Klonirani rezus makaki – pomak u genetici?

Tehnologija kloniranja koja je 1996. stvorila ovcu Doli do sada nije funkcionisala kod primata. Posle Doli nastale su brojne klonirane ovce i krave, svinje i preko 20 vrsta sisara. Te životinje imaju malu šansu da prežive, samo krave imaju nešto duži životni vek. Životinje često imaju teška oštećenja mišića i organa, što im drastično skraćuje život. Tako je bilo i sa malobrojnim kloniranim primatima koji su živi došli na svet.

To se promenilo 2017. kada su u Šangaju na Institutu za neurološku nauku Kineske akademije nauka rođena dva majmunčića Čong Čong i Hua Hua. Ti javanski majmuni iz porodice rezus makaki postali su senzacija. Sada je isti Institut ponovo imao uspeha – javio je da je kloniran jedan rezus makaki. Muški primerak je zdrav i dve godine star. Istraživanje je objavljeno u stručnom časopisu „Nature Communications".

Da li se radi o revolucionarnom pomaku?

„Studija i u njoj predstavljena tehnologija su veoma posebna i biološki veoma zanimljiva priča“, kaže biolog pri Nemačkom centru za primate Ridiger Ber, koji se bavi istraživanjem matičnih ćelija i embriona. „Ipak sumnjam da je ovde pokazano nešto principijelno novo, što će u naučnoj zajednici naći široku primenu“. Ber kaže da su kineski naučnici upotrebili tehnologiju koju samo retke laboratorije mogu da primene. „Napravljen je embrion koji se sastoji od jednog kloniranog i jednog nekloniranog dela." On dodaje da je dovoljno veliki izazov da se razvije samo klonirani embrion.

Zašto je kloniranje tako teško?

Loše zdravstveno stanje i kratak životni vek kloniranih životinja pokazuju do koje mere je teško da se stvori tačna genetska kopija – dakle klon – kompleksnog živog bića.

Nuklearni transfer somatskih ćelija (SCNT) podrazumeva presađivanje jedra neke telesne ćelije u jajnu ćeliju čije se jedro prethodno uklanja. „Ako se jedro neke ćelije iz tela prenese u jajnu ćeliju bez jedra, onda je jajna ćelija principijelno u stanju da jedro uzeto iz neke telesne ćelije ponovo vrati u stanje u kojem će se celi konstrukt ponašati kao oplođena jajna ćelija“, objašnjava Ber. Tako nastaje embrion.

Oplođena jajna ćelija počinje sa deobom, najpre proizvodeći sopstvene tačne kopije. Tokom razvoja embriona ćelije se sve više difernciraju – nastaju kožne, mišićne, srčane i nervne ćelije. Mada je nasledna informacija u svim ćelijama ista, u različitim ćelijama se očitavaju samo određeni geni, pa tako dolazi do formiranja različitih ćelija.

Jajna ćelija na početku reprogramira jedro somatske ćelije na taj način da svi geni mogu da budu prepoznati. Teoretski, jajna ćelija vraća jedro somatske ćelije kao u računaru – na početna podešavanja. „To ponekad funkcioniše jako loše“, kaže Ber i dodaje da je u tome razlog male efikasnosti kloniranja.

Da li je kloniranje primata posebno teško?

Aktuelna studija nije izuzetak po efikasnosti kloniranja. Od 484 embriona samo je jedna životinja rođena živa. Ber smatra da jedva može da se ustanovi da li je nova tehnologija bila razlog preživljavanja embriona i njegovog razvoja ili je to čista slučajnost. On ipak ne veruje da je kloniranje primata teže od kloniranja drugih životinja: „Ima jako malo institucija u svetu koje su uopšte u stanju da sprovedu takve eksperimente sa primatima. Prema mom mišljenju, kloniranje je još uvek tako teško zato što smo do sada imali malo iskustva sa kloniranjem majmuna".

Ber objašnjava da je držanje primata veoma složeno i skupo, za razliku od istraživanja za koje se koriste miševi, pa u tome vidi razlog sporog napretka.

Zašto baš majmuni klonirani?

Pošto je sličnost čovekolikih primata i ljudi velika, majmuni se koriste za istraživanje bolesti poput Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. Istraživanje na grupi kloniranih, genetski identičnih majmuna učinila bi uporedivost rezultata boljom i rezultati bi bili precizniji.

Ber kaže da na doktorskim studijama nije mogao da zamisli kloniranje majmuna, jer je to smatrao crvenom linijom koju ne treba preći, previše su blizu čoveku i previše osetljivi na bol.

„U međuvremenu vidim to malo drukčije i mislim da postoje situacije u kojima bi kloniranje majmuna imalo smisla – na primer kod bolesti za koje ne postoji lek i koje su skopčane sa velikom patnjom“, dodaje Ber. Objasnio je da misli pre svega na genske terapije za gluve i slepe kao i za neke bolesti srca i metabolizma.

Ipak, niko ne zna da li naučno istraživanje sa kloniranim majmunima zaista može da dovede do smanjenja ili sprečavanja ljudske patnje. Zato je Ber oprezan i formuliše svoju rečenicu u kondicionalu: „Moglo bi da funkcioniše, ali ja to ne znam."

Ovaj tekst je izvorno objavljen na nemačkom.