Ko hoće da radi u Austriji, snaći će se
21. mart 2018.
„Kada Hrvati dolaze u Austriju, oni ne idu u nešto nepoznato i ovde se veoma brzo snađu. Ovde svako već ima nekoga – neko prijatelje, neko rodbinu. Mi se ovde ne osećamo kao u inostranstvu, a veze Hrvatske i Austrije ne datiraju od postanka EU, već mnogo, mnogo duže. Setite se samo Gradišćanskih Hrvata, od kada oni žive u Austriji“, kaže Anto Sluganović, preduzetnik, osnivač firme TERRAGAZ GmbH i pokretač informativne platforme Kroativ, koja Hrvate u Austriji informiše o kulturnim, privrednim i političkim zbivanjima, kako u Austriji, tako i u Hrvatskoj.
- pročitajte još: Balkan i dalje počinje u Beču
U Austriji živi više od 100.000 Hrvata i oni važe kao vredni i pouzdani radnici i poslovni ljudi. Mnogi od njih imaju svoje firme, pa tako i zapošljavaju ljude koji dolaze iz Hrvatske. Često i austrijske kompanije zapošljavaju hrvatske stručnjake koji su im potrebni, kako u poslovnicama u Beču, tako i za saradnju s preduzetnicima u Hrvatskoj. „Austrija i Hrvatska već su dugo povezane poslovnim vezama, ljudi znaju da se na hrvatske radnike i stručnjake mogu osloniti i to takođe igra bitnu ulogu“, objašnjava Sluganović.
Prioriteti Biroa za zapošljavanje
Jedan od onih koje su u Austriju dovele poslovne veze je i Mario Harapin, vlasnik prodavnice Delikroat u Beču, u kojoj se nude hrvatski prehrambeni proizvodi. Proizvodi malih proizvođača i porodičnih preduzeća iz Hrvatske nailaze na veliki interes bečke gradske klijentele –a tu mogućnost za poslovanje Harapin je prepoznao tokom jednog poslovnog boravka u Beču. „Ja sam čitavog života u trgovini i ugostiteljstvu. Jednom prilikom sam ovde u Beču prodavao robu, pa sam onda malo razgledao tržište i shvatio da ovde u stvari nedostaje jedna ovakva radnja. Pa sam onda odlučio da pokušam“, priča Harapin.
On je svoju robu u Austriji u početku prodavao na pijacama, a onda je prostor u elitnoj trgovačkoj ulici Nojbaugase opremio slavonskim hrastom, na kojem mušterije sada čekaju hrvatski pršut, ulje, masline, vino i sir. „Ja sve proizvođače lično poznajem i ovo ovde vam je kao da ste došli u Hrvatsku. Ovo je takoreći deo Hrvatske“, kaže Harapin i postavlja sto sa sirom, pršutom i domaćim hlebom. „Malo da se prezalogaji“, dodaje „baš kao što se i u Hrvatskoj dočekuju gosti.“
- pročitajte još: „Sve što je valjalo otišlo je napolje“
Harapin u svojoj prodavnici danas zapošljava i dve radnice, a one su takođe poreklom iz Hrvatske. „One su doduše studentkinja, a da nisu studentkinje, teško da bih mogao da ih prijavim. Ovde na Birou za zapošljavanje ima dosta domaćih trgovaca, a oni su vlastima ovde ipak prioritet“, objašnjava Harapin.
Rok do 30. juna?
Upravo to je nešto što pogađa hrvatske građane kada je reč o tzv. prelaznom roku za zapošljavanje Evropske unije. To konkretno znači da osobe s hrvatskim državljanstvom mogu da dobiju radnu dozvolu samo ako je zanimanje kojim se bave u Austriji deficitarno. Poslodavac, istina, zahtev za izdavanje radne dozvole može da preda i za druga zanimanja, ali ta procedura je komplikovana, pa se poslodavci u to nerado upuštaju. Kako stvari sada stoje, rok ističe 30. juna 2018, kada Hrvatska puni pet godina kao članica EU. Ali austrijska vlada želi da produži taj rok za dodatne dve godine, što je prema evropskim odredbama moguće, jer prelazni rok za nove članice može da traje do sedam godina.
„Razmišljamo o tome da potpuno iscrpimo tu mogućnost i da prelazni rok traje sedam godina“, potvrdila je ministarka zdravlja i socijalne politike Beate Hartinger-Klajn iz Slobodarske stranke (FPÖ). Austrija, kaže ministarka, mora da misli na svojih 400.000 nezaposlenih i dodaje da tržište rada ne bi podnelo potpuno otvaranje za radnu snagu iz Hrvatske. Kao jedan od razloga navodi se i činjenica da je „natprosečno veliki broj Hrvata u Austriji koji su bez posla“. S druge strane, austrijska ministarka privrede Margarete Šrambek protiv je produžavanja prelaznog roka za Hrvate zbog „potreba u preduzećima“.
Šta bi prožavanje zabrane zapošljavanja moglo da znači za Hrvate koji razmišljaju o poslu u Austriji? „Pa, verovatno ništa posebno. Ljudi će i dalje da dolaze i da se snalaze kao što su se snalazili i do sada. Ako bi to bila ukinuto, možda bi počelo da dolazi malo više ljudi, ali i to je upitno“, smatra Sluganović.
Deficitarna zanimanja
Austrijska vlada istovremeno želi i da proširi spisak deficitarnih zanimanja, tako da bi na njemu uskoro mogli da se nađu i mnogi poslovi za koje je potrebno relativno malo formalnog obrazovanja. Opozicija te namere oštro kritikuje. Ona smatra da vlada s jedne strane navodi da želi da zaštiti tržište rada, a da ga istovremeno na drugi način otvara i tako ipak stvara konkurenciju otvarajući prostor ljudima koji su spremni da rade za manje plate. „Mislim da to nije problem, jer su primanja, pa tako i minimalna, zakonski regulisana. Poslodavci su takođe često primorani da zapošljavaju nekoga s Biroa rada ko zapravo ne želi da radi, dok ovamo imate ljude koji bi zaista radili, ali ne smeju. Ako se to analizira na nivou EU, onda je i to neka vrsta diskriminacije, zar ne“, kaže Sluganović.
- pročitajte još: „Nešto smo popunjavali u firmi, ko zna šta“
U vladi kažu da će po tom pitanju biti još rasprave i da će Brisel o svemu biti na vreme informisan. A do tada? „Onaj ko hoće da radi, a naši ljudi su vredni, taj će za to uvek da nađe mogućnost. Neki će radnu dozvolu da dobiju u firmi kod rođaka ili prijatelja, stručnjake će u Austriju da pozove neka austrijska kompanija, a neki će postati preduzetnici, i opet sve u redu“, uz osmeh kaže Sluganović.
„Tim pre što Austrija itekako vodi računa o svojim preduzetnicima“, slaže se Mario Harapin. „Ja sam u Austriji postao preduzetnik za 15 minuta i Austrijska privredna komora mi pruža izuzetnu podršku. To je neverovatno koliko oni nas podstiču i koliko je sve jednostavno. Iskreno, meni je u Hrvatskoj sve bolje, tamo se zbog ljudi i našeg načina života jednostavno bolje osećam, ali je ovde sve izuzetno dobro organizovano i pre svega mnogo sigurnije.“