Koliko je opasan nuklearni otpad iz Krškog?
30. decembar 2019.
Zvanično ništa nije potvrđeno, ali je ove godine procurio dokument koji pokazuje da se kasarna Čerkezovac prazni. Po svemu sudeći, tu bi, u opštini Dvor na samoj reci Uni koja deli Hrvatsku i BiH, trebalo da se smešta nuklearni otpad iz elektrane Krško. Prema tom dokumentu, bivša kasarna se predaje Ministarstvu za životnu sredinu.
Uz to, saznalo se da je Opština Dvor donela prostorni plan na kojem je kasarna označena kao buduće skladište, iako predsednik opštine Nikola Arbutina tvrdi da Čerkezovac uopšte nije bio predmet rasprave. Lokalci pak tvrde da čuju buku iz kasarne koja navodno dopire od građevinskih radova.
Buduće skladište treba da primi polovinu nisko i srednjeradioaktivnog otpada iz nuklearne elektrane Krško čije vlasništvo Hrvatska deli sa Slovenijom, ali i ostali radioaktivni otpad proizveden u Hrvatskoj, prvenstveno iz zdravstva i naučnih institucija.
Radioaktivni otpad usred Zagreba
Jedan od najvećih strahova je uticaj na zdravlje, budući da se kompleks nalazi u blizini naselja sa obe strane granice. „Već preko 20 godina upozoravamo da se problem zbrinjavanja pokušava rešiti bez konsultacija i pristanka lokalnih zajednica, a pored toga, nedostatak transparentnosti i nezavisnog nadzora stvara preduslove za nedovoljno kvalitetna tehnička rešenja i malverzacije, čime je ugrožen kvalitet zbrinjavanja i povećava se rizik od ispuštanja radioaktivnog materijala u životnu sredinu“, tvrdi Toni Vidan iz udruženja Zelena akcija iz Zagreba.
Mnoge je šokirala činjenica da se sličan otpad već godinama skladišti gotovo u centru Zagreba – u objektima na Institutu za medicinska istraživanja i medicinu rada (IMI) i Institutu Ruđer Bošković (IRB).
Robert Bernat, šef Odeljenja koje se u IRB bavi zaštitom od zračenja, tvrdi da su takvi strahovi neutemeljeni. „Radioaktivni otpad u privremenom skladištu je zbrinut skladno zakonskim propisima, pod strogim sistemom nadzora kamera i protivprovalne zaštite, koji je 24 sata dnevno pod nadzorom dve nezavisne institucije“, kaže nam Bernat.
Prema Strateškoj studiji za nacionalni Program zbrinjavanja radioaktivnog otpada, oba skladišta u Zagrebu su zatvorena, to jest ne primaju novi otpad. U stoj studiji stoji da je skladište u IRB zatvorila inspekcija zbog neprimerenih uslova.
Unutar skladišta otpad se nalazi u posebnim rezervoarima. Ako se radi o otpadu veće aktivnosti, rezervoari su punjeni betonom i olovom. Kao štit se koriste još i parafin i plastika, zavisno od izvora zračenja. Zidovi skladišta građeni su od debelog sloja betona i cigle. U krugu od deset metara zabranjen je pristup neovlašćenima – smatra se da na daljini većoj od deset metara nema opasnosti od dodatnog zračenja.
Bernat tvrdi da navedeno skladište nije opasno za radnike na IRB niti stanovništvo. „Pretnja sigurnosti stanovništvu nisu ovakva kontrolisana privremena skladišta radioaktivnog otpada, već otpad koji nije pod nadzorom i koji je mnogo opasniji ukoliko bi bio ostavljen bez nadzora negde u prirodi.“
Koliko su strahovi opravdani?
Autori pomenute Strateške studije pišu da nema naznaka da bi skladištenje otpada u kasarni Čerkezovac imalo loš uticaj na ljude koji žive ili rade u blizini. Neznatan uticaj, navodi se, može se očekivati na zaposlene tokom transporta, utovara i istovara.
