Kako se škole pripremaju za jesen?

Letnji raspusti i u Nemačkoj, u većini saveznih pokrajina. Uprkos tome, već sada se postavlja pitanje - kako bi trebalo da da izgleda školska svakodnevica posle raspusta. Ministri obrazovanja kažu: Škole treba ponovo da počnu sa nastavom uživo. Iako je zbog opasnih novih sojeva virusa nejasno kakva će biti situacija sa infekcijom za nekoliko nedelja ili meseci.

Intervenisao je savezni ministar zdravlja Jens Špan, koji je rekao da bi i nakon raspusta trebalo da se nastavi s naizmeničnim onlajn i školskim časovima uz nošenje maski. Iako se kasnije ogradio od svoje izjave, ona je ipak pokrenula diskusiju.

Vakcina nije za decu

Za razliku od kancelarija ili fabrika, škole su mesto gde mnogi nisu vakcinisani, pa glavno oružje protiv pandemije neće delovati.

Dok odrasli imaju dobre šanse da do jeseni dobiju bar jednu vakcinu, deca to nemaju. Trenutno ne postoji odobrena vakcina za osobe mlađe od 12 godina. Za mlade između 12 i 18 godina vakcina postoji, ali nema opšte preporuke o vakcinaciji.

Šef kancelarkinog kabineta Helge Braun rekao je da je zbog toga važno da se vakcinišu svi odrasli oko dece - vaspitači i roditelji.

Ali, da li će model „zaštitnog obruča" funkcionisati - odnosno da li će vakcinisani moći da štite i druge od infekcije?

Kako se deca i mladi mogu zaštititi?

Tokom letnjeg raspusta bi se trebalo pozabaviti opremanjem škola. „Gde god nešto može da se uradi, to treba učiniti sada, kako deca ne bi morala da provedu još jednu školsku godinu poput prethodne”.

Mobilni ili ugrađeni prečišćivači vazduha bi bili jedni od tih mera. Stručnjaci ovo preporučuju već duže vreme.

Takođe su u toku pilot-projekti. Na primer, u školi u Minhenu mobilni prečišćivači vazduha rade već šest meseci - cena je oko 3.000 evra. Sa uspehom, kako je Suzane Ziben, direktorka osnovne škole Nojbiberg, rekla u jednom TV izveštaju:

„Imali smo samo dve infekcije od onih koji su se vratili sa putovanja".

Projekat podržava i Vojni Univerzitet u Minhenu. Prema istraživaču aerosola Kristijanu Keleru, mobilni prečišćivači vazduha mogu, ako se pravilno koriste, „praktično isključiti indirektni rizik od infekcije u školama", odnosno infekciju putem aerosola koje sadrže čestice virusa u vazduhu.

Mnogi i dalje pokušavaju da doprinesu zaštiti od virusa tako što redovno provetravaju. To je ono što piše u mnogim školskim higijenskim planovima. Međutim, u hladnoj sezoni to znači da deca sede u nastavi sa kapama i rukavicama.

„Mere Savezne vlade dolaze prekasno"

Tehničke mere finansijski opterećuju mnoge škole. Savezna vlada nedavno je obećala da će pružiti barem finansijsku podršku za ugradnju filtera za vazduh. Za mnoge je odobrenje koje je došlo tokom letnjih praznika prekasno, jer bi za strukturne mere trebalo vremena, kaže Danijel Grein.

To je tipično: „Savezna vlada očigledno zaostaje sa svojim merama, što programe ne čini automatski lošima, ali bilo bi poželjno da se nešto ranije ostvare".

Još jedan primer za to je dogovoreni paket dodatne pomoći Savezne vlade, vredan dve milijarde evra.

„I to kasni jer stiže uoči letnjeg raspusta", rekao je Grein.

Novac za mobilne računare

Međutim, takođe je tačno da Savezna vlada podržava škole, iako je to zapravo stvar saveznih pokrajina - što se vidi na primeru digitalizacije. Budući da godinama nije bilo napretka, Savezna vlada se uključila i pokrenula „digitalni pakt". Start je bio pre pandemije, a zbog korone budžet je trenutno povećan na pet milijardi evra.

Ovo zaista može pomoći školama, kao što pokazuje primer iz gradića Kalau u državi Brandenburg. Malo pre letnjeg raspusta, jedina škola u gradu kupila je laptop-računaree u vrednosti od skoro 28.000 evra.

„Imamo porodice koje imaju problema sa novcem. Stoga ne možete uvek priuštiti moderan uređaj za onlajn nastavu. Konkretno, kada nekoliko braće i sestara mora istovremeno da uči, to je nekim porodicama stvaralo probleme s organizacijom", kaže direktor škole. Sada postoji šansa da tokom raspusta nadoknade školsko gradivo.

Savremeniji oblici nastave?

Nadoknaditi školsko gradivo tokom raspusta? Mnoge savezne pokrajine pokrenule su programe tokom raspusta - kurseve jezika ili škole plivanja.

Čak i Udruženje za zaštitu dece ne želi da bude pesimistično; mnogo je škola koje su dobro prošle kroz pandemiju i pripremaju se za budućnost. Ali - ne zadovoljava celokupna slika.

Razgovara se čak i o nekim pozitivnim aspektima pandemije. Kako treba da izgleda škola u budućnosti?

Mnogo novca i energije uloženo je u nove, digitalne oblike nastave - da li je sve bilo uzalud?

U Berlinu ovu diskusiju već vode resorni političari.

„Školama treba dozvoliti da isprobaju više nakon pandemije," rekla je političarka Zelenih Stefani Remlinger. Mnogi žele kombinaciju predavanja u učionici i mogućnosti digitalnog učenja.

Političar Demohrišćana Dirk Štetner može da zamisli da u višim razredima srednje škole oko 30 odsto nastave bude digitalno, uz video-veze sa nastavnicima širom sveta ili tokom leta, sa laptopom napolju.

Škola bi mogla postati uzbudljivija - ako se nabavi potrebna oprema.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.