Ko su tajni donatori AfD?
16. novembar 2018.
Poslednjih dana u nemačku javnost procurila je informacija o dve velike novčane donacije desničarskoj stranci Alternativa za Nemačku (AfD). U jednom slučaju radi se o sumi od 130.000 evra koja je stigla iz Švajcarske, a u drugom o 150.000 iz Holandije. Obe donacije pristigle su na račun okružnog ogranka stranke na Bodenskom jezeru, gde predsednica poslaničke grupe AfD u Bundestagu Alis Vajdel ima svoj izborni okrug.
Donacije su direktno bile namenjene predizbornoj kampanji Vajkdelove prilikom proteklih saveznih parlamentarnih izbora u nemačkoj. U oba slučaja, nepoznato je ko je novac u stvari uplatio. Ali to nisu jedine sličnosti tih dveju dobrovoljnih novčanih priloga. Više je indicija koje pokazuju da se u oba slučaja radi u stvari o istom izvoru novca.
Strogo kontrolisane donacije
Pitanje novčanih donacija političkim strankama u Nemačkoj je vrlo osetljivo. Načelno, stranke imaju obaveze prema kompletnom društvu i ne želi da donatori utiču na njihov program. Zbog toga sve stranke moraju veoma precizno da vode knjigovodstvo. Sve donacije više od 10.000 evra moraju biti objavljene, a donacije preko 50.000 moraju odmah da budu prijavljene predsedniku parlamenta Bundestaga. Osim toga, zabranjene su anonimne donacije u iznosu većem od 500 evra, a načelno su zabranjene i donacije iz zemalja izvan EU.
Zbog toga je AfD istovremeno prekršio nekoliko odredaba zakona: prva donacija stigla je iz Švajcarske, u više doznaka od oko 9.000 evra, dakle malo ispod granice obaveznog prijavljivanja. Formalno je novac uplatila mala firma „PWS Pharmawholesale International AG“, ali je ona već izdala saopštenje u kojem se kaže da je novac uplaćen „po nalogu jednog prijatelja“. O kome se radi, firma za sada ne želi da kaže. Druga je donacija doduše iz Holandije, ali je iznos toliki da je odmah morala da bude prijavljena. A i u tom drugom slučaju se ne zna ko iza donacije stoji.
Prikriveni putevi novca
Alis Vajdel, jedna od trenutno najpoznatijih predstavnica AfD, tvrdi da o tim donacijama ništa nije znala, mada one kao svrhu doznake imaju navedenu „predizbornu kampanju Alise Vajdel“. Kada se radi o donaciji iz Švajcarske, mada su sve pojedine doznake dolazile s istog računa – bodenskom ogranku trebalo je pola godine pre nego što je donaciju vratio. To je dodatni razlog zbog kojeg se i Nemačko državno tužilaštvo sada posebno interesuje za čitav slučaj, jer s tim novcem su Alis Vajdel i njena AfD finansirali delove predizborne kampanje – poput plaćanja računa advokatima ili kupovine „lajkova“ na Fejsbuku – pre nego što je vraćen pošiljaocu.
Druga velika donacija došla je iz Holandije – ili možda iz Belgije – a njen put još uvek nije dovoljno transparentan. U tom slučaju radi se o 150.000 evra, što je sve uplaćeno odjednom – takođe lokalnom ogranku AfD na Bodenskom jezeru. I u tom slučaju AfD je na kraju novac vratio.
DW je pokušao da sledi trag novca i naišao je na iznenađujuće paralele obeju donacija. S jedne strane tu je vreme uplata: kasnija, holandsko-belgijska uplata stigla je u aprilu ove godine, dva meseca nakon što je prva donacija – ona iz Švajcarske – vraćena onome ko je uplatio. Kao onaj ko je izdao nalog navedena je belgijska fondacija „Stichting Identiteit Evropa“, koja svoje sedište međutim ima u Holandiji, u blizini Haga.
Na internet-stranici fondacije, na kojoj se o samoj fondaciji ne može mnogo saznati, postoji link ka holandskoj firmi „AMR consiultants B.V.“ iz Roterdama. Sledeći taj trag, dolazi se do Florisa Berkhuta, šefa holandske fondacije. U jednoj izjavi novini „Financieele Dagblad“ on je potvrdio da je uplatio donaciju s ciljem da „omogući da se čuje glas protivljenja neograničenom useljavanju migranata u Evropu“.
Istovremeno, njegov brat, Čarls Berkhut, angažovan je u farmaceutskoj industriji, isto kao i švajcarska firma „PWS Pharmawholesale International AG“. Na društvenim mrežama on se predstavlja kao „osoba za kontakt za pitanja distribucije lekova i za farmaceutska pitanja“.
Suparnici unutar stranke
Kakve bi posledice donatorska afera mogla da ima za jednu od čelnica AfD još je otvoreno pitanje. Dok državno tužilaštvo razmatra mogućnost pokretanja istrage i već je o tome izvestilo nemački parlament Bundestag, rukovodstvo AfD za sada se solidarizuje s Alis Vajdel. U jednom saopštenju objavljenom u petak, predsedništvo stranke naglašava da „gospođa Vajdel nije prekršila nikakav propis“ te da „ne snosi nikakvu krivicu“.
Komentatori u nemačkim medijima međutim naglašavaju da Vajdelova unutar stranke ima, ne samo prijatelje, već i dosta suparnika, te da su se neki članovi njenog izbornog ogranka već ogradili od nje. Dok AfD na izborima beleži sve bolje rezultate, a u anketama kontinuirano dobija značajnu podršku birača, čini se da se unutar stranke vodi borba za moć, a Alis Vajel ne bi bila prva vodeća ličnost te stranke koja bi iz te borbe mogla da izađe kao gubitnica.