Nedeljnik Špigel je stasavao uz posleratnu Zapadnu Nemačku, iako je nešto mlađi od nje. Prvi broj izašao je pre tačno 70 godina, 4. januara 1947. Legendarni pokretač i dugogodišnji glavni urednik Rudolf Augštajn je politički bio naklonjen socijaldemokratama i veoma blizak kancelaru Viliju Brantu. To nije uticalo na uređivačku politiku lista koji se danas može ubrojati u konzervativno-liberalnu štampu. Augštajn je sledio novinarski princip da će objaviti sve vredno objave, ma koliko to nerviralo vlast. Stil magazina je trebalo da bude prijemčiviji publici od tadašnje tradicionalne štampe.
Petnaest godina nakon osnivanja, 1962, Špigel je postao besmrtan. Jedan pukovnik Bundesvera je ovom nedeljniku dostavio podatke koji govore da Zapadna Nemačka nije dovoljno opremljena da izdrži napad članica Istočnog bloka – tih godina se mnogo govorilo o takvom scenariju eventualnog Trećeg svetskog rata. Taj tekst je prerastao u državnu aferu – Augštajn i još troje novinara je uhapšeno zbog optužbi za izdaju zemlje. Slede demonstracije građana i solidarnost kolega novinara – na kraju ostavku mora da ode Franc-Jozef Štraus, ministar odbrane i šef bavarskih konzervativaca. Ta afera važi a trenutak kada je udaren jedan od temelja slobode štampe u Nemačkoj.
Augštajn je preminuo 2002. Špigel je ostao poznat po trudu da se moderno i živopisno bavi ozbiljnim novinarstvom. I poslednjih godina su otkrivali velike afere, recimo sumnje da je Nemačka (Franc Bekenbauer) podmićivanjem došla do organizacije Svetskog prvenstva u fudbalu 2006. Špigel je takođe ostao jedan od najuticajnijih listova u Nemačkoj i, uprkos padu interesovanja za štampane novine, i dalje ima tiraž od skoro 800.000 primeraka nedeljno. Portal koji funkcioniše u velikoj meri nezavisno od štampanog izdanja spada u najbolje posećene u Nemačkoj.