Iznenađujući dogovor G20 o oporezivanju superbogatih

Na prvom danu samita u Rio de Žaneiru, države-članice G20 iznenađujuće su se brzo složile oko zajedničke, završne deklaracije. Brazilu, kao domaćinu, uspelo je da u nju uvrsti najvažnije tačke svog predsedavanja, među kojima je borba protiv gladi i borba protiv klimatskih promena i zagrevanja planete Zemlje.

Očekivalo se da argentinski predsednik Havijer Milei neće pristati na pojedine tačke.

Lideri vodećih industrijskih i zemalja u ubrzanom razvoju obavezali su se i na efikasnije oporezivanje superbogatih. „Pokušaćemo da zajedno radimo kako bismo obezbedili da veoma bogati pojedinci budu ’efikasno oporezovani’“, navodi se u dokumentu. Planirano je razvijanje mehanizama za borbu protiv izbegavanja plaćanja poreza.

U Riju je pokrenuta i Globalna alijansa protiv gladi i siromaštva. U završnoj deklaraciji ističe se da nedostaje političke volje da se ljudima obezbedi pristup hrani, iako postoje i znanje i resursi.

Nema proboja u finansiranju zaštite klime

Sa samita G20 ponovljen je cilj da se globalno zagrijavanje ograniči na 1,5 stepeni. Međutim, po pitanju finansiranja značajniji napredak nije postignut. Deklaracija ostaje neprecizna, spominjući samo „bilione dolara“ koji bi trebalo da dolaze iz „svih izvora“ – bez detaljnijeg objašnjenja.

Dokument spominje postepeno ukidanje „neefikasnih subvencija za fosilna goriva“, ali ne i potpuno napuštanje korišćenja uglja, nafte i gasa.

Minimalni konsenzus o Ukrajini i Bliskom istoku

Što se tiče ratova u Ukrajini i na Bliskom istoku, postignut je samo minimalni konsenzus. Ruska agresija na Ukrajinu, kao i prošle godine na samitu u Indiji, nije eksplicitno osuđena. Na konferenciji na Baliju pre dve godine, Rusija je bila jasno imenovana, što sada nije slučaj. U deklaraciji se spominju samo „ljudska patnja i dodatni negativni uticaji rata“, poput nesigurnosti u pogledu hrane i energije.

S nemačke tačke gledišta, nije problematična samo ta formulacija, već i deo koji se odnosi na Bliski istok, jer se u deklaraciji ne spominje napad Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. Pre samita nemačke vlasti navele su da bi takav rezultat u završnom dokumentu bio „neprihvatljiv“.

U deklaraciji se izražava i zabrinutost zbog humanitarne situacije u Pojasu Gaze i eskalacije u Libanu. G20 naglašava potrebu za hitnim proširenjem humanitarne pomoći i boljom zaštitom civila – što je jasna poruka Izraelu. Takođe, potvrđeno je pravo Palestinaca na samoopredeljenje i „nepokolebljiva posvećenost“ rešenju, koje podrazumeva dve države.

Najveći raskol između članica G20 postoji oko sukoba u Ukrajini i na Bliskom istoku. Među članicama G20 su velike zapadne demokratije poput SAD, Nemačke i Velike Britanije, ali i autoritarno vođene zemlje, poput Rusije i Kine. Brazil, kao domaćin ovog samita, kao i zemlje poput Indije i Južnoafričke Republike, bile su između ta dva tabora, zastupajući uglavnom neutralne stavove.