Više od jagode
3. mart 2018.
„Kuda danas po ovoj hladnoći?" – „Na demonstracije!" – „Koje demonstracije?" – Na ovom mestu bih morala da inače dobro informisane švajcarske prijatelje i rođake obavestim da su te demonstracije najavljene samo na rumunskom jeziku i samo na društvenim mrežama. „Demonstracije za nezavisno rumunsko pravosuđe, u subotu u 19 sati u centru Ciriha." – „Za nezavisno pravosuđe? Obavezno!", kažu švajcarski prijatelji. „Puno uspeha!"
I onda izlazim napolje. Grad izgleda izgubljeno pod susnežicom. Pokušavam da zamislim kako sada izgledaju ulice rumunskih gradova, Bukurešta, Jašija, Kluža, Bračova, Temišvara, gde se, kao za Uskrs, susedi sastaju na stepeništima i zajedno izlaze. Usput razmotavaju transparente, počinju da se zagrevaju uzvicima „Dole lopovi! Dole korumpirani!", „Neka vas pokupi DNA!" (agencija za borbu protiv korupcije). Ima i transparenata sa duhovitim natpisima, parafraziranim predizbornim sloganima korumpirane vladajuće stranke PSD, smešnih rima, književnih citata, i sve to ukazuje na obrazovni nivo demonstranata.
„Svi za pravosuđe"
U tramvaju, na mobilnom telefonu vidim prve slike iz Bukurešta pod haštagom #Rezist: na jednom trgu su se okupile stotine ljudi; drugde ih već ima na hiljade, desetine hiljada, koje prkose lošem vremenu.
Stižem u ciriški Stari grad i na slabo osvetljen Most gradske većnice, platformu nad vodom na kojoj se tačno u 19 sati okupilo oko 20-ak Rumuna, mahom mladih i bez pratnje, ali ima i nekoliko porodica s decom. Pozdravljamo se. "Bună seara, jesmo li na pravom mestu?" – „I te kako", odgovara neko. Većina prisutnih se ne poznaje, ljudi se rukuju, predstavljaju se, možda se poznaju sa poslednjih demonstracija, razgovaraju prigušenim glasom – naposletku, ovo je Švajcarska, i sa jedne strane Mosta je stambena četvrt.
Oko 19:15 neko preuzima inicijativu: „Dragi sugrađani, hoćemo li?" – Na šta svi staju u nekoliko redova jedni iza drugih, kao na fotografiji sa svadbe, sa dva tornja Grosminstera u pozadini. Na znak fotografa, svi podižu plakate i transparente uvis, tu su i velike oči od kartona uz natpis „Vidimo Vas", kao i velike žute kartonske ruke na kojima piše: „Svi za pravosuđe!" Demonstranti se smenjuju na položaju fotografa, snimaju, tihim glasom izgovaraju: „Dole lopovi! Dole korupcionaši! Sramota!" i: „DNA, să vină să vă ia!"
PSD strahuje od dijaspore
Prolaznici zastajkuju iza fotografa i posmatraju čudan skup na kojem se iz širom otvorenih usta čuju tihi uzvici na stranom jeziku.
Ljudima se objašnjava o čemu se radi – neko od nas je za tu priliku poneo odgovarajuće tekstove na nemačkom, odštampane tekstove iz medija na nemačkom jeziku. Kasnije će uveče na mrežama biti naše fotografije, zajedno sa onima sa demonstracija #Rezist München, #Rezist London, #Rezist Paris itd: kao znak da je rumunska dijaspora aktivno na strani demonstranata u Rumuniji. #Rezist Zürich ima i svoj nalog na Fejsbuku na kojem se postavljaju nemački i rumunski tekstovi o skandaloznim pokušajima rumunske vlade da kontroliše pravosuđe u državi i zaštiti kriminalne političare.
Procenjuje se da van Rumunije, koja ima 20 miliona stanovnika, živi oko osam miliona Rumuna. PSD se plaši dijaspore pre svega zato što ona ima pristup međunarodnim medijima, koji s pravom kritikuju korumpiranu i populističku PSD. Na primer, na predsedničkim izborima 2014. je za Klausa Johanisa, protivkandidata Viktora Ponte iz PSD, glasalo gotovo 90 odsto Rumuna u inostranstvu.
Zastava EU na demonstracijama u Švajcarskoj
Kritike iz inostranstva su još i pojačale šovinizam PSD koja je u svojoj propagandi svi više igrala na nacionalnu kartu. Najnovija vlada PSD slikala se između rumunskih zastava. Na slici nije bilo plavih zastava sa žutim zvezdicama. Zbog toga je pokret Rezist u Rumuniji i inostranstvu pokrenuo akciju „vraćanja zastave" – od Evropskog parlamenta je od grada do grada prenošena jedna zastava EU da bi ona stigla do Bukurešta gde će biti istaknuta na demonstracijama za demokratiju.
„Zastava EU simboliše vrednosti Evropske unije: demokratiju, jednakost, pravnu državu, pravdu. Sve to podrazumeva i nezavisno pravosuđe. Te vrednosti bi trebalo da negujemo u Rumuniji", kaže Mihaela Minai, jedna od inicijatorki i glavnih aktivistkinja pokreta Rezist u Cirihu, koji je sada registrovan kao udruženje po švajcarskim zakonima.
Zastava EU je mogla da se vidi i na demonstracijama u Cirihu – što je interesantno s obziroma da je reč o zemlji koja između ostalog i zbog politike desnopopulističke SVP nije članica EU. U međuvremenu je zastava stigla do Rumunije i putovaće do Bukurešta sa severa, kroz Transilvaniju.
Solidarnost sa neškolovanim radnicima
Simbol te akcije je jagoda – iz solidarnosti sa rumunskim pečalbarima koji u inostranstvu rade poslove za niskokvalifikovane radnike, na primer, beru jagode u Španiji. Mihnea Mihai iz #Rezist Zürich, koja je sa koleginicama i kolegama iz Minhena, Birmingema i Budimpešte aktivno radila na projektu zastave, objašnjava: „Jagoda je simbol prevazilaženja jednog teškog trenutka i solidranosti sa onima koji su ostali kod kuće sa dobrim osećanjem i puni nade". U simbolu jagode se zatvara jaz između intelektualaca i neškolovanih radnika Rumunije.
Sledećeg dana sam kod piljara iza ćoška kupila kesicu jagoda i donela ih kući. One su iz Španije i nemaju ukus. Do leta ima još vremena.
Dana Grigorčea (1979) je švajcarsko-rumunska spisateljica. U januaru je objavljena njena nova knjiga „Dama sa magrebskim psima".