„Osnovna funkcija odlagališta radioaktivnog otpada je da izoluje radioaktivni materijal od okoline, odnosno da spreči izlaženje radioaktivnih nuklida u biosferu. To se postiže kondicioniranjem otpada postavljanjem višestrukih barijera između radioaktivnog otpada i okolnog geološkog medija, te odabirom što prikladnije geološke strukture u koju će otpad biti pohranjen“, objašnjava za DW Dubravko Pevec, penzionisani profesor Zavoda za primenjenu fiziku na Fakultetu elektrotehnike i računarstva.
„Strah lokalnog stanovništva od radioaktivnog otpada u blizini njihovih domova je bezrazložan“, zaključuje on. „Nisu istinite tvrdnje lokalaca da je lokacija Čerkezovac podložna poplavama, odronima i sličnim nepogodama i da nije adekvatna za skladištenje nisko i srednje radioaktivnog otpada.“
Ipak, bosanskohercegovačka strana je 2016. godine izradila Stručno mišljenje u kojem se ukazuje na navodne nedostatke hrvatske Strateške studije. Autori su profesori i naučnici iz BiH, ali i iz Hrvatske. Tvrde da postoji niz pokazatelja da Trgovska gora nije povoljna lokacija.
Područje oko Čerkezovca omeđeno je nizom reka i podzemnih voda, među kojima je i reka Una. U obližnjem selu Matijevići nalazi se značajan izvor pitke vode. Deo Dvora i Matijevića takođe je u području velikog rizika od poplava, a prisutna je i erozija i nestabilnost tla. Također, u blizini se nalaze Parkovi prirode Natura 2000, Nacionalni park Una i Plitvice koji predstavljaju zaštićene zone.
Uz geološke probleme, navodi se da ni ekonomska situacija nije uzeta u obzir. Primaran resurs za zapošljavanje stanovništva i ekonomski razvoj regiona leži u proizvodnji zdrave hrane i razvoju turizma. Kao opasnost su navodno zanemarena minska polja, seizmička aktivnost, opasnost od požara, ali i uticaj na teritoriju BiH.
„Očito je da je odabrana jedna od najsiromašnijih opština u Hrvatskoj, i to naseljena manjinskim stanovništvom, koje je bez jačeg uticaja u Zagrebu i bez lokalnih kapaciteta da se organizuje u otporu takvom projektu“, zaključuje Vidan iz Zelene akcije. Prema popisu iz 2011, oko 70 odsto stanovnika varoši Dvor su Srbi.
Tu nije kraj…
Iako se kroz godine koriste termini „skladište“ i „odlagalište“, treba ih razlikovati. Skladište je privremeno – od 10 do 30 godina – dok je odlagalište trajno: tamo se otpad nakon 300 godina raspada. Skladište se ne može jednostavno pretvoriti u odlagalište jer se radi o fizički različitim objektima.
Ako Čerkezovac bude formalno izabrana lokacija za skladištenje, započeće i terenska istraživanja na Trgovskoj gori kako bi se odabrala lokacija za konačno odlaganje. Dakle, možda će se priča o Čerkezovcu uskoro okončati, ali priča o radioaktivnom otpadu – neće.
Kriterijumi za odlaganje otpada različitih nivoa radioaktivnosti su bitno različiti, objašnjava profesor Pevec. „Rešenje za odlaganje hrvatskog dela visokoradioaktivnog otpada iz Krškog valja tražiti u okviru regionalnog međunarodnog odlagališta“, tvrdi Pevec.
Naime, u svetu još uvijek ne postoji nijedno odlagalište otpada visoke radioaktivnosti. Prvo će biti u pogonu u Finskoj na lokaciji Olkiluoto. Izgradnja je tamo počela 2004. godine, a 2020. bi trebalo da počne sa radom. U SAD je izgrađeno odlagalište u Nevadi, ali još nema upotrebnu dozvolu.
Niskoradioaktivni otpad nastaje u bolnicama, laboratorijama, industriji i nuklearnom gorivnom ciklusu. Tu vrstu otpada uglavnom čine zaštitna odeća, rukavice, alat, krpe i materijali za čišćenje, odnosno sve što sadrži malu količinu izotopa.
Visokoradioaktivni otpad sastoji se od produkata fisije i nešto teških elemenata sa znatno dužim vremenom poluraspada. Takav otpad zauzima svega tri odsto volumena ukupnog radioaktivnog otpada, ali 95 odsto ukupne radioaktivnosti.