Koreni terora na Sinaju

 U trenutku kada su vernici u petak napuštali sufističku džamiju, teroristi su aktivirali bombu i tom prilikom ubili 305, a ranili više od 120 ljudi. Na one koji su pokušali pobegnu su otvorili vatru. Odgovornost za napad u Bir al-Abedu, 40 kilometara južno od glavnog grada provincije Al-Ariš, još niko nije preuzeo. Mediji navode izjavu opunomoćenika egipatskog državnog tužilaštva, koji vodi istragu, da su napadači nosili zastavu džihadističke organizacije „Islamska država" (IS).

Egipatske vazdužne snage su reagovale napadima na Sinaj i tom prilikom bombardovale navodna teroristička skrovišta. Portparol egipatskih snaga bezbednosti Tamer al-Refai je na svojoj zvaničnoj stranici na Fejsbuku napisao da je u napadima uništeno nekoliko vozila koja su korištena u napadu na džamiju u Bir alAbedu.

Beduini kao građani drugog reda

Sinaj je dugi niz godina mesto na kojem džihadisti vrše napade. 2014. godine su u samoubilačkom napadu ubijena 33 vojnika. Predsednik Abdel Fatah el-Sisi je proglasio vanredno stanje u tom regionu. U godinama koje su usledile, sukob između vojske i terorista se zaoštrio i na obe strane je poginuo veliki broj ljudi.

Politikolog i novinar Asiem al-Difraoi kaže da je glavni uzrok nasilja na severnom delu Sinaja pre svega ekonomska i kulturna situacija. „Beduine sve više posmatraju kao građane drugog reda. Oni žive u veoma teškim ekonomskim uslovima i često im se prebacuje da su kriminalci i krijumčari", izjavio je Difroi za DW. On kaže da beduini ne profitiraju od bogatstava na Sinaju kao što su izvorišta nafte ili turizam.

Podsećanje na izraelsku okupaciju

Ginter Mejer rukovodilac Centra za istraživanje Arapskog sveta na Univerzitetu u Majncu se bavi socijalnom geografijom i još od 70-tih godina se bavi beduinima na severu Sinaja. Situacija se od početka arapskog proleća 2011. godine veoma pogoršala. Međutim, ta situacija vuče korene iz prošlosti.

Mejer je izjavio za DW da se stariji beduini sećaju „zlatnih vremena" izraelske okupacije, posebno nakon šestodnevnog rata 1967. godine. Beduini tada ne profitiraju samo od izraelskih turista nego i od infrastrukturnih poboljšanja, posebno u oblasti medicinske nege i mogućnosti zapošljavanja koje im pruža vojna uprava. „Beduini takođe zarađuju i od poslova koji su im zvanično odobreni, a to je uzgoj droga koju kasnije krijumčare širom Egipta.

Poraz politike

Asiem al-Difraoi kaže da razlog za napade militantnog islama treba tražiti u širenju selefijske ideje koja se na tom području ukorenila pre nekoliko decenija i koja se radikalizovala u pravcu militantnog džihadizma.

Razloge za takvu radikalizaciju Mejer vidi pre svega u propalim pokušajima beduina da artikulišu svoje zahteve na političkom putu. Pored toga, od 1982. kada se Izrael povukao sa Sinaja, situacija za beduine se kontinuirano pogoršava.

Od početka izgradnje kanala za navodnjavanje As-Salam 1997. Beduini su izgubili plodne oranice. „Projektom su doseljeničkim porodicama pripala područja duž delte Nila, a domaćim peščana područa na periferiji", kaže Mejer i dodaje: „Kada se otpor radikalizovao, egipatska policija je uhapsila veliki broj žena kako bi se policiji predali njihovi muškarci".

Koreni jedne bolesti

2014. godine, skoro godinu dana nakon svrgavanja sa vlasti Muhameda Mursija, deo beduina se priključuje ISod kojeg dobijaju oružje iz Libije. Od tada, kaže Mejer, nasilje stalno eskalira. Tokom sukoba, egipatske snage bezbednosti su bomardovale i naselja. „Vrhunac je bilo rušenje više stotina kuća kako bi se napravila tampon zona duž Pojasa Gaze", kaže Mejer.

Kako se suprostaviti terorističkom nasilju na Sinaju? Asiem al-Difraoi kaže da bi vojni odgovor bio kontraproduktivan. Egipćani ponovo moraju uspostaviti dijalog. „El-Sisijeva vlada se takođe mora vratiti pomirljivom kursu. Brinemo se samo o simptomima, ali ne i o korenu ove bolesti", kaže Difraoi.

Savez, koji su beduini sklopili sa IS, vodi do toga da je nasilje do sada uglavnom vršeno nad Koptima, egipatskim hrišćanima. Na meti terorista su se prošlog petka našli i sufisti. Islamisti i njih smatraju otpadnicima svog tumačenja sunitskog islama. Ginter Mejer misli da su džihadisti u petak na nišanu imali i radnike koji nisu beduini i iz Saline, nedaleko od mesta napada. To ukazuje da džihadizam nije samo ideološki nego i socijalni sukob koji se vodi najbrutalnijim sredstvima.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android