Kako je nastala moderna kuhinja

„Da sam znala da ću ceo život morati da pričam o toj prokletoj kuhinji, nikada je ne bih napravila!“, rekla je stogodišnja Margarete Šite-Lihocki 1998. godine u jednom intervjuu.

Ali upravo s tom „prokletom kuhinjom“ je ispisala istoriju arhitekture i iz korena promenila život domaćica.

Danas, sto godina kasnije, ona je poznata ne samo kao pionirka socijalne arhitekture, već i kao aktivistkinja ženskog pokreta i heroina otpora nacističkoj diktaturi. Kroz ceo život, cilj  Austrijanke Margarete Šite-Lihocki bio je da svojim radom poboljša živote drugih ljudi – kroz socijalno stanovanje i svoj najpoznatiji izum – „Frankfurtsku kuhinju“.

Protiv bede

Krajem 19. veka, industrijska revolucija donela je ogromne društvene promene. Napredak u tehnologiji i nauci bio je brži nego ikada. Stanovništvo je naglo raslo. Mnogi ljudi su se selili iz sela u gradove kako bi radili u novim fabrikama. Životni uslovi u prenatrpanim gradovima bili su obeleženi manjkavom higijenom, bolestima i siromaštvom.

To je posebno iritiralo mladu bečku studentkinju arhitekture Margaretu Šite-Lihocki: 1917. godine prijavila se na jedan arhitektonski konkurs. Pre toga je obilazila prenatrpane stambene zgrade - želela je da shvati šta je stanarima zaista potrebno.

Pre toga, kuhinja uopšte nije bila zasebna prostorija u stanovima. Radnička klasa je kuvala usred stana sa jednom ili dve sobe, najčešće na peći od livenog gvožđa. Postojale su police ili površine na kojima je stajao pribor za kuvanje, ali ne i namenski kuhinjski nameštaj kakav danas poznajemo.

Tadašnja arhitektura je sa dekorativnog stila prelazila ka „novoj objektivnosti". Najvažniji aspekt novog graditeljskog pristupa bila je funkcionalnost. Upravo tu filozofiju „forma sledi funkciju" zastupala je Margarete Šite-Lihocki u svojim projektima. Za nju je arhitektura uvek bila usko povezana sa stvarnim životom i svim njegovim društvenim problemima. Taj stav je proistekao iz njenog porekla.

Socijalna svest

Margarete Šite-Lihocki rođena je 1897. godine u uglednoj intelektualnoj porodici u Beču. Njeno detinjstvo bilo je ispunjeno umetnošću i kulturom, ali i politikom.

Njena majka bila je povezana s bečkom umetničkom scenom, ali i s pacifističkim i feminističkim krugovima. Margarete je sve to upijala od malih nogu. Tako je već kao devojčica bila zainteresovana za politiku i otvorena za šire društvene teme. Bila je svesna da mnogim ljudima nije tako dobro kao njoj. Sve to je oblikovalo njeno razumevanje umetnosti, dizajna i arhitekture – i na kraju joj donelo i pobedu na konkursu za koji se pripremala obilazeći siromašne četvrti Beča.

Porudžbina iz Frankfurta

Posle Prvog svetskog rata, razorenoj Evropi hitno su bili potrebni stanovi, brzo i po niskoj ceni. Nastale su nove stambene četvrti sa socijalnim stanovima za sve veću radničku klasu i one koji su tokom rata ostali bez krova nad glavom.

U Frankfurtu, gradski većnik Ernst Maj pokrenuo je stambeni program „Novi Frankfurt“. Njegov cilj je bio da se stambena kriza reši za samo deset godina. Maj je angažovao Margarete Šite-Lihocki, poznatu po svojim pragmatičnim konceptima, da osmisli odgovarajuću kuhinju. Ta kuhinja trebalo je da optimalno iskoristi ograničen prostor u novim zgradama i istovremeno olakša svakodnevni život stanara.

Margarete, tada u kasnim dvadesetim, prionula je na posao. Merila je, računala i planirala: Koliko koraka je domaćici potrebno da pređe s jednog kraja prostorije na drugi? Kako se kreće? Gde se nalaze potrebni predmeti? Kako da za vreme rada u kuhinji držati decu na oku?

Od žene - za žene

Rezultat je bio ovo: prostorija duga 3,44 metra i široka 1,96 metara, sa kliznim staklenim vratima koja su omogućavala pogled na dnevni boravak i velikim prozorom na jednoj strani. Ove dimenzije bile su standardne za sve novoizgrađene frankfurtske stanove, a Margaretina kuhinja je tačno odgovarala tim dimenzijama. Njeni moduli su ušli u masovnu industrijsku proizvodnju.

Bili su to ormarići od poda do plafona, radna ploča, sudopera sa rešetkom za ceđenje, fioke za kuhinjski otpad i aluminijumske posude za najvažnije sastojke za kuvanje. Kako bi se prevazišla početna skepsa prema ovoj inovativnoj kuhinji, sprovedena je intenzivna reklamna kampanja. Sam gradski većnik za građevinarstvo, Ernst Maj, propagirao je Margareteinu izum kao „kuhinju koju je žena napravila za žene“.

Tako je rođena „Frankfurtska kuhinja“ koja je predstavljala pravu revoluciju u domaćinstvu. U kontekstu jačanja feminizma tog vremena, ona se našla i na meti kritika, prema kojima je efikasnost rada u takvoj kuhinji još više vezivala žene za šporet. Ali, kuhinja je kao zasebna i namenski uređena prostorija do danas ostala neprevaziđena u stanovima radničke klase.

Otpor nacistima

„Frankfurtska kuhinja" je postala veliki uspeh. Porudžbine su stizale iz celog sveta, a samo francuski ministar rada je tražio 260.000 kompleta.

I pored međunarodnog priznanja, Margarete nije mirovala i ostala je svim srcem posvećena otklanjanju društvenih nepravdi. U periodunacizma, to ju je zamalo koštalo života. Nakon što je Austrija pripojena nacističkoj Nemačkoj, ona se kao komunista i ilegalac borila protiv nacista. Bila je uhapšena i jedva je izbegla pogubljenje.

Nakon Drugog svetskog rata, Margarete Šite-Lihocki angažovala se u mirovnom pokretu i pokretu za prava žena. Držala je predavanja, gradila stanove i vrtiće u Nemačkoj, Rusiji, Kubi i DDR, i podsticala mlade arhitektkinje da budu hrabre i angažovane.

Majka svih ugradnih kuhinja

Ipak, najpoznatija zaostavština Margarete Šite-Lihocki ostaje „Frankfurtska kuhinja“. Ideja multifunkcionalnog kuhinjskog prostora zadržala se do danas. Dizajn nema granica - bilo da se radi o minimalističkoj kuhinji u industrijskom stilu, udobnoj rustikalnoj kuhinji, elegantnim modulima ili varijaciji poluotvorenog ili otvorenog tipa kuhinje sa centralnim blokom za obradu namirnica i kuvanje. Iza svih modernih kuhinja nalazi se princip austrijske dizajnerke: postići što više uz što manje napora. Sa „Frankfurtskom kuhinjom" ona je stvorila „majku" svih ugradnih kuhinja.