Komemoracija u Srebrenici: prva godišnjica nakon rezolucije

Ove godine u Srebrenici je sahranjeno 14 identifikovanih žrtava, za koje je u podne klanjana dženaza. Prethodno je u Memorijalnom centru Potočari održana komemoracija kojoj su, osim porodica žrtava, prisustvovali brojni političari i visoke zvanice.

Predsednica Udruženja Majke Srebrenice Munira Subašić, koja je izgubila više od 20 članova porodice, podsetila je na Rezoluciju o Srebrenici koja je produkt njihovog angažmana. „Majka muslimanka, majka Bošnjakinja, majka Srebrenice, nije sela da plače. Digle smo glas. Probudile smo svest da su naša deca ubijena, da se ovo ne desi nikome više. Nažalost, dok stojim, mnoge majke u Ukrajini i Palestini plaču i gledaju svoju krvavu decu“, rekla je Subašić.

Bećirović: „Implementaciju Rezolucije niko ne može da zaustavi“

Posebno poštovanje Majkama Srebrenice izrazio je predsedavajući Predsedništvu BiH Denis Bećirović, rekavši da „njihova hrabrost služi kao inspiracija svima“. On je podsetio da se 29. godišnjica genocida u Srebrenici prvi put obeležava nakon usvajanja Rezolucije u Ujedinjenim nacijama.

„Implementacija Rezolucije je počela i niko je ne može zaustaviti. Mi već danas u zgradi UN obeležavamo Dan sećanja na genocid. Uvažavamo Srbiju i ne stavljamo jednakost između režima i ljudi – implementacija Rezolucije ne zavisi od onih koji je nisu uspeli zaustaviti, nego od nas samih“, istakao je Bećirović.

Potočare je posetila i delegacija Crne Gore, predvođena ministarkom evropskih poslova ove zemlje Maidom Gorčević.

„Ovaj najveći zločin na tlu Evrope nakon Drugog svetskog rata svedoči o bezgraničnosti ljudske svireposti kad politika mržnje otruje društvo. Godišnjice ovog masakra moraju biti prilika za sećanje i istinu, odreći se istine o prošlosti znači odustati od budućnosti oslobođene od strepnje da se isto može ponoviti“, poručila je Gorčević.

„Generalna skupština je 23. maja usvojila rezoluciju kojom se 11. juli proglašava za Međunarodni dan sećanja na genocid. Rezolucijom se osuđuje i bilo kakvo negiranje ovog događaja i sve radnje kojima se veličaju osuđeni zločinci“, rekao je u obraćanju visoki predstavnik Kristijan Šmit, poručivši da je za društvo imperativ da odbaci bilo kakve pokušaje minimalizacije težine genocida.

Suočavanje sa prošlošću

„Jasno mi je da vlasti Republike Srpske osporavaju činjenice vezane za genocid. To je simptom nemogućnosti suočavanja s mračnim periodom prošlosti. Nakon ovakvih dešavanja potrebno je međusobno uvažavanje kako bi došlo do pomirenja... Zašto ne bi bilo normalno da i gospođa Cvijanović (članica Predsedništva BiH, Željka, prim.aut.) danas sedi ovde? Bosna i Hercegovina bi trebalo da bude primer pomirenja“, rekao je Šmit.

A prva godišnjica obeležavanja genocida u Srebrenici nakon usvojene Rezolucije u Ujedinjenim nacijama, protiče u verovatno najzategnutijim političkim odnosima do sada. Rezolucija je, smatra politička analitičarka iz Banjaluke Tanja Topić, samo dala jednu novu dimenziju u političkom ponašanju, „a to je ’osveta’“.

„I suštinski samo potvrđuje dobro poznatu matricu podele na prijatelje i neprijatelje. Mnogi politički potezi se obrazlažu u stilu, ’to vam je zbog Srebrenice’. A Srebrenicu obrazlažu Jasenovcem i tako nikako da izađemo iz začaranog kruga nekritičkog odnosa prema prošlosti“, kaže Topić, podsećajući da je, nakon usvajanja rezolucije o Srebrenici, najavljen plan o mirnom razdruživanju.

Topić kao argumente za tu tvrdnju navodi i „edukaciju“ kadeta i marširanje po Prijedoru, pojačanu antizapadnu retoriku i isticanje zahvalnosti Rusiji zbog podrške, posebno u Generalnoj skupštini UN. Deklaracija Svesrpskog sabora donela je i nove zahteve, poput vraćanja grba Nemanjića i zastave Republike Srpske koju je Ustavni sud BiH osporio pre gotovo 20 godina.

Dodik iskazao saosećanje za sve žrtve

„Dakle, pojavni oblici su izraženiji, javljaju se i novi, ali ono što rezolucija nije donela jeste kritičko sagledavanje sopstvene mračne strane i pijetet prema žrtvama. Politika ih je i dalje ponizila, obezvredila i ispolitizovala, što je dugoročno velika prepreka procesu pomirenja. Politička kakofonija i udaranje u sopstvene verbalne ratničke bubnjeve zasenili su svaku civilizovanu raspravu“, kaže Topić, navodeći da su u tom kontekstu svi segmenti društva „upregnuti“ u tom cilju, odnosno u legitimaciji sopstvenih politika.

