Ko je u pravu?
12. mart 2018.
Planirani su samo mali izuzeci. Tramp hoće da štiti domaću industriju. Po njegovom mišljenju, posebno su nepovoljni uslovi koje je u trgovini sa SAD postavila EU.
Izjava: „Evropska unija je bila posebno tvrda prema SAD. Oni nam posao sa njima čine gotovo nemogućim, no i pored toga šalju svoje automobile i sve drugo u SAD. Evropska unija nije bila dobra prema nama, i to je vrlo nefer situacija", rekao je Tramp.
OCENA: Delom tačno.
ČINJENICE: To što je za SAD „gotovo nemoguće" da posluje sa EU, paušalan je iskaz koji nije tačan. No, jezgro dela izjave je istinito. carine EU su prosečno više od carina SAD. Prema navodima Svetske trgovinske organizacije (STO), prosek EU je 5,2 odsto, a u SAD – 3,5 odsto. I u slučajevima kada visina carine zavisi od količine uvezene robe, prosek EU je 3,0 odsto a SAD 2,4 odsto. Osim toga, EU ne carini samo 26 odsto uvoznih proizvoda koji nisu poljoprivredni SAD tako postupaju sa 48 odsto robe koju uvoze. No, postoje velike razlike, već prema tome o kakvim grupama proizvoda se radi. Evropska unija, na primer, ima carine od 10 procenata na uvozne automobile, a SAD samo 2.5 procenta. To posebno smeta Trampu.
Osim toga, Evropska unija posebno štiti svoju poljoprivredu. Uvoznu vunu iz SAD carini sa 16 procenata, a robu od kože sa čak 55 procenata. Kada je reč o petroleju i hemikalijama, carina je na niskih 7 odsto.
Kada Tramp kaže da EU „šalje u SAD automobile i sve drugo", dok je za „SAD gotovo nemoguće" da posluje, on verovatno misli na kompletnu robnu trgovinu između dve strane. Jer, kada se podvuče crta, EU izvozi više u SAD nego obrnuto. Vrednost izvoza EU u SAD je 2016. godine iznosila 363,5 milijarde evra. Vrednost izvoza SAD u EU je iznosila 250,5 milijardi evra. No, carine i uvoz robe nisu ni izdaleka jedini faktor za ocenu ekonomske razmene između dve strane. Važnu ulogu imaju i uslužne delatnosti (izvoz iz EU u SAD oko 226 milijardi evra, izvozi iz SAD u EU oko 213 milijardi) kao i direktne strane investicije. Tu su EU i SAD gotovo izjednačene.
Pored carina, postoje i duga ograničenja količina uvozne robe, kao što su, na primer, tehnički propisi ili odredbe o zaštiti životne sredine. One mogu takođe da deluju kao kočnice uvoza – ako su komplikovane ili povezane sa izdavanjem skupih odobrenja. Doduše, u Briselu naglašvaju da takve stvari podjednako pogađaju obe strane.
sb,dpa