Ko su nemački islamisti?

Koliko njih dolazi iz kriminalnog miljea, na koji način su se radikalizovali, kakvo obrazovanje imaju i koliko su stari? Nemačke službe bezbednosti detaljno su analizirale 670 slučajeva, odnosno osoba koje su do juna 2015. godine iz Nemačke otišle u ratove u Siriji i Iraku. Podaci do kojih su službe došle ove godine nude „potpuno drugačije informacije“, tvrde autori izveštaja. Slično istraživanje prošle godine urađeno je na uzorku od 400 slučajeva.

Rezultati istraživanja koje su sprovele agencije glase: Savezni ured za zaštitu ustava, Savezni ured za borbu protiv kriminala (BKA) i Centar za informacije i ovlašćenja protiv ekstremizma Hese (HKE), zvanično je još uvek nedostupan. Portparolka Ureda za zaštitu ustava za DW je izjavila da će izveštaj biti javno objavljen krajem ove godine. Ipak, nemačke TV kuće NDR i WDR, kao i dnevni list „Zidojče cajtung“, došli su do 11 ključnih stranica izveštaja i objavili podatke pre zvaničnog objavljivanja.

Mlad, muško

U jednom od dva slučaja osoba koje su napustile Nemačku, radi se o onima koji su došli u kontakt sa islamističkim grupama, uglavnom sa „Islamskom državom“, čak 78 odsto. U većini slučajeva radi se o muškarcima, ali i 21 odsto je žena.

Većina islamista iz Nemačke je, prema dostupnim podacima, živela u većim gradovima pre nego što su se odlučili da odu u rat u Siriju. Njihova prosečna starost je 25,9 godina. U 80 izdvojenih slučajeva radi se o izuzetno mladim ljudima, starosti od 15 do 18 godina.

Čak 409 tih boraca je, prema izveštaju, rođeno u Nemačkoj, 399 ih ima nemačko državljanstvo, a 160 dvojno državljanstvo. Jedna trećina njih već ima i sopstvenu decu. Broj onih koji su promenili veru pre odlaska je 114, a to su većinom uradili pre 22. godine starosti.

Znatan je i broj onih, kako se navodi u izveštaju, koji su dosta dobro obrazovani. Tako se u 80 slučajeva radi o mladima koji su studirali, iako većinom nisu završili studije, a 82 imaju završenu višu školu. Čak 63 mladih je u Siriju ili Irak otišlo direktno „iz školske klupe“.

U jednom od dva slučaja, osoba je već imala policijski dosije, najčešće zbog uvreda, krađa, droge i, u nekoliko slučajeva, seksualnih prestupa.

Iznenađujući podaci

Istraživanje je takođe otkrilo i neke zabrinjavajuće podatke o jačanju radikalizacije. U 30 odsto slučajeva internet je odigrao bitnu ulogu u procesu radikalizacije, ali prijateljske veze (37 procenata) i kontakti u džamijama (33 odsto) su, u tom smislu, bili još značajniji. „Zatvorska poznanstva“ bila su presudna tek u devet slučajeva.

Od 670 slučajeva obuhvaćenih istragom, 234 džihadiste su se vratile u Nemačku, a njih 23 već je završilo u zatvoru.

Prevencija regrutiranja selefija

Bezbednosne agencije nadaju se da će podatke iskoristiti kao osnovu za zajedničku strategiju za prevenciju islamske radikalizacije, kao dodatni napor u aktivnostima i inicijativama koje je država već preduzela u tom pravcu. Kao poslednja mera, vlasti, pod određenim uslovima, mogu da zaplene pasoše osumnjičenih islamista, kako bi sprečili njihov odlazak u terorističke kampove u Siriji.