Politike u Banjaluci i Beogradu ne spore zločin u Srebrenici, već njegov karakter, ističući da kvalifikacija genocida ne može biti priznata, jer, kako tvrde, čitavom narodu pokušava da stavi zločinačku etiketu. Ništa se nije promenilo ni nakon usvajanja rezolucije u UN, koja od početka nije imala konsenzus unutar BiH da se kao dokument uputi u to telo.

Predsednik RS Milorad Dodik, koji u svojim istupima negira karakter dešavanja u Srebrenici po presudi međunarodni sudova, na 29. godišnjicu obeležavanja, uputio je poruku svim žrtvama:

„Kao što sam izrazio žaljenje za stradalim Srbima, iskazujem saosećanje porodicama stradalih Bošnjaka. Bez obzira na naše razlike, moramo pokazati poštovanje prema bolu i patnji koja je zadesila mnoge ljude svih nacija i vera u BiH. Pozivam sve građane da dan protekne u atmosferi mira, da izbegavaju bilo kakve provokacije i da se ponašaju odgovorno i s poštovanjem“, napisao je Dodik na društvenoj mreži Iks, pozivajući da odnos prema ovom danu treba da pokaže „da smo opredeljeni za mir, stabilnost i bolju budućnost za sve“.

Savet ministara bez dana žalosti u BiH

Ipak, ništa se ne menja ni u državnim institucijama gde je odlučivanje uslovljeno entitetskom podrškom. Tako je i ove godine propao pokušaj u Savetu ministara BiH da se 11. juli proglasi danom žalosti. Zahtev se svake godine nađe pred Savetom ministara, ali već godinama nema konsenzusa za takvu odluku, jer ministri iz RS glasaju protiv. Poslednji put dan žalosti na teritoriji čitave države proglašen je 2019. godine.

Teško je promeniti suštinu odnosa prema ovom zločinu, bez obzira na usvojenu rezoluciju koja ima međunarodni karakter, ocenjuje predsednik Foruma građana Tuzla, Vehid Šehić. Suština je, kaže Šehić, da se odnos prema Srebrenici doživljava na osnovu ličnih interpretacija, a ne na osnovu činjenica. „Život u državi koja ima tri istine, samo pokazuje koliko smo svi daleko od stvarne istine“, kaže Šehić.

„I dok je takvo stanje, gledaće se drugim očima na sva stradanja koja su se dešavala u BiH. Imaćemo i dalje praksu da se osuđeni tretiraju kao nacionalni heroji, na svim stranama, tako da se ni nakon rezolucije ništa neće promeniti. Ali, nadam se da će se kod ljudi probuditi svest da se prema žrtvama odnose s visokim stepenom pijeteta“, optimističan je Šehić.

Rezolucija kao izgovor

Ogromnu ulogu u svemu ovom imaju mediji u Bosni i Hercegovini. Iako se u posleratnim godinama ta medijska slika menjala i pomalo napredovala, poslednjih godina je sve više onih koji prate politike svojih političkih nalogodavaca. Novinar iz Sarajeva Amir Sužanj, nije ni očekivao neke velike promene iz Republike Srpske u odnosu prema Srebrenici nakon usvajanja rezolucije, već je samo, kako primećuje, na površinu izbacila stvarne politike.

„Dok se u velikom broju zemalja sveta 11. juli obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida, institucije Republike Srpske pojačale su svoje aktivnosti na negiranju genocida, a mediji pod njihovom kontrolom to prate na isti način“, kaže Sužanj, navodeći da su i zapadni diplomatski krugovi najblaže rečeno zgroženi porukama koje stižu iz Republike Srpske, dok paradoksalno, udruženja i porodice žrtava nisu, jer, kako kažu, „znaju s kim imaju posla“.

„Međutim, to ne znači da je potvrđen stav Srbije i Republike Srpske o tome da je rezolucija donela dodatne podele u Bosni i Hercegovini. Ona je samo, kako tvrde brojni istraživači, bila izgovor političkim strukturama koje godinama negiraju genocid, da intenziviraju te svoje aktivnosti, ali sada uz tvrdnje da je usvajanje rezolucije razlog za to što je godinama bilo vrlo prisutno i izraženo i bez rezolucije“, kaže Sužanj.

Zvanične politike još nemaju hrabrosti da se suoče sa istinom i prošlošću, i dok to ne bude na vrhu svih prioriteta, teško da će neki dokument poput rezolucije to promeniti, kaže Vehid Šehić. „To samo pokazuje nedostatak ljudske hrabrosti da na osnovu činjenica gradimo novi narativ za BiH i region, koji takođe mora imati isti pogled na događaje iz proteklog rata“, zaključuje Šehić.

Presude

Do sada je za genocid i ratne zločine u Srebrenici osuđeno više od 50 osoba pred domaćim i međunarodnim sudovima, i to na ukupno 700 godina zatvora. Među njima je i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić i komandant Vojske RS Ratko Mladić. Međunarodni sud pravde u Hagu 2007. godine doneo je presudu prema kojoj je Vojska RS u julu 1995. godine u Srebrenici, koja je tada bila zaštićena zona UN, počinila genocid.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari, koji je otvoren 2003. godine, do sada je ukopano 6.751 lice, dok je 250 žrtava ukopano u mesnim mezarjima po odluci preživelih članova porodica.