Izraelci na granici sa Libanom strahuju od rata s Hezbolahom

S vremena na vreme, zvuk granatiranja ometa inače miran dan dok Gilad Jehudai šeta uz brdo na periferiji kibuca Šamir, u regionu Gornje Galileje u severnom Izraelu. Golanska visoravan, koju je okupirao Izrael, udaljena je samo nekoliko metara, a dalje na severozapadu leži Plava demarkaciona linija, granica između Izraela i Libana.

Jehudai (45) kaže da je relativan mir varljiv. „Ovde u Gornjoj Galileji i duž granice sa Libanom, to je već rat: projektili, dronovi, pucnjava, alarmi sve vreme, takođe sa izraelske strane, avioni na nebu“, rekao je on za DW.

Brine se da će se situacija pogoršati: „Ljudi koji žive u centru Izraela ne osećaju rat kao što ga mi osećamo. Mrzim da to kažem, ali verujem [Hezbolahu], verujem njihovim pretnjama“.

Galant: „Ne želimo rat, ali se spremamo za svaki scenario“

Poslednjih nedelja pojačani su prekogranični sukobi Izraela i Hezbolaha, pri čemu milicija Hezbolaha, koju podržava Iran, ispaljuje rakete i bespilotne letelice iz južnog Libana dublje u severni Izrael, a izraelske vazdušne snage napadaju dublje u južni Liban.

Obe strane su pojačale pretnje, izazivajući strah da je sveopšti rat neizbežan.

Na sastanku sa izraelskim ministrom odbrane Joavom Galantom, nedavno u Vašingtonu, američki ministar odbrane Lojd Ostin je rekao: „Još jedan rat između Izraela i Hezbolaha lako bi mogao da postane regionalni rat, sa strašnim posledicama po Bliski istok“.

Galant je rekao Ostinu da Izrael preferira diplomatiju, ali da je spreman na sve. „Ne želimo rat, ali se spremamo za svaki scenario“.

Desetine hiljada ne mogu da se vrate kući

Više od 60.000 Izraelaca još uvek može da se vrati kući: nakon terorističkih napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, stanovnicima udaljenim do 5 kilometara od granice naređeno je da se evakuišu. U napadima iz Libana ubijeno je najmanje 25 Izraelaca, civila i vojnika.

Sa druge strane granice, takođe je raseljeno na desetine hiljada stanovnika južnog Libana. Ubijeno je oko 400 ljudi, ogromna većina operativci Hezbolaha, ali najmanje 50 civila.

Procenjuje se da Hezbolah ima oko 150.000 raketa i projektila sposobnih da pogode ciljeve bilo gde u Izraelu. Izrael je u međuvremenu upozorio da bi mogao da vrati Liban u „kameno doba“ ako diplomatija ne uspe.

Za najgore se spremaju i vatrogasci u Vatrogasnom domu Hatzor. Izraelska suva, vruća leta uvek im prave mnogo posla, ali ove godine se suočavaju i sa velikim požarima izazvanim raketama i presretnutim projektilima, koji su ozbiljno oštetili rezervate prirode, parkove i šume.

„Znamo da će biti mnogo teže, pa se pripremamo, dobijamo osoblje i opremu“, rekao je Gadi Azulej, komandant vatrogasne službe. „Sada smo u fazi u kojoj čekamo sledeći talas, ako dođe, a nadam se da neće“.

U prvim mesecima rata protiv Hamasa, činilo se da je Hezbolahova strategija uglavnom osmišljena da podrži Hamas u Gazi i da poveže svaki prekid neprijateljstava na severu sa prekidom borbi u Gazi.

„Hezbolah se umešao zbog ove iranske strategije da ujedini snage oko granica Izraela“, rekao je Harel Horev, istoričar i stručnjak za palestinska pitanja iz Centra za bliskoistočne i afričke studije Moše Dajan na Univerzitetu u Tel Avivu. „Hezbolah kaže veoma jednostavnu stvar: sve dok se borite u pojasu Gaze, mi ćemo vas maltretirati i održavati ovaj rat iscrpljivanja na vašoj severnoj granici“.

Analitičari: Izrael bi mogao da se odluči za preventivni udar na Hezbolah

Nedavno granatiranje usledilo je nakon dugog perioda relativnog zatišja, isprekidanog samo sa nekoliko kratkih incidenata, prekograničnih napada.

Na tom području je otvorenog sukoba poslednji put bilo 2006. Jednomesečni rat okončan je rezolucijom Saveta bezbednosti UN. Ali nedavni posrednički napori američkog izaslanika Amosa Hohštajna do sada nisu uspeli da dovedu do deeskaliracije ili diplomatskog sporazuma, iako su obe strane signalizirale da ne žele sveobuhvatni rat.

Prema izraelskoj doktrini posle 7. oktobra, zemlja treba da ponovo izgradi svoje odvraćanje i „da se postara da Hezbolah ne izvrši sledeći 7. oktobar“, rekao je Horev.

Neki analitičari veruju da bi Izrael mogao da se odluči za preventivni udar na Hezbolah kako bi ga istisnuo iz pograničnog područja.

„Većina u Izraelu podržava rat protiv Hezbolaha, rat koji bi ga uništio i sprečio da napadne severni Izrael, zauzme izraelska naselja i da uzme taoce. To je najdominantnije mišljenje, prema bilo kojoj anketi. Uprkos ceni koju moramo da platimo, sada moramo da ih udarimo“, rekao je Horev.

Spakovani koferi kod vrata

Konstantna prekogranična vatra utiče na život na obe strane granice. Vožnja na severu po uglavnom praznim putevima pojačava utisak nadrealne atmosfere, jer Izrael ometa GPS signale u tom području kako bi sprečio napade vođenim projektilima. Aplikacije za navigaciju za pametne telefone svojim korisnicima govore da se zapravo nalaze negde u libanskoj prestonici, Bejrutu.

Uprkos tome što žive neposredno uz zvaničnu zonu evakuacije, pa nisu morali da odu, Jehudai, njegova žena, dvoje dece i njihov pas, napustili su svoj dom u oktobru, nakon prvih napada Hezbolaha. Vratili su se, ali njihovi koferi ostaju spakovani, stoje kod vrata. Jehudai, koji kaže da politički levo krilo liberala, ne želi rat, ali ne vidi ni diplomatsko rešenje.

„Znam da momci preko granice žele da me ubiju. Znam da imaju sposobnost da to urade i to sada", rekao je on i dodao da čak ni sporazum između Izraela i Hezbolaha možda neće biti dovoljan da mu smanji brige. „Da li će me to uveriti da ostanem ovde kada znam da u svakom trenutku mogu da promene svoju volju?“

Niko nije mislio da će ova situacija trajati devet meseci, rekao je Jehudai, a nedavna upozorenja o neizbežnom sveopštem ratu sa Hezbolahom stalno su mu na umu. „Svako veče pre nego što odemo na spavanje, svako jutro kada se probudimo, razmišljamo da li da ostanemo ili da odemo, jer ne znamo šta će biti dalje“.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku