Kandidat Zelenih Habek: bivši pisac bi da bude kancelar

Još nikada u istoriji Zelenih, nemačkoj partiji koja gaji kulturu diskusije i raznolikosti, nije neka osoba toliko bila u centru predizborne kampanje. Na prevremenim parlamentarnim izborima koji se održavaju 23. februara, Robert Habek je kandidat Zelenih za kancelara. Izabrala ga je stranačka baza sredinom novembra na konvenciji u Vizbadenu i to sa 96 odsto glasova.

Veoma naporne godine

Habek iza sebe ima tri veoma naporne godine, kao član vlade Olafa Šolca. Ali, svejedno želi da bude i u novoj vladi. I to uprkos činjenici da njegova stranka u ispitivanjima javnog mnjenja ne uživa više od 12 do 14 odsto podrške birača. I uprkos kampanji koja se protiv njega i Zelenih vodi na društvenim mrežama. Prema mišljenju mnogih, Habek i njegova stranka tražili su previše od građana svojim ambicioznim planovima o zaštiti klime i to usred krize.

Habek je još u martu 2022. rekao za DW: „Oduvek mi je bilo jasno da ću morati da donosim odluke koje neće biti popularne, koje su zahtevne i koje dosta zahtevaju od građana. I koje sigurno neće naići na podršku većine. Ali, radi se o odlukama koje su dugoročno gledano, ispravne za našu zemlju.“

Habek, koji je u septembru napunio 55 godina, zaista se može opisati kao netko ko je neplanirano završio u politici. Tek u svojim tridesetim ozbiljnije se angažovao u svojoj stranci i to kao predsednik pokrajinskog odbora. Od 2012. do 2018. obavljao je dužnost ministra za zaštitu životne sredine u svojoj saveznoj pokrajini Šlezvig-Holštajn. A na javnom servisu ARD prošle godine prikazan je krimić snimljen po romanu koji su napisali on i njegova supruga.

Uspesi na čelu Zelenih

Od januara 2018. do saveznih parlamentarnih izbora u septembru 2021. Habek je sa svojom koleginicom i sadašnjom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok obavljao dužnost kopredsednika stranke. To je bio uspešan period za Zelene u kojem je ta stranka na izborima za Evropski parlament 2019. osvojila više od 20 odsto glasova.

Na izborima za Bundestag 2021. Zeleni su postali deo vlade u koaliciji sa Socijaldemokratama (SPD) i Liberalima (FDP), koaliciji koja će zbog stranačkih boja partija koje su ju sačinjavale u istoriju otići kao „semaforska koalicija“.

Početak s reformskim zamahom koji je prekinuo rat

Tri stranke planirale pre svega društvene reforme, a Habek je kao vicekancelar i ministar privrede i klimatske zaštite, hteo da pokrene održivu reformu privrede. Ali, uskoro se sve okrenulo naglavačke: u februaru 2022. Rusija je izvršila invaziju na Ukrajinu, a Nemačka je u rekordnom roku morala da se oprosti od jeftinog uvoza nafte i gasa iz Rusije.

Dugo planirani gasovod „Severni tok 2“ iz Rusije prema Nemačkoj odbačen je iz političkih razloga. Habek je širom sveta tražio nove dobavljače gasa, recimo u emiratu Katar, iako je zbog ranijih odnosa s tom državom u Persijskom zalivu to bilo sporno.

Ipak, Habekova politika bila je u to vreme dobro prihvaćena. U brojnim intervjuima objašnjavao je građanima potpuno novu situaciju nakon početka rata. Priznavao je da ni sam nije bio pripremljen na sve te izazove, a ljude je pripremao na rast cena i mnoge neizvesnosti. Stalno se zalagao za nove izvore energije, širenje obnovljivih izvora i pritom uvek objašnjavao razloge za promene u Nemačkoj.

U februaru 2023. izjavio je: „Rat je započeo Putin, a nezavisnost od ruskih isporuka znači da ni Putin više nema te prihode. A da mi kao društvo zbog toga plaćamo određenu cenu, to je nesporno. Visoka inflacija, visoke cene energije – i s time su povezani mnogi strahovi i brige.“

Prekretnica: Zakon o grejanju

Ali tada je došao Zakon o grejanju – pokušaj da se sistem grejanja u Nemačkoj, koji je većinom zavisio od jeftinog gasa, preusmeri na nove toplotne pumpe. Zakon je bio ishitreno sročen, državna podrška za kupovinu skupih uređaja ostala je nejasna, a ispostavilo se i da takve pumpe nisu dostupne u dovoljnim količinama na tržištu. Habekova popularnost je pala, a mnogi građani počeli su da ga doživljavaju kao izolovanog ekološkog fanatika koji sanja o klimatskoj revoluciji u udobnosti svog stana u metropoli. Malo je pomoglo to što su sve tri stranke na početku rada koalicije bile saglasne oko prelaza na održivo grejanje.

Uz sve to, pre godinu dana Savezni ustavni sud zabranio je vladi da 60 milijardi eara, koje je koalicija planirala da izdvoji za zaštitu klime, uzme iz neiskorišćenih sredstava predviđenih za suzbijanje posledica pandemije korone. Otada je vladi za mnoge planove jednostavno nedostajalo novca. Tri partnera sve češće su se svađala, a zbog toga je dodatno trpeo i Habekov ugled.

Osim toga, poslednjih meseci najavljivali su se masovni otkazi u industriji, a stope rasta bile su slabe. Odgovornost za to pripisana je i njemu kao ministru privredu. Konačno, nakon smene ministra finansija Kristijana Lindnera i izlaska njegovih Liberala iz koalicije početkom novembra, zeleni vicekancelar našao se u manjinskoj vladi sa socijaldemokratskim kancelarom Olafom Šolcom.

Kraj „semafora“ je „istorijski veoma frustrirajuće“

Nekoliko dana nakon raspada koalicije Habek je za DW opisao svoja osećanja: „Ovo je zaista frustrirajuće: ako uzmemo istoriju semaforske koalicije, rekao bih da smo započeli kao društveni, reformski projekt u kojem smo reformisali mnoge aspekte, poput državljanstva i useljavanja. Da među nama postoje velike razlike u ekonomskoj i finansijskoj politici, toga smo oduvek bili svesni. Onda je došla ruska agresija na Ukrajinu i pitanje kako održati stabilnost u zemlji vrlo brzo je postalo nadmoćno. Ali, takođe je istorijski veoma frustrirajuće to što je ova koalicija imala tako lošu reputaciju i što je propala.“

I šta sad? Da li će Habek ponovo da se posveti pisanju knjiga? To je teško zamislivo. On i Zeleni ostavljaju sebi mogućnost za nove koalicije – ako bude potrebno, čak i s konzervativcima iz demohrišćanskih stranaka CDU i CSU. Habek očigledno ne želi da njegova politička karijera završi ovako, s prilično neslavnim krajem „semaforske koalicije“.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku