Kancelarkina nemoguća misija

Ovo je zvanično putovanje na koji se nosi težak prtljag. To što nemačka kancelarka Angela Merkel putuje u Ankaru obezbediće joj svakako pažnju svetske javnosti. Ovo je prvo putovanje Angele Merkel u Tursku nakon propalog puča iz jula prošle godine. A od tada je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan zemlju ustrojio u maniru jednog autokrate.

Uhapšene su desetine hiljada opozicionih političara, novinara, državnih tužilaca i građana. Kritički nastrojeni mediji su zatvoreni, kurdski lideri iza rešetaka. Optužbe su uvek iste: učestvovali su u puču. Turska vlada optužuje pristalice Gulenovog pokreta da su odgovorni za pokušaj puča. Konzervativna vladajuća partija AKP sada već rutinski odbacuje međunarodne kritike da postupa represivno. A Nemačku optužuje da nije dovoljno solidarna u borbi protiv terorizma. Pri tom se još dodaje da Nemačka pruža utočište pristalicama Radničke partije Kurdistana (PKK), koja je u Turskoj zabranjena, kako bi obezbedili novac i regrutovali borce.

„Važno je razgovarati..."

Sve to nisu dobri znaci pred posetu Angele Merkel. Ovu posetu mnogi njemački opozicionari vide kao potpuno pogrešan signal. Političarka Levice Sevim Dagdelen smatra da njena poseta dolazi „u nevreme". Jer za nekoliko sedmica turski građani glasaju o ustavnoj reformi koja bi predsedniku Erdoganu zacementirala široka ovlašćenja. Zato Dagdelen smatra da poseta Angele Merkel može biti protumačena kao podrška Erdoganu.

Političarka nemačkih Zelenih Klaudija Rot se seća odlaska Angele Merkel u Tursku 2015. godine. Taj susret je Erodgan zloupotrebio za svoju predizbornu kampanju, kazala je Rot agenciji dpa. A predstojeći referendum je, smatra ona, „ukidanje parlamentarne demokratije". Jer, to što Merkelova ćuti o kršenjima ljudskih prava u Turskoj, kaže Rot, Erdoganu šalje signal da je Evropa ucenjiva i da i dalje može da preti otvaranjem granica za izbjeglice.

Portparol nemačke vlade odlučno odbacuje optužbe. „Apsurdna je svaka misao koja dovodi u vezu posetu savezne kancelarke sa predstojećim referendumom o ustavnim promenama", rekao je Štefan Zajbert. Reč je zapravo o „radnoj poseti" jednoj partnerskoj zemlji iz saveza NATO i važnoj susednoj zemlji Evropske unije. „Jer, upravo sada, kada bismo morali da razgovaramo o situaciji u Siriji, i kada bismo morali da razgovaramo o vezama Turske sa Evropom, upravo u ovim danima je važno tražiti razgovor."

Šta je s ljudskim pravima?

Ali, sami razgovori na nivou dve vlade nisu dovoljni. Mari Lukas koja se u Amnesti internešenalu bavi turskom, kaže: „Gospođa Merkel mora da pomene uhapšene mirne kritičare vlade i trebalo bi da se susretne i sa opozicionarima i progonjenim borcima za ljudska prava." Ona napominje da „Nemačka očigledno još uvek ima uticaj i treba da ga iskoristi."

U pregovorima o izbegličkom paketu EU sa Turskom, nemačka savezna vlada je propustila da uspostavi iskren dijalog o ljudskim pravima, kaže ova aktivistkinja. „Jer videli smo u prošlosti da upravo kod progona pojedinih kritičara vlade ima koristi kada vlade drugih zemalja ulože protest." No, nemačka vlada za sada ćuti, posebno kada se radi o temi mučenja u turskim zatvorima, kaže Lukas. „Prema našim istraživanjima oni kojima se predbacuje da su učestvovali u puču u zatvorima masovno doživljavaju mučenje. A o tome savezna nemačka vlada do sada nije mnogo rekla."

Azil za turske oficire

Takođe, nedavno je DW otkrio da je oko 40 turskih oficira nakon pokušaja puča zatražilo azil u Nemačkoj. Oficiri koji su bili angažovani u NATO savezu strahuju za svoju slobodu po eventualnom povratku u Tursku, mnogi i za svoj život. Neki posmatrači smatraju da za to postoje i čvrsti razlozi. Turski ministar odbrane Fikri Isik je u razgovoru za CNN Turska upozorio nemačku vladu da im ne odobri azil. Ako bi im se odobrili zahtevi za azil bilo bi, kaže, „ozbiljnih posledica". 

Savezna vlada je saopštila da će zahtevi za azil biti proveravani po „uobičajenoj proceduri". Ali, kako piše dobro obavešteni nedeljnik Špigel, u Saveznom uredu za migracije i izbeglice, koji inače odlučuje o zahtevima, šuška se da će odluka biti doneta na političkom vrhu. Navodno je taktika da se sa odlukom što više odugovlači.

Možda od odgovora na to pitanje zavisi uspeh posete Angele Merkel. Vinfrifd Krečman, premijer nemačke pokrajine Baden Virtemberg, poželeo je iz Štutgarta kancelarki mnogo sreće. Političar Zelenih joj na ovom zadatku nimalo ne zavidi, ali kaže: „Ko će, ako ne ona!?"