Kako je Kjurvek prokockao šansu veka

Velika prašina digla se prošlog proleća kad se čulo da je Donald Tramp navodno ponudio milijardu evra da Kjurvek (Curevac), firma iz nemačkog Tibingena, pravi vakcine protiv korone samo za američko tržište. Ta nepristojna ponuda je odbijena, a Kjurvek je ostao najveća evropska nada, posebno kada se uortačio sa gigantom farmaceutske industrije Bajerom koji je trebalo da masovno proizvodi cepivo.

-pročitajte još: Budućnost centara za vakcinaciju u Nemačkoj

Nada je bila uzaludna, kako se ispostavilo. Ne samo da su nekoliki proizvođači napravili cepivo pre ove firme, već sada podaci kažu da Kjurvekova vakcina – koja je još u fazi ispitivanja – ima efikasnost od svega 47 odsto, nedovoljnu da dobije dozvolu. Kako je saopšteno, prvi presek pokazuje da delotvornost cepiva zavisi od starosti ljudi, kao i varijante korona-virusa.

U pitanju su tek međurezultati, ali vrednost akcija firme iz Tibingena na Vol stritu smesta je opala za polovinu.

Veliko razočaranje

Kjurvekovo cepivo, bazirano na mRNA tehnologiji kao i Bajontekovo i Modernino, nalazi se u poslednjoj fazi kliničkih ispitivanja sa 40.000 dobrovoljaca. U toj fazi, jedan deo njih dobija vakcinu, a drugi placebo, a onda se prati iz koje od te dve grupe se koliko ljudi zarazi koronom u svakodnevnom životu i kakav im je tok bolesti.

Prema saopštenju Kjurveka, do sada je otkriveno trinaest različitih varijanti korona-virusa među njihovim dobrovoljcima. Samo jedan jedini slučaj otpada na izvornu varijantu koja se proširila iz Kine, što govori da su mutacije potpuno preuzele primat.

Sada je izvesno da Kjurvekovo cepivo neće već u junu dobiti dozvolu Evropske agencije za lekove, a pitanje je da li će je dobiti uopšte. „Konačna efikasnost bi još mogla da bude drukčija“, rekao je generalni direktor firme Franc-Verner Has, priznajući da je očekivao bolje međurezultate.

Bolje rezultate je očekivao i nemački ministar zdravlja Jens Špan koji sada govori o „velikom razočaranju“.

EU htela 405 miliona doza

Nije ni čudo – Nemačka je već do kraja juna bila računala sa 1,4 miliona doza od Kjurveka. Evropska unija je unapred obezbedila ukupno 405 miliona doza ove vakcine koja, kako se čini, nikada neće ni krenuti u masovnu proizvodnju.

-pročitajte još: Smem li da pitam kolege na poslu da li su vakcinisani?

Menadžer magazin, koji se bavi temama iz poslovnog sveta, piše da je Kjurvek „prokockao šansu veka“. Prema viđenju tog magazina, milijarder i investitor Ditmar Hop poverio je stvar pogrešnom menadžmentu.

Drukčije se stvar odvijala u Majncu, gde je sedište Bajonteka koji je, u saradnji sa američkim Fajzerom, razvio prvu na zapadu odobrenu vakcinu protiv korone. Bajontekova vrednost je skočila u nebesa, a vodeći naučnik i osnivač firme Ugur Šahin došao je do bogatstva koje se procenjuje na 8,6 milijardi dolara.

nr (dpa, afp, rtr)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu