Kontrolisani haos na Hiosu

Noć je. Pothiti Kitromilidi puši cigaretu i preko tamnog mora gleda svetla u daljini, na turskoj obali. Ona stoji na jugozapadnoj strani Hiosa. Kitromilidi je koordinatorka spasilačke ekipe FEOX, grčke humanitarne organizacije. Otkako je turska obalska straža pojačala nadzor, izbeglice većinom dolaze noću. Proteklih dana, malo ih stiže čamcima, ali ne zbog graničnih kontrola, nego zbog lošeg vremena, kaže Kitromilidi. A vlasti "se ponašaju kao da za ovo važi neko normalno radno vreme".

"Ne vidimo ih, samo ih čujemo"

Ali, more je noćas mirno. Preko voki-tokija Kitromilid razgovara sa svojim timom. Oni su motociklima na terenu. "Ne vidmo ih, samo ih čujemo", kaže ona.

A onda neko s terena javlja: "Čamac stigao! Čamac stigao!"

Kitromilidi uskače u svoj automobil i vozi prema mestu gde je iz čamca na obalu izašlo 45 mokrih i promrzlih Avganistanaca. Spasilački tim im daje suvu odeću i termo-pokrivače. Pomoć stiže i od norveške humanitarne organizacije "A Drop in the Ocean". Tu su i španski lekari. Uprkos plaču dece i jecajima odraslih, čitav taj haos deluje kao da je pod kontrolom. Skidanje mokre odeće, oblačenje suve, plastične kese zamenjuju mokre čarape. Svi staju u red ispred autobusa. Volonteri skupljaju otpad.

Nova taktika krijumčara

Već mesecima humanitarne organizacije poboljšavaju svoj rad, ali sad su pred novim izazovom. Jer, zbog pritiska Turske i Evropske unije krijumčari menjaju svoju strategiju. Uvek kad izgleda da je reka izbeglca splasnula, odjednom se pojavljuje velik broj izbeglica u kratkim razmacima, što je previše za uredno zbrinjavanje. Prošlog vikenda je samo na Hios stiglo više od 3.000 ljudi.

"Brojke su od jeseni stabilne i verujemo da će tako ostati do marta", kaže Edit Čazele koja radi za norvešku organizaciju za pomoć izbeglicama. "Svi smo iznenađeni da oni stižu uprkos hladnom vremenu i nemirnom moru."

Spasilačke ekipe uočavaju i da izbeglice ne napuštaju čamce tek kad stignu na obalu. Krijumčari ih prisiljavaju da ranije skoče u more i plivaju do obale, a oni se čamcima vraćaju nazad u Tursku.

Beba bačena u more

Mihalis Mierusis iz organizacje FEOX morao je u petak uveče da pliva kako bi spasio jednu bebu, koja je jednostavno bačena u more. Detetu nije bilo ni godinu dana, ali je ipak preživelo. Mierusis pretpostavlja da se takvi slučajevi događaju češće jer krijumčarima nedostaju čamci. "Nažalost to nije ništa neobično", kaže on. "Ljude jednostavno bacaju u more." Drugi pomagači pričaju da krijumčari uzimaju prodice kao taoce, a očeve prisiljavaju da čamce sa izbeglicama voze do Hiosa i onda ih prazne vraćaju u Tursku. Ima svakakvih glasina. Kriminalne aktivnosti se trenutno koncentrišu na plaže oko turskoga grada Cesme, gde napušteni hoteli služe kao smeštaj za izbeglice, pre prebacivanja u Grčku. Mahmud Ikbal iz Avganistana priča da je tamo tri noći bio bez hrane i pića. Sa još 15 Avganistanaca je prevezen do obale. Minibus je zaustavila policija, a onda ga je ipak propustila, priča on.

Pocepani pasoši

Na grčkoj strani situacija nije tako haotična, ipak ima čitav niz problema. Izbeglički kamp Souda, na sred Hiosa, jedan je od najbolje opremljenih u Grčkoj: dobri šatori, kreveti na sprat, grejanje. U kampu oko kojeg se brinu UNHCR, lokalne vlasti i razne nevladine organizacije, ima mesta za oko 700 ljudi. Volonteri dele tri obroka dnevno.Registracija se obavlja u jednoj napuštenoj fabričkoj hali u blizini kampa. Izbeglice su tu smeštene dok ih trajektom ne prevezu dalje, u Atinu. Izgleda da je sve dobro organizovano, kaže nemačka volonterka Rebeka Berker, jer jednostavno primaju sve, bez obzira imaju li pravo na azil ili ne. Pogled u protokole registracije pokazuje da gotovo svi migranti tvrde da su iz Sirije ili Avganistana. Ali, u kampu očito ima puno ljudi iz severne Afrike. Osim toga na obližnjoj plaži su pronađeni pocepani iranski pasoši.

Vasilis Balas, menadžer kampa Souda, ipak želi da zbrine sve koji dođu, barem dok na Hiosu ne bude otvoren novi centar za registraciju. Zbog Turske je smanjen broj iranskih izbeglica, kaže Balas. "Ali, još uvek imamo puno ljudi iz Magreba i nekoliko njih iz Benina i Konga", kaže on i smeje se. Na pitanje, zašto se smeje, Ballas odgovara: "Ne znam, Ljudi će putovati na kraj sveta dok ne pronađu otvorena vrata. Smejem se umesto da plačem."