Još uvek u Srbiji nestaju bebe

„Mira Dobrosavljević nikada neće zaboraviti dan rođenja svog drugog sina. Krojačica je imala tek 20 godina, kada je 2. novembra 1989. rodila naizgled sasvim zdravog dečaka u porodilištu u srpskom industrijskom gradu Pančevu. 'Dali su mi da ga podojim. Ličio mi je na mog pokojnog oca', seća se 46-godišnjakinja kroz tužni smešak. 'Bio je san. Bila sam srećna.' Ipak, njena sreća će uskoro preći u užas i neprolazni bol“, piše u dopisničkom tekstu Cajta iz Beograda. Lekari su rekli Miri da je bilo „komplikacija“, da je dete prebačeno u Beograd. Tri dana kasnije telegramom je javljeno da je sin umro. Roditelji su pitali za sahranu, ali im je rečeno da to radi klinika. „U tadašnjoj Jugoslaviji smo još verovali u državu. Do tada mi na pamet ne bi palo da sumnjam u upute sa zvaničnih mesta“, priča Mira. Cajt piše da je majka ubeđena da joj je dete živo, da je tada prodato nekome.

I da ona nikako nije usamljeni slučaj: Udruženje roditelja nestalih beba procenjuje da je 6.000 do 10.000 odojčadi „nestalo“ između navodne smrti i obdukcije. „U najmanje 42 slučaja je ovo udruženje roditelja uz pomoć DNK-analiza uspelo da uđe u trag već odrasloj deci. Ali državno tužilaštvo uprkos tome odbija da pokrene istragu uz obrazloženje da su DNK-analize izvedene na privatnim klinikama. Prema rečima predsednika Udruženja Vladimira Čičarevića, pravosuđe je odbilo da dela čak i kada su majka i ćerka u jednom slučaju zajednički podnele tužbu. Zato se organizacija obratila premijeru Aleksandru Vučiću i ministru pravosuđa. Do danas bez rezultata.“

Čičarević (34) je i sam ostao bez sina 2003. godine. Odbacuje izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara da krađa beba pripada „dalekoj prošlosti“. Jer Udruženje roditelja je pre nekoliko meseci dobilo prijave za još dva slučaja. „Još uvek u Srbiji nestaju deca. Zašto bi krađa beba prestala kada se počiniocima niko ne suprotstavlja?“, pita se Čičarević u razgovoru za Cajt. On je ubeđen da „bejbi-mafija“ ima mnogo karika: lekare, babice, čistačice u klinikama koje iznose decu, opštinske činovnike koji prekrajaju matične knjige, zaposlene u domovima za siročad koji zvanično daju decu na usvajanje. Tvrdi da se bebe prodaju za 15.000 do 45.000 evra. I dodaje da je i zakon loš: „Nema obavezujućih propisa kako treba postupati sa telima preminule odojčadi.“

Mira Dobrosavljević je počela da sumnja kada je na 18. rođendan svog navodno pokojnog sina dobila pismo u kojem se on poziva da se upiše u birački spisak. Mukotrpna potraga je, kaže, dokazala da je njen sin sa novom porodicom otišao u SAD, ima i njegovu fotografiju. Plaši se susreta. „Ali želim da on sazna istinu. Da sam ga želela, a ne odbacila. Da zna da mi postojimo, da ima porodicu i dva brata sa kojima može da bude u kontaktu – ako želi.“ A Vladimir Čačarević je već tri puta prisustvovao ponovnom susretu majke i deteta: „To su scene kada staju vetar i cvrkut ptica.“