1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Kako zadržati Britaniju u EU?

Barbara Vezel17. decembar 2015.

Na sastanku na vrhu Evropske unije raspravlja se i o željama britanskog premijera u vezi sa reformama Unije. Kameron, naime, uoči referenduma, pokušava da uveri svoje sugrađane da je budućnost Velike Britanije u EU.

https://p.dw.com/p/1HPA5
Symbolbild Vereinigtes Königreich Großbritannien und Nordirland / Europa
Foto: Reuters/N. Hall

Velika Britanija je tema koja bi šefovima država i vlada Evropske unije mogla da pokvari apetit. Baš tokom radne večere, po prvi put će se razgovarati o britanskom spisku reformskih želja. Dejvidu Kameronu pod hitno je potrebno nekoliko dubinskih promena u odnosima sa EU kako bi kod kuće uverio građane da na referendumu glasaju za ostanak Velike Britanije u Uniji. Ali sve i kad bi i hteli: predsednici država i vlada ne mogu tako brzo da mu pomognu. Odluke će se donositi najranije na sastanku na vrhu u februaru.

Kameron između dve vatre

Premijer Kameron je na udaru kritike antievropskih medija. Tako list „San“ piše da je premijer „kukavica i bednik“. „Dejli mejl“ od njega traži više odlučnosti i tvrdi da se njegovi pokušaji da se Unija reformiše „sve više pretvaraju u farsu“. Levo liberalni „Gardijan“ ocenjuje da je Kameronov zahtev za nepriznavanjem prava radnika iz drugih članica EU na određena socijalna davanja, „glupa ideja iz skromne glave na čelu haotične vlade“. Protivnici EU iz njegove sopstvene stranke takođe kritikuju Kamerona jer žele daleko više – naime, vraćanje nadležnosti i suvereniteta iz Brisela u London.

Šta želi britanski premijer?

Veliki deo Kameronovih reformskih želja moguće je ispuniti. Evropska unija može da smisli formule za veću konkurentnost i da zemlje u kojima evro nije valuta bolje zaštiti od posledica odluka evrozone. Moguće je i uvođenje šireg prava na saodlučivanje za nacionalne parlamente. I na kraju, EU bi mogla da Britance izostavi iz rečenice o „sve užoj Uniji“ – koja se navodi u ugovorima o EU. Sve te izmene pravno jesu složene, ali su izvodljive. Ipak, moguće je samo ono što ne menja sadržaj ugovora o Evropskoj uniji, s obzirom na to da je dogovoreno da promene ugovora neće biti.

Glavni problem je zahtev Dejvida Kamerona da se radnicima iz drugih članica EU u Velikoj Britaniji u prve četiri godine uskrate socijalna davanja. To krši zabranu diskriminacije. Više istočnoevropskih zemalja već je poručilo Kameronu da taj zahtev neće podržati. Rešenje bi mogao da bude predlog Evropske komisije koja će na proleće i sama da predloži reformu prava građana EU u drugim članicama. I tu je predviđeno ograničenje, ali samo do šest meseci. Pitanje je da li će Kameronu to biti dovoljno.

England Ministerpräsident David Cameron
Koliko mu treba Evropske unije ? Premier Dejvid KameronFoto: Getty Images/J. Tallis

Politička volja postoji

„S jedne strane, mi želimo da postignemo dogovor uz koji britanska vlada na planiranom referendumu može uspešno da se zalaže za ostanak u Evropskoj uniji“, rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel u svom jučerašnjem (16.12.) govoru pred nemačkim parlamentom u Berlinu. Ali s druge strane, dodala je kancelarka, ne smeju da se dovode u pitanje načelo slobode kretanja i zabrana diskriminacije. Vlada u Berlinu istakla je da želi ostanak Velike Britanije u Uniji i obećala pomoć, ali je istovremeno naglasila i da se na kraju mora pripremiti paket reformi koje odgovaraju Kameronu, ali i čitavoj EU.

I nemački poslanik u Evropskom parlamentu Dejvid Mekliste potvrdio je da svih 27 članica želi ostanak Britanaca u Uniji. Većina njih je spremna na određene ustupke, kaže nemački poslanik koji iza kulisa deluje kao osoba za kontakte između Berlina i Londona. On zato smatra da je sada red da pravnici iz Brisela pokažu kreativnost. Ipak, i Mekalister ne veruje u mogućnost ispunjavanja britanske želje da se ograniče socijalna davanja za državljane drugih članica EU koji rade u Velikoj Britaniji.

„Brexit“ je moguće sprečiti

Mnogi Kameronovi problemi imaju koren u internoj britanskoj raspravi u kojoj EU ionako ne može da mu pomogne, kaže Fabijan Culeg iz briselskog Centra za evropske političke studije. Posebno je problematično, smatra Culeg, to što je ostalo relativno malo vremena. Što se tiče ograničavanja prava radnika iz EU, Culeg smatra da je tu rešenje, ne samo pravno, već i politički teško postići. Reč je, naime, o jednom od osnovnih načela EU – o slobodi kretanja unutar Unije. Udovoljavanje britanskom zahtevu bilo bi moguće samo u slučaju da London i za svoje sopstvene građane uvede isto takvo ograničenje.

Prema mišljenju briselskog politikologa, svejedno kako će izgledati rezultati iz Brisela, evroskeptici će kod kuće nastaviti da deluju protiv Kamerona. Culeg kaže da pre svega skandinavske zemlje signalizuju da žele da postignu kompromis, a i Irska je zainteresovana za ostanak Britanaca u Evropskoj uniji. Mnogo će zavisiti i od toga kako će Kameron kod kuće da predstavi paket reformi, naglašava Culeg: „On će morati da izgleda veoma važno, tako da se u britanskoj javnosti to prihvati kao uspeh.“

Još nešto se ne sme zaboraviti u britanskim političkim raspravama: onaj ko Veliku Britaniju tera na izlazak iz EU, ugrožava i budućnost Ujedinjenog Kraljevstva. Naime, škotska stranka SNP već je najavila da će, ako se to dogodi, tražiti raspisivanje referenduma o odvajanju Škotske od Londona. Dakle, za sve učesnike je mnogo toga na kocki.