Jedna pobeda za Pudždemona
6. april 2018.
Nikada nije bila sporna mogućnost da Karles Pudždemon bude krivično gonjen: održavanjem zabranjenog referenduma o otcepljenju Katalonije od Španije i izjavom o nezavisnosti, separatisti su se svesno oglušili o španski Ustav. Ali, da li je Pudždemon računao sa nasiljem da bi Katalonija stekla nezavisnost? To je bilo jedno od odlučujućih pitanja. Krivično delo „pobune“ u Španiji, odnosno njegov nemački ekvivalent: „veleizdaja“, podrazumeva primenu nasilja. I kaznu koja može biti do 25 godina zatvora.
Sudije Višeg pokrajinskog suda u Šlezvigu to nisu tako videle i odlučile su da bi izručenje Pudždemona Španiji na osnovu optužbe za pobunu bilo nedopušteno. Čak ni primena nasilja ne bi bila dovoljan kriterijum: optužba za veleizdaju bi bila opravdana samo u slučaju da su pod pritiskom demonstranata ustavni organi bili prisiljeni da kapituliraju. A to, kako su saopštile nemačke sudije, nije bio slučaj. Tako sada Pudždemonu u Španiji ne može da se sudi zbog pobune, jer zbog te optužbe on uopšte ne može biti izručen.
Tako za nemačke sudije postoji još samo optužba da je Pudždemon proneverio novac, a to je mnogo lakši delikt, za koji se predviđa maksimalna kazna od osam godina zatvora. Sud je u četvrtak odlučio da Pudždemona pusti iz pritvora u Nojminsteru čim plati kauciju od 75.000 evra, što je on u petak i uradio. On sada ne sme da napusti Nemačku i jednom nedeljno mora da se javlja policiji u Nojminsteru. Obavezan je da se odazove na svaki poziv državnog tužioca i Višeg pokrajinskog suda.
Pudždemonu se tako isplatilo to što nikada nije pozivao na nasilje. Naprotiv, još dok je bio premijer Katalonije, nije propuštao priliku da naglasi kako je za mir i nenasilje. Mnogi smatraju da su mirne masovne demonstracije bile deo PR-strategije separatista; Pudždemon je zaista toliko često naglašavao kako su mirni protesti jedini put ka cilju da je jasno da je odlično poznavao paragrafe španskog krivičnog zakonika o pobuni.
„Ponašanje za koje je Pudždemon optužen u Saveznoj Rebublici Nemačkoj prema važećem pravu ne bi bilo kažnjivo – tako to kažu sudije. To je rečenica sa velikom težinom“, piše tim povodom komentator dnevnika Zidojče cajtung. „To nije kritika pravne države u Španiji, ali je jasan iskaz. Nemačke sudije nisu dozvolile da nekakvi evropski običaji poremete njihove sumnje u ispravnost zahteva za izručenje.“
List Libeker nahrihten u odluci sudija iz Šlezviga vidi nešto „senzacionalno. Prema evropskom pravu, Pudždemon može biti gonjen samo još zbog pronevere. Tako je teoretski moguća dugogodišnja zatvorska kazna sada otpala – i to zbog jedne formalne odluke pametnih nemačkih sudija. Ova solomonska presuda bi mogla da pomogne i smirivanju duhova u Španiji.“
Magazin Cajt na svom internet-portalu piše: „Presuda sudija iz Šlezviga je velika moralna pobeda pokreta za nezavisnost. Ne u prvoj liniji zato što je Pudždemon pušten na slobodu, već zato što presuda isključuje mogućnost izručenja zbog pobune. On bi mogao da bude izručen zbog pronevere, to jest korupcije, ali njemu u Španiji više ne može da se sudi zbog pobune.“
„Pokazalo se da pravna država funkcioniše“, piše Noje osnabriker cajtung. Sudije su ispitale zahtev za izručenje i nisu popustile pod političkim pritiskom. I sada bi bilo pametno da se pusti da se sve smiri. Optužba za pobunu nije razlog za izručenje, to je sada ispitano.“
Komentator dnevnika Frankfurter rundšau je ogorčen zbog nepodeljene podrške nemačke levice Pudždemonu: „Separatizam je vrsta nacionalizma. A važan motor građanskih katalonskih separatista jeste to što bogatstvo svog regiona neće više da dele sa siromašnijim regionima. To nije levičarski. Naprotiv. Oni koji se u Berlinu solidarišu sa Pudždemonom slede antizapadni afekt. A kada je reč o Kataloniji, smatraju da je dobro sve što protivreči vladi u Madridu. To je romantično, naivno i nepromišljeno.“
priredio Saša Bojić