Klimatske promene utiču na mentalno zdravlje
11. septembar 2018.
Psihološkinja Suzi Burke priča o ženi koja je došla na savetovanje nakon rođenja prvog deteta. Ne zato što je patila od postporođajne depresije, već zato što se patila „zbog težinom onoga što je učinila“. Smatra da je rodila dete „u svetu za koji je znala da će biti mnogo težak i mnogo manje bezbedan“.
„Došla je kod mene veoma uznemirena. Preispitivala se da li je uradila ispravnu stvar. Strah koji je imala za budućnost deteta bio je ogroman.“
Burkeova je psihološkinja iz Australije, specijalizovana za eko-psihologiju. Leči ljudi koji pate od mentalnih bolesti uzrokovanih – klimatskim promenama. Nedavno je otvorila besplatnu hotlajn-liniju pod nazivom „Mreža psihološke podrške u vezi s klimatskim promenama“. Australijanci mogu da nazovu kvalifikovanog psihologa i popričaju o svojim osećanjima vezanim za klimatske promene. „Ljudi moraju da priznaju kako se osećaju zbog toga i da pričaju o tome, pre svega kako bi se ispravno angažovali oko klimatskih promena“, kaže Suzi Burke.
Eko-anksioznost, bol i krivica
Prožimajući osećaj gubitka, razaranja i promene, endemičan je za svet pogođen klimatskim promenama. Ledene kape na polovima se tope, mnoge životinjske vrste izumiru, vreme je nepredvidljivo, često i ekstremno.
Sve više smo svesni uticaja koje te promene imaju na naše fizičko zdravlje – bilo da je to smrt, povreda usled ekstremnih vremenskih nepogoda ili neke više podmukle promene, kao što su pogoršanje kvaliteta vode, vazduha i hrane.
Ali, kako novo polje eko-psihologije otkriva, klimatske promene značajno utiču i na naše mentalno zdravlje. „Za ljude koji obraćaju pažnju na to šta se dešava sa klimom, to je veliki teret i uzrokuje anksioznost, odnosno strah”, kaže Burkeova.
Posle dve decenije rada na terenu, ta psihološkinja tvrdi da ljudi osećaju anksioznost i depresiju, ravnodušnost, bespomoćnost, beznadežnost i bes“. Ali i krivicu i sramotu. Ona kaže da je osećaj sramote uobičajen među ljudima koji nisu pretrpeli direktnu traumu i gubitak kao rezultat klimatskih promena, ali su iskusili posrednu uznemirenost i svesni su da su deo problema. „Svesni su da se te stvari dešavaju i da oni ne utiču direktno na njih. Ali znaju da će imati veći uticaj na njihovu decu u budućnost ili ljude u drugim krajevima sveta.“
Klimatske promene razlikuju se od drugih globalnih problema jer većina ljudi može da poveže svoje ponašanje sa problemom. Kao primer, Suzi Burke navodi emisiju ugljen-dioksida: „Ljudi ne mogu da se poistovete s drugim velikim globalnim problemima kao što je genocid ili sukobi na Bliskom istoku.“
Nepoznat problem
Iako deluje očigledno da ekstremne promene rezonuju sa ljudima na emotivnom nivou, o tome se ne priča često. Zdravlje miliona ljudi širom sveta ugroženo je globalnim zagrevanjem. Naučnici ukazuju da je to najveća pretnja 21. veka, ali, bez obzira na to, malo ko se fokusira na mentalno zdravlje ljudi.
„Postoji veliki nedostatak literature“, kaže istraživačica i direktorka instituta za održavanje autohtone kulture u Labradoru, Ešli Kunsolo. Da bi se svet sveobuhvatno bavio zdravstvenim izazovima koji proističu iz klimatskih promena, ona tvrdi da se kreatori politike moraju obavestiti o dimenziji mentalnog zdravlja. Ešli Kunsolo kaže da to zahteva „masovnu sistematsku društvenu promenu“ u tome kako se razmišlja o klimatskim promenama i dugoročnim posledicama.
Okvirna konvencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama uključuje deo koji detaljno opisuje gubitke i štetu načinjenu promenama. Kunsoloova napominje da je konvencija prvobitno obuhvatala gubitke i štetu u smislu „infrastrukture i tržišta“, kada je napisana devedesetih godina. Sada je prilagođena da odgovara za „nematerijalne gubitke“, kao što su „kulturološko znanje, jezik i stanište“..
Inuiti na tankom ledu
Ešli Kunsolo počela je da posmatra taj aspekt klimatskih promena dok je radila u sektoru javnog zdravlja na istoku Kanade sa populacijom Eskima – urođenika u toj oblasti. Bila je svedok brzih promena u njihovom okruženju – poput topljenja morskog leda i nepredvidljivog vremena. Ljudi su izražavali „dubok osećaj tuge vezane sa gubitak staništa, gubitak leda i sredstava za život.“.
To istraživanje dovelo je to toga da Kunsoloova i njen kolega Nevil Elis, koji blisko sarađuje sa farmerima koje pogađa suša na zapadu Australije, stvore novu kategoriju emotivne traume zvanu „ekološka tuga“. Kunsolo to opisuje kao „mentalne i emotivne bolove, stres i tugu“ koja proističe iz promene životne sredine.
„Reč ’Inuit’ bukvalno znači ’ljudi morskog leda’. To je dakle duboko, egzistencijalno ispitivanje čovečanstva“, kaže istraživačica.
Iako naučnici koji se bave klimom upozoravaju da će godišnji porast temperature za jedan ili dva stepena Celzijusa imati razarajući efekat širom sveta – pa čak i učiniti neke delove negostoljubivim – dokazi pokazuju da je Labrador već premašio taj prag sa temperaturom povećanom za šest do osam stepeni. Neverovatan gubitak morskog leda imao je ogroman uticaj na sposobnost inuitskih zajednica da love, putuju i praktikuju svoju kulturu.