Kod mrava nema zastoja

Čak i kada se kreću prema nekoj poslastici u vašoj kuhinji, kolona mrava zaslužuje divljenje. Uprkos preprekama na putu i ma koliko duga kolona bila, mravi se uvek kreću praktično istom brzinom, bez gužve i bez udesa.

To su primetili i naučnici u Trentu u Italiji i proučili kako se mravi kreću. Tu je čitav niz jednostavnih pravila: koliko god ljudi priželjkuju dve, tri ili čak više traka na autoputu, mravi prate samo jednu stazu obeleženu feromonom i nikada ne menjaju traku.

Isto tako, mravi nikada ne pretiču jedni druge. Da, poneki mrav će skrenuti s puta da prouči neku zanimljivu mrvicu i tamo zastati. Ali dok se kreće, nijedan se neće sebično gurati napred.

A sada i pouka za plašljive vozače: mravi gotovo nikada ne koče. U saobraćaju često dolazi do fantomskih zastoja jer prvo vozilo samo malo pritisne kočnicu, drugo nešto više, dok poslednje u koloni mora potpuno stati.

Mravi se kreću gotovo savršeno: „U koloni, s minimalnim razmakom i bez preticanja“, sažima jedan od autora istraživanja, Marko Gurijeri.

Ne baš za ljude, ali za računare

„Mravi su među retkim bićima koja se snalaze i u dvosmernom saobraćaju, koji liči na naše puteve. A ipak se i tako kreću glatko i bez zastoja“, dodaje Gurijeri.

U dvosmernom saobraćaju tek poneki mrav zastane da antenama na glavi proveri nešto kod mrava iz suprotnog smera, ali odmah nastavi put istom brzinom.

Kod mrava izgleda kao da postoje samo dve brzine: ili se kreću, ili stoje, ne čini se da neki idu brže ili sporije.

To nije sasvim tačno, ali kada su u koloni, svi se kreću gotovo istom brzinom i stižu na cilj u najkraćem mogućem roku. Drugim rečima, mravi nas uče da je više traka na autoputevima ponekad nepotrebno.

Iz kretanja mrava moglo bi mnogo da se nauči za modele autonomne vožnje, gde bi čitav saobraćaj mogao biti efikasniji, smatra Gurijeri.

Neka se automobili dogovore

„U budućnosti bi autonomna vozila mogla biti inspirisana kretanjem mrava. Baš kao što insekti komuniciraju prateći trag feromona, tako bi i povezana i automatizovana vozila na inteligentnim putevima mogla koristiti napredne tehnologije kako bi komunicirala i savladavala infrastrukturne izazove“, navodi se u sažetku istraživanja.

Konstatacija saobraćajnih stručnjaka o brzini pri kojoj ima najmanje zastoja mogla bi šokirati i iskusne vozače: samo 85 kilometara na sat.

To je zapravo slično kao kod mrava: tamo nema natovarenih kamiona i Poršea iza njih, vozača početnika i vozača koji rutu znaju bolje nego svog bračnog partnera.

U nekoj budućoj autonomnoj vožnji ključ bi bio u komunikaciji među vozilima kako bi se „dogovorila“ kojom brzinom će se kretati.

Tako bi, baš kao i mravi, „autonomna vozila mogla stvoriti koordinisane kolone koje se kreću najvećom mogućom brzinom i s najmanjim razmakom na paralelnim trakama. To bi značajno moglo povećati efikasnost saobraćajnica, poboljšati uslugu, ali i smanjiti emisiju izduvnih gasova“, zaključuju italijanski naučnici.