1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Jevreji među desničarima

Ben Najt Berlin / nr
1. oktobar 2018.

Grupa je mala, ali je izazvala veliku debatu – u nedelju se u okviru desničarske Alternative za Nemačku osniva grupa „Jevreji u AfD“. Stranka poziva Jevreje na zajedničku borbu protiv „islamizacije“ zemlje.

https://p.dw.com/p/35mz1
Foto: picture-alliance/dpa/D. Naupold

„Nakon civilizacijskog sloma tokom nacionalsocijalizma, mi želimo da jevrejski život u Nemačkoj ponovo procveta. Upravo s obzirom na činjenicu da je opstanak jevrejskog života u Zapadnoj Evropi ugrožen islamizacijom, mi svim snagama moramo da se tome odupremo“, napisala je Beatriks fon Štorh, poslanica Alternative za Nemačku.

Ta stranka krajnje desnice, koju mnogi optužuju za koketiranje sa nacizmom i rasnim teorijama, nalazi se na meti kritika nakon što se unutar partije formira inicijativa „Jevreji u AfD“ koja zvanično treba da počne sa radom u nedelju (7. oktobar).

Takvo formiranje frakcije ili interesnih grupa nije ništa neobično u nemačkom partijskom spektru – u istoj partiji recimo funkcioniše i grupa „Hrišćani u AfD“.

Ali za AfD u nemačkom mejnstrimu važe drugačija merila čemu su čelnici ove partije itekako sami doprinosili. U junu je, recimo, predsednik stanke Aleksander Gauland opisao razdoblje nacizma kao „brabonjak u hiljadugodišnjoj nemačkoj istoriji“.

Nejasno je kolike simpatije među Jevrejima uživa AfD sa svojom prevashodno antiislamskom i antiimigrantskom retorikom. Ali očito ima dovoljno Jevreja u samoj stranci da mogu da formiraju pomenutu radnu grupu.

Saopštenje je izazvalo je zbunjene reakcije istaknutih jevrejskih ličnosti u Nemačkoj. „AfD jeste i ostaje partija u kojoj se antisemiti osećaju i više nego prijatno“, izjavila je Šarlote Knobloh, bivša predsednica Centralnog veća Jevreja u Nemačkoj za tabloid Bild. To što „Jevreji mogu sami sebi da opravdaju članstvo u takvoj partiji je apsolutno zapanjujuće“, izjavila je ona.

AfD i prikrivanje krivice

Istaknuti političari su se takođe izjasnili protiv grupe. „AfD nikad nije povukla jasnu liniju kod antisemitizma u poslednjih nekoliko godina“, kaže Kristijan Lindner, šef nemačkih Liberala, za DW. „Pokretanje takve platforme može samo imati karakter smokvinog lista. Pozivam jevrejske građane da ne padnu na to.“

Na to je pomenuta Fon Štorh odgovorila da ko ovako poput Lindnera naziva Jevreje koji se iz ubeđenja angažuju u AfD „smokvinim listom“ i sam ima problem sa antisemitizmom. „AfD je zastupnica konzervativnih, evroskeptičnih Jevreja kritičnih prema islamu. Njih u Nemačkoj ima mnogo više nego što naši politički protivnici žele da prihvate.“

Hannover AfD Parteitag Gauland Storch
Gauland i Fon Štorh, istaknuta lica AfDFoto: picture-alliance/dpa/J. Stratenschulte

Šef Hrišćanske organizacije stranke Joahim Kus, govoriće na događaju povodom osnivanja JAfD, na kome se očekuje da prisustvuje oko 20 „članova osnivača“ – mada je Kus umanjio značaj tog broja.

„Nije važno koliko će se ljudi pojaviti na osnivanju jevrejske grupe u AfD“, kaže za DW Joahim Kus, šef hrišćanske grupe u ovoj stranci. Pretpostavlja se da će osnivača biti dvadesetak. „Hrišćanska grupa je počela sa oko dvadeset ljudi, a sada nas ima skoro deset puta više. Ovo su ljudi koji imaju hrabrost da započnu nešto i dobijaju mnogo kritika. Ali mi ih podržavamo i pozdravljamo to što rade“, dodaje Kus.

Odgovarajući na komentare Knoblohove i ostalih jevrejskih lidera, Kus kaže: „Zaista sam šokiran, iskreno. To se uopšte ne odnosi na ono što mi jesmo. AfD nije antisemitska partija. Mi ne tolerišemo antisemitizam u partiji. Ukoliko se pojavi, ako to primetimo, ti ljudi budu izbačeni iz partije.“

Međutim, posledica po članove stranke koji daju antisemitske izjave praktično ne postoje. U 2016. godini, Volfgang Gedeon, član pokrajinskog parlamenta u Baden-Virtembergu, napustio je poslanički klub AfD, ali nije izbačen iz stranke. On je u svojim knjigama relativizovao holokaust i judaizam nazivao „unutrašnjim“ neprijateljem hrišćanstva dok je islam „spoljni“ neprijatelj.

Prošle godine AfD nije uspela da izbaci iz svojih redova Bjerna Hekea, šefa prtijskog ogranka u Tiringiji koji je spomenik stradalima u holokaustu u Berlinu nazvao „spomenikom srama“.

„To se uvek citira, ali on nije rekao da je spomenik sramota za Nemačku, nego da je sećanje koje on čuva sramotno“, rekao je Kus. „Naravno da je to što je rekao ambivalentno, ali ne možete da skratite i isečete izjavu i tvrdite da je to antisemitska izjava.“

Grupa Jevreji u AfD u jednom saopštenju priznaje da u partiji ima „pojedinih slučaja antisemita“, ali dodaje da se „želja AfD da Nemačka ponovo postane samopouzdana zemlja ne kosi sa jevrejskim interesima“.

Razmotrite glasnika

Zapravo, uprkos rečima samih članova partije, u izjavi povodom osnivanja grupe naglašava se uloga AfD kao bedema protiv uočenog antisemitizma „muslimanske omladine“ u Nemačkoj. Kus tvrdi da je antisemitizam prisutan u arapskim zemljama. „Za njih je to normalno“, kaže on. „Zašto bi bili drugačiji kada stignu ovamo?“

Međutim, zvanična statistika policije ukazuje na to da više od 90 odsto antisemitskih incidenata u Nemačkoj ima krajnje desničarske motive. Čini se da je u porastu strah jevrejskih zajednica širom Evrope.

Zamenica direktora Svetskog jevrejskog kongresa Maram Štern, izjavila je za Bild da „AfD nije kao nijedna druga partija“. Izjavila je da AfD otvoreno koristi govor mržnje protiv manjina, i upozorila jevrejski narod da ne legitimizuje partiju svojim učlanjenjem.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android