Klintonova ili Tramp - a ostali?

Kandidati koji ne pripadaju dvojim najvećim strankama moraju da se izbore sa mnogim preprekama. Stotine Amerikanaca su podnele svoju kanidaturu za najvišu funkciju. U mnogim saveznim državama, na izbornom listiću je samo četiri ili pet imena. Svaka savezna država sama donosi propise o tome. Na primer, u većini njih kandidat mora biti član jedne stranke (koja pri tome podržavanjegovu kandidaturu), ili mora imati tačno određen minimalni broj sakupljenih potpisa.

Poseban problem je to što kandidati malih stranaka ne dobijaju poziva za televizijske debate. Džil Stajn je o tome rekla: „Dvoje kandidata Republikanaca i Demokrata su najneomiljeniji kandidati u istoriji. potrebne su nam otvorene debate, Amerikanci ih traže na sav glas. Trka još nije završena, mi se i dalje bori za pravo birača da znaju za koga mogu da glasaju i o kojim sve važnim temama treba diskutovati".

"Novi Perl Harbor"

Da bi uošte bili primećeni, kandidati malih stranaka moraju da smišljaju što upadljivije poruke. Tako poruka Stajnove o borbi protiv klimatskih promena glasi: „Nemamo izbora, moramo proglasiti vanredeno stanje. Kao što smo to učinili kada je napadnut Perl Harbor. Tada je bilo potrebno šest meseci da se celokupna privreda preorijentiše na ratne uslove. Sada imamo novi rat: za naše preživljavanje – protiv klimatskih promena."

Ali, Džil Stajn ne može da profitira od nepopularnosti Hilari Klinton i Donalda Trampa. To važi i za Gerija Džonsona i njegove liberale. Džonson je u svih 50 saveznih država na izbornim listićima, a u većini anketa je na trećem mestu po popularnosti. No, i pored toga, niko mu ne pridaje šanse. tome je doprinelo njegovo nepoznavanje geografije – u jednom intervjuu je pokazao da ne zna šta je Alep.

Hoće li o rezultatu odlučiti nezavisni?

Džonson stalno ponavlja ima da više Amerikanaca koji sebe označavaju kao „nezavisne" nego onih koji podržavaju Republikance i Demokrate. Prema anketi Galupovog instituta, takvih je više od 40 odsto. Ali, na kraju će, kao i uvek, u Belu kuću da se useli neko iz te dve stranke. No, nezavisni kandidati mogu da utiču na rezultat izbora. Primer je 2000. godina kada je kandidat Zelenih Ralf Nejder „oteo" Demokrati Alu Goru upravo onoliko glasova koliko je ovom bilo potrebno za pobedu. Tako da je predsednik postao Džordž Buš mlađi.