Koji su interesi Irana u Siriji i Libanu?

Kad god je režimu Bašara al Asada potrebno pojačanje, šiitski Hezbolah - koji opremu dobija od Irana - šalje hiljade svojih boraca preko granice. U Siriji su vladine snage poslednjih dana, uz pomoć boraca Hezbolaha, prodrle na područja u okolini gradova Damaska i Alepa koja su se do sada nalazila u rukama pobunjenika. Sunitske grupe iz Libana, koje su slabije organizovane i opremljene, pružaju podršku sirijskoj opoziciji.

Liban je tako do guše u sirijskoj krizi. Sećanje na 15 godina građanskog rata koji je trajao od 1975. do 1990. sprečilo je širenje sirijskog rata na Liban, kaže u razgovoru za Dojče vele Bente Šeler, direktorka fondacije „Hajnrih Bel“ u Bejrutu.

„Nije pozornica za političke poruke“

Posle dvostrukog napada na iransku ambasadu u Bejrutu u kome su u utorak (19.11) ubijena najmanje 23 lica, libanski političari su počeli da se služe vrlo jasnim i direktnim jezikom. Premijer Nadžib Mitaki je rekao da nije prihvatljivo nikakvo „korišćenje Libana kao pozornice za slanje političkih poruka u ovom ili onom pravcu.“

U jednoj izjavi sunitske koalicije „14. mart“ kaže se da Liban plaća cenu za to što je Iran u Siriji stao na stranu jednog zločinačkog režima. Odgovornost za napade je preuzela sunitska ekstremistička grupa „Brigade Abdulaha Asama“. Ona je u pratećem pismu kao motiv za atentat navela učešće paravojske Hezbolaha u građanskom ratu u Siriji. Preko Tvitera je zapretila i daljim napadima ukoliko se Hezbolah hitno ne povuče iz Sirije.

Suniti protiv šiita

Kada je u maju ove godine postalo jasno da se libanski Hezbolah bori na strani Asada, počelo je da se govori i o mogućoj eskalaciji verskog rata između šiita i sunita. Na jednoj strani su šiitski Iran, Hezbolah i alevitski režim u Siriji (aleviti su takođe šiiti). Na drugoj strani: vodeća sunitska sila Saudijska Arabija, Katar i Turska. Razlika je uvek bilo, kaže Bente Šeler, ali već i letimičan pogled na istoriju šiita i sunita pokazuje da su oni duge periode provodili u mirnom suživotu; neprijateljstvo je „proizvod današnje raspodele moći u kojoj su jedno drugom suprotstavljeni Iran i Saudijska Arabija“.

Od Islamske revolucije u Iranu 1979, koja je donela islamizaciju politike i društva, Saudijska Arabija u Iranu vidi zemlju koja pokušava da uspostavi svoju hegemoniju na Bliskom istoku. Saudijska Arabija je uvek nastojala da potisne svaki mogući uticaj Irana.

S druge strane, Iran ima istorijske veze sa šiitima u regionu koje ne mogu da se preseku, kaže Valter Poš, istraživač islama sa Fondacije za nauku i politiku u Berlinu. Kada je 1982, u režiji Irana i u okviru ideološkog izvoza Islamske revolucije, nastao Hezbolah, Iran je prvi put dobio direktan kontakt sa regionom. „Hezbolah služi Irancima pre svega da bi legitimisali svoju ulogu u regionu“, prenosi Poš. Već više od tri decenije, i Sirija spada u najbliže saveznike Islamske Republike u arapskom svetu, što je pakt čiji koreni sežu u vreme iračko-iranskog rata (1980-1988).

Zabrinutost zbog mogućeg pada Asada

Tako Saudijska Arabija podržava pobunjenike u Siriji, a Iran zajedno sa Hezbolahom svojski pomaže Asadovom režimu. Snabdeva ga novcem, oružjem i šalje vojne savetnike u Damask.

U Teheranu su vrlo zabrinuti zbog mogućnosti da padne vlada u Damasku. „Ako bi se ikada desilo da sunitski ekstremisti preuzmu vlast u Siriji, Hezbolah bi bio definitivno izolovan: na jednoj strani bismo imali sunitsku Siriju, i dalje bi postojale sunitske ekstremističke grupe u Libanu, a na jugu bi još uvek bio Izrael“, kaže Valter Poš. On dodaje da bi Iran sa oslabljenim Hezbolahom i propalim režimom u Siriji teško mogao da održi svoj uticaj u regionu.

Poboljšanje odnosa

Posle napada u Bejrutu, i Iran i Hezbolah su, i pored pisma „Brigada Abdulaha Asama“ odmah uprli prstom u Izrael optužujući ga da stoji iza atentata. „Iran ne želi da prizna da je svojim mešanjem u sirijski rat upao u verski sukob u kome sada mora da se bori protiv novog neprijatelja: sunitskih ekstremista“, kaže izraelski stručnjak za Bliski istok Meir Javedanfar. Valter Poš smatra da je prva reakcija Irana bila taktička: „Oni ne žele da otvoreno optužuju Saudijsku Arabiju, jer trenutno rade na poboljšanju odnosa sa tom zemljom.“

A za to imaju dobar razlog, smatra i Bente Šeler iz fondacije „Hajnrih Bel“. Jer, ako situacija u Libanu bude dalje eskalirala, to bi moglo da ima nesagledive posledice za Iran i Hezbolah: „Stvaranje novog velikog kriznog žarišta nije u interesu Irana. Sirija je već dovoljna.“

Autorka: Dijana Hodali
Odgovorni urednik: Ivan Đerković