Ko su akteri eskalacije oko tankera u Omanskom zalivu

Američki ministar spoljnih poslova Majk Pompeo je napad na dva tankera u Omanskom zalivu ocenio kao „jasnu opasnost za svetski mir". Pompeo je takođe odmah rekao koga smatra odgovornim: Iran. Isto govori i predsednik SAD, Donald Tramp.

Međutim, još uvek nije jasno kako je u prošli četvrtak došlo do napada i ko je za to odgovoran. Ovaj slučaj je uznemirio međunardnu zajednicu, čak se sastao i Savet bezbednosti UN. Direktno ili indirektno, u različite sukobe u regionu je umešan niz država.

Iran

Iran se trenutno nalazi na više linija međunarodniih frontova. Od kako su se SAD pod američkim predsednikom Trampom jednostrano povukle iz međunarodnog nuklearnog sporazuma sa Iranom, napetosti između dve zemlje su povećane. Osim toga, SAD su žestoko pooštrile ekonomske sankcije prema Iranu.

SAD su u aprilu u pravcu regiona poslale nosač aviona USS Linkoln. Neki kažu da je ta akcija bila odavno planirana, a neki da je to trebalo da bude poruka Iranu. Pompeo je opravdavajući tu operaciju govorio o „eskalirajućim aktivnostima Iranaca", ne precizirajući međutim, na šta je tačno mislio.

Iran se oseća ugroženim: zbog slanja nosača aviona, a posebno od kako su SAD poslale još jedan ratni brod plus sistem za protivazdušnu odbranu Patriot.

Pritom je Iran već duže vreme u sukobu sa Saudijskom Arabijom. Obe države se bore za prevlast u regionu. Razdor se proteže od različitih interesa u Siriji - Teheran podržava Asada, Rijad opoziciju - preko različitog odnosa prema Izraelu, pa sve do odmeravanja snaga sa Jemenom koje traje skoro 4 godine.

Gido Štajnberg, ekspert za Bliski istok iz fondacije Nauka i Politika sa sedištem u Berlinu, u razgovoru za DW kaže da je „uveren" da su Iranci odgovorni za napade na oba broda. Na ovaj zaključak, kako kaže, navode okolnosti napada. Uklapa se i to da Iran sada Amerikancima želi da pokaže da može da napadne trgovinu naftom u Persijskom zalivu i Hormuškom moreuzu. Istovremno, oni ne napadaju direktno kaže Štajnberg. Ako su Iranci odgovorni za napade, a za to po meni postoje jasne naznake, onda je poruka jasna: napad na Iran bi uticao na velike delove globalne trgovine naftom, kaže Štajnberg.

Iranski ministar spoljnih poslova Mohamed Džavad Šarif je sumnje da njegova zemlja stoji iza napada nazvao „neosnovanim".

Malo je verovatno da je Iran zainteresovan za vojni sukob sa SAD, kaže stručnjak za bezbednost Markus Kaim iz iste berlinske fondacije: „Iran je vojno beznadežno inferiorniji od SAD i ne vidim da ima interesa da se upusti u vojnu eskalaciju sa SAD."

SAD

Američki predsednik Donald Tramp nije uveren u to da nuklearni sporazum sa Iranom ima željeni učinak. Sporazum je katastrofalan, napisao je on na Tviteru u maju prošle godine. Više puta je verbalno napadao iransku vladu zbog navodnog kršenja sporazuma. Tramp smatra da bi posedovanjem atomskog oružja Iran postao nedodirljiv i shodno tome agresivno nastupao u regionu. 

Tako misle u dva najbliža saveznika SAD u regionu, Saudijska Arabija i Izrael. Osim toga, SAD - kao i sve druge države - zainteresovane su za bezbeden transport nafte. Kroz mali Omanski zaliv prolaze svi brodovi koji su natovarenim naftom na istočnoj obali Arapskog poluostrva.

SAD hoće da taj put bude bezbedan ali, ne žele dalju eskalaciju u regionu. To je izjavio japanski premijer Šinzo Abe tokom nedavne posete Teheranu. Njegova prisutnost, kaže Markus Kaim, bila je „izraz ogormne međunarodne zabrinutosti zbog eskalacije njenom i dodatnom potencijalu u regionu".

Saudijska Arabija 

Kraljevina je zabrinuta zbog iranske ekspanzije. Neprijateljstvo između Irana i Saudijske Arabije nije zasnovano samo na verskom konfliktu (u iranu vladaju šiiti, a u Saudijskoj Arabaiji suniti). Radi se i o političkoj nadmoći na Bliskom i Srednjem istoku.

U Rijadu motre kako Iran širi svoj uticaj - delom vojno, kao u Siriji ili Jemenu - delom diplomatski, kao u Iraku. Da bi se suprotstavio tome, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, je pre skoro četiri godine formirao međunarodnu koaliciju koja se od tada u Jemenu bori protiv pobunjenih Hutija koje pak podržava Iran.

Međutim, taj rat kvari ugled Saudijske Arabije koji je ionako poljuljan nakon ubistva novinara Kašogija u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Zboga toga, dalja eksalacija u regionu nije u interesu ovog kraljevstva.

Izrael 

Izrael već godinama ima izrazito napete odnose sa Iranom koji je rat u Siriji takođe iskoristio kako bi se tamo čvrsto pozicionirao. Hezbolah, kojeg podržava Iran, je prodro do Golanske visoravni, Iranska revolucionarna garda je trenutno udaljena oko 100 kilometara od izraelske granice. Izrael je su više puta bombardovao iranske položaje u Siriji.

„Iran od Sirije pravi novi front protiv Izraela, odskočnu dasku, kako bi odatle osvajao Izrael. Mi nećemo bespomoćno stajati po strani i gledati kako Iran preuzima Siriju", izjavila je izraelska ministarka pravosuđa Ajelet Šaked još u aprilu 2018. godine u intervjuu Frankfurter algemajne cajtungu.

U međuvremenu, Saudijska Arabija i Izrael sarađuju protiv vlasti u Teheranu. Izrael je takođe pozdravio izlazak SAD iz nuklearnog sporazuma, koji mu je odavno bio trn u oku. Izrael strahuje da bi Iran mogao da tajno nastavi svoj nuklearni program. Prema novinskoj agenciji Rojters, iranski revolucionarni lider Ajatolah Hamenei je u maju na svojoj internet stranici objavio izjavu u kojoj se navodi da će mladi ljudi doživeti pad Izraela.

Da li preti rat?

Izgledi za direktnu vojnu konfrontaciju između SAD i Irana su mali, kaže Markus Kaim. Ni jedna od tih država nema interesa da do toga dođe. Međutim, kako kaže, ne isključuje se gotovo slučajna eskalacija.

„Zamislite da se iranski gliser približi američkom kruzeru. Dođe do neželjene razmene vatre koja eskalira i ni jedna strana ne želi da se povuče. To bi zaista trebalo da nas brine", kaže Kaim.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android