za svoje komšije.
Ljudi će umirati
Zahvaljujući našim modernim sredstvima komunikacije, možemo ostati u kontaktu, razmenjivati ideje i pružati emocionalnu podršku i ako ne sedimo jedni pored drugih.
Jer, naravno da će biti žrtava. Zašto bi korona-virus koštao manje ljudskih života od kardiovaskularnih bolesti i normalnog gripa? Čak i bez novog virusa, u Nemačkoj svake godine umre oko 850 000 ljudi. Takav je život.
Infekcija korona-virusom nije apokalipsa, mada se širom sveta upravo tako stilizuje. To je jednostavno dodatni rizik. Međutim, taj rizik niko ne može u potpunosti da isključi i zato neki tako panično reaguju. Naučno je dokazano: ljudi neki rizik vide manjim ako veruju da na njega mogu da utiču, za razliku od rizika kojima se osećaju bespomoćno izloženi.
Život će ići dalje
Zadatak politike je da nudi zaštitu, takođe i psihološki. Kada savezna vlada kaže da će uraditi sve da privreda i ljudi koji rade ne ostanu bez novca, ona time oslobođa od straha, smiruje i šalje signal da život ide dalje.
A što duže odložimo infekciju, tim bolje će ići dalje. Jer, što više zaraženih ljudi odjednom zatraži pomoć zdravstvenog sistema, to će biti veći broj smrtnih slučajeva. Političari to moraju jasno da daju do znanja - uvek iznova. Oni pritom moraju da deluju suvereno i apeluju na zdrav razum građana.
Sada nije vreme da se postavlja pitanje da li je politika previše spora, da li greši ili ko je kriv za ovo ili ono. Sada je vreme da od ove teške situacije zajedno učinimo najbolje što možemo. Kasnije možemo suditi i donositi zaključke. Važno je da naučimo lekcije. Šta je funkcionisalo, šta bismo mogli bolje učiniti sledeći put?
Jer, jedno je jasno: pandemija može ponovo doći. Možemo biti srećni što sada imamo posla „samo" sa korona-virusom, koji 80 procenata stanovništva neće skoro ni osetiti. To je mogao da bude i neki daleko smrtonosniji virus.
Ova kriza ima još jednu dobru stranu: Možemo je iskoristiti kao priliku za preispitivanje nepoželjnih efekata globalizacije. To da Evropa više ne proizovdi nešto toliko važno kao što su lekovi bila je velika greška. To moramo promeniti, čak i ako to košta. Takođe bi trebalo da preispitamo kako se ponašamo prema našim lekarima, medicinskim sestrama i negovateljima. Ako korona-virus skrene pažnju na neodržive uslove u nemačkim bolnicama, onda u svemu ovom zaista ima nešto dobro.
A da: Dva sata posle emaila direktora naše škole, dobili smo mejl sa zvaničnim saopštenjem da će škole u Berlinu biti zatvorene od utorka do kraja uskršnjih praznika 19. aprila. Izuzetak su završni ispiti u školama.
Mislim da je to uravnotežena odluka, kao i mnogo toga danas u ovoj republici. Za takve odluke je potrebno vremena. Ali, one nas uče i kako ubuduće neke stvari možemo i bolje da obavimo.