"Kasni pobačaj" - teška moralna dilema

Zastupnici CDU-a i CSU-a su predložili nacrt koji predviđa obavezno savetovanje od strane doktora i minimum od tri dana čekanja pre nego što se izvrši pobačaj. Osim toga svaki slučaj bi trebalo da bude dokumentovan i statistički obrađen. Postoje i dva druga predloga zakona - jedan iz redova liberala i drugi koji su zajedno napravili socijaldemokrati i Zeleni. No, bez obzira na političke tabore, tema "kasni pobačaj" već odavno deli i uzbuđuje duhove u Nemačkoj.

Uvek teška odluka

Gizela Noc, predsednica udruženja Pro Familia, koja vrši zakonom propisana savetovanja trudnica koje se odluče za pobačaj, tvrdi da je stvarni cilj inicijative hrišćanskih demokrata i hrišćanskih socijalista generalno da ukinu mogućnost kasnog pobačaja. "Smatramo da bi takve promene zakona bile usmerene protiv žena i i da nijedan prekid trudnoće ne može biti sprečen strožim zakonima, pa ni onaj motivisan medicinskim indikacijama", kaže Noc. Udruženje Pro Familia ima dosta iskustva u savetovanju trudnica u problematičnim slučajevima i iz prakse zna da se žene i parovi koji su suočeni s lošim nalazom prenatalnog dijagnostičkog pregleda ionako dovoljno muče i pokušavaju u takvoj situaciji da donesu odgovornu i ispravnu odluku za sebe i dete koje očekuju. Oštećenje ploda nije dovoljan razlog za pobačaj nakon trećeg meseca.

Gizela Noc smatra da potrebe za reformom zakona o pobačaju u Nemačkoj nema. I prema dosadašnjem zakonu su pobačaji nakon trećeg meseca trudnoće zabranjeni, odnosno mogući su samo ako postoji neki medicinski ili kriminološki razlog - dakle, ako postoji neka opasnost po majku ili ako je do začeća deteta došlo silovanjem. Pritom je važno istaknuti da sam hendikep deteta, prema važećem zakonu iz 1995., nije dovoljan razlog za pobačaj nakon 12. nedelje, već su to pshički i fizički rizici kojima je, u takvim slučajevima, izložena majka.

"Te žene prolaze kroz pakao"

Ginekolog Jete Brinig iz Berlina već 25 godina u Berlinu savetuje žene koje nose dete s nekim oštećenjem. Kada im se to saopšti, obično se ukoče, zastane im dah, a onda briznu u gorak plač, priča ona. Te žene ne znaju šta da rade. To je strašna faza za koju trudnice misle da se nikada neće završiti, kaže Brinig. Pre nekoliko nedelja je imala slučaj žene koja je saznala da dete koje nosi ima teška oštećenja bubrega, toliko velika da nema šanse da preživi. Sedam ndelja se sa njom sastajala i razgovarala. Konačno se žena odlučila za prekid trudnoće, u 24. nedelji. U Nemačkoj je prošle godine izvršeno 229 pobačaja nakon 22. nedelje, dakle, nakon trenutka kada su zdrave bebe teoretski sposobne za život izvan majčine utrobe. Malo ljudi zna kako u tako kasnoj fazi trudnoće prekid trudnoće uopšte izgleda. Žene se moraju zapravo poroditi, a plod se pre veštačkog izazivanja trudova mora usmrtiti inekcijom. "Te žene prolaze kroz pravi pakao", kaže Jete Brinig.

Ubistvo, a ne pobačaj

No, postoje i oni koji zastupaju drugačija stanovišta i koje zanimaju pre svega prava nerođenog deteta. Profesor kaznenog prava iz Frajburga Albin Eser već se 30 godina bavi problematikom pobačaja i zagovara izmene u postojećem zakonu. "Pravno gledano potreba za zaštitom života raste sa stepenom razvijenosti nerođenog ploda. To znači da se u trudnoći ne smemo orijentisati prema terminu poroda, već prema trenutku kada je dete sposobno za život izvan stomaka majke", argumentuje on. Eser uzima za primer neke druge zemlje. "Zanimljivo je da upravo zemlje u kojima su propisi o prekidu trudnoće vrlo liberalni, kao na primer u Švedskoj ili Holandiji, u 24. nedelji trudnoće povlače granicu i to tako radikalnu da se nakon tog trenutka prekid trudnoće ne smatra pobačajem, već ubistvom."

Poboljšati rano savetovanje trudnica

U jednom se, međutim, svi slažu: da savetovanje trudnica u Nemačkoj treba poboljšati, jer ono često dolazi prekasno. Gizela Noc iz udruženja Pro Familia smatra da za to nije potreban novi zakon o pobačaju, jer poboljšanje situacije može biti ostvareno već planiranim promenama u zakonu o prenatalnoj dijagnostici. Današnja tehnologija, naime, omogućava da se već u 11. nedelji, zahvaljujući preciznim aparatima za ultrazvuk uoče veća oštećenja i anomalije ploda, no takav pregled pacijentkinje moraju platiti iz sopstvenog džepa i on košta 200 evra. Postoji i još jedan aspekt koji u celoj diskusiji, smatra Gizela Noc, ostaje zapostavljen, a to je činjenica da država mora da učini više za podršku porodicama sa hendikepiranom decom.