Kamiondžije će noćiti u hotelima?
8. decembar 2018.
Maltene je apsurdno što su se novim pravilima Evropske unije za vozače kamiona dugo protivile ne samo Hrvatska, nego i Poljska, Mađarska, Bugarska, Letonija, Litvanija – dakle zemlje iz kojih i dolazi golema većina od sada već oko dva miliona kamiondžija koje voze putevima EU – a protiv su bile i Malta i Irska.
Za promenu je od početka bila Nemačka, ali i Danska, Francuska, Belgija, Austrija, Italija, Luksemburg, Norveška i Švedska su uvidele da se tu nešto mora hitno učiniti.
Jer od romantike takvog života u kabini kamiona već odavno nema više ništa – vozači moraju da sedmicama ili mesecima krstare drumovima. Sa svim posledicama koje to nosi: jedva da stignu da provedu koji dan kod kuće, a obavezno doba mirovanja provode u kabini na nekom parkiralištu ko zna gde u Evropi bez iole dostojanstvenih uslova. Ne radi se samo o brizi za vozače, nego tako iscrpljeni vozači sa pritiskom da tačno na vreme dovezu teret su i ozbiljna opasnost u saobraćaju.
Nema više vikenda u kabini
Nova pravila su jasna: apsolutno je zabranjeno da vozači svoju „veliku“ pauzu preko vikenda provode u kamionu. Ako se zateknu na putu, onda im treba platiti prenoćište u hotelu. To se ne odnosi na poneko noćenje na parkiralištu, ali smisao tih pravila i jeste da se vozači najkasnije nakon četiri sedmice puta po Evropi moraju vratiti u svoju domovinu na odmor.
Dodatna pravila su odlučena za takozvanu kabotažu – to je kada neka kompanija zapravo čitavu uslugu prevoza obavlja u nekoj drugoj zemlji što danas nipošto nije retkost. Do sada se nije mogao naći dogovor oko takvih slučajeva, ali po novim planovima će vozači i u tom slučaju morati da dobiju pet dana slobodno između dve vožnje kako bi stigli da se vrate kući, provedu par dana sa porodicom pre nego što opet krenu na posao.
Pregovori ove sedmice među ministrima saobraćaj Evropske unije su potrajali punih 14 sati i konačan predlog promena je prihvaćen tesnom većinom tek u noći sa utorka na sredu. Jer istočne zemlje EU optužuju „stare“ članice da strožim propisima žele da zaštite svoje tržište usluga prevoza i spreče da strane firme dobiju posao.
Posla ima i previše
Ministri zapadnih zemalja EU doista prigovaraju „novima“ da njihove firme nude usluge prevoza daleko ispod svake realne cene. U toj konkurenciji na primer nemački špediteri nemaju šta da traže.
Ali optužba za protekcionizam je zapravo besmislica jer zapadni špediteri jednostavno nemaju ni dovoljno kapaciteta da bi pokrili sve veću potražnju za prevozom robe. To se posebno odnosi na nedostatak samih vozača: u međuvremenu nije retkost videti da i tek pristigle izbeglice u Nemačkoj voze autobuse gradskog prevoza jer vozača – nema.
A nema ih iz veoma dobrih razloga: te niske cene špedicije se lome preko leđa vozača. Oni danima sede za volanom, stoje u kilometarskim zastojima, zaobilaze večita gradilišta tek da bi uhvatili koji sat sna na koji su zakonski prisiljeni na prenatrpanim, ponekad i opasnim zabačenim parkiralištima. Da ne govorimo o večitom neprijateljstvu sa vozačima automobila, o neprestanoj strepnji od policije – vozi li prebrzo? Ima li dovoljni razmak pred vozilom ispred sebe? Ima li sve papire i opremu? Kazne su u mnogim državama paprene...
A sve to za bednu nadnicu, pogotovo ako se to preračuna na sate provedene na radnom mestu – dakle u kabini kamiona. Ko bi poželeo takvo radno mesto?
Upravo su zemlje porekla radnika sa istoka Evrope već i ovog maja bile protiv novog propisa koji reguliše rad i socijalna davanja stranih radnika u nekoj drugoj zemlji EU i gde sad i strane firme moraju da plaćaju svojim radnicima davanja kakva su u zemlji gde rade. Tada je već spomenut i problem vozača kamiona, ali su oni bili izuzeti iz tih propisa kako bi se stvorila pravila upravo za njih.
Oko ovih novih propisa veća ministara saobraćaja treba još postići dogovor sa Evropskim parlamentom preko kojeg će „nove“ članice EU verovatno opet pokušati da barem ublaže odredbe – iako one štite njihove sopstvene građane za volanima. Tek nakon toga bi novi propisi mogli da stupe na snagu.
aš (agencije)