Izlazak SAD iz Pariskog klimatskog sporazuma je „poguban“

Ubrzo nakon polaganja zakletve, američki predsednik Donald Tramp potpisao je dekret kojim se Sjedinjene Države povlače iz Pariskog sporazuma o klimi. To znači da su SAD jedna od malobrojnih zemalja, pored, na primer, Irana i Jemena, koje nisu deo ovog međunarodnog sporazuma.

Sporazum o klimi iz 2015. obavezuje vlade da preduzmu mere kako bi ograničile globalno zagrevanje ispod dva stepena Celzijusa i da ulože napore da ga zadrže čak i ispod 1,5 stepeni. Tako bi se, kako se veruje, izbegli najgori uticaji klimatske krize.

„Odmah se povlačim iz nepravedne, jednostrane pariske klimatske pljačke“, izjavio je novi-stari američki predsednik prilikom potpisivanja dekreta u Vašingtonu. „SAD neće sabotirati našu sopstvenu industriju dok Kina nekažnjeno zagađuje“, naglasio je Tramp.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova odmah je kritikovalo tu odluku. Portparol Ministarstva, Guo Đijakun, izrazio je zabrinutost zbog povlačenja SAD. No, takođe treba pomenuti da je Kina odgovorna za oko trećinu globalnih emisija štetnih gasova.

„Buši, mala, buši“

U svom inauguracionom obraćanju, Tramp je ponovio obećanje – „buši, mala, buši“. On je, naime, objasnio da SAD imaju „najveće“ rezerve nafte i gasa na svetu i da žele da ih iskoriste.

Tramp je nedeljama najavljivao da će potpisati niz dekreta u svojim prvim danima na funkciji. Mnogi od njih su usmereni protiv onoga što je on više puta nazvao „novom zelenom prevarom“.

Jedan od prvih dekreta koje je potpisao bio je i onaj o obustavljanju novih zakupa za priobalne vetroparkove. Tramp je ranije kritikovao energiju vetra – brzo rastuće tržište u SAD - i opisao vetroturbine kao „ekonomsku i ekološku katastrofu“.

Takođe se očekuje da će novi američki predsednik poništiti neke ili sve ključne mere klimatske politike svog prethodnika Džozefa Bajdena, uključujući delove Zakona o smanjenju inflacije (IRA) iz 2022. Ovaj zakonodavni paket ima za cilj promociju obnovljive energije i tzv. zelenih radnih mesta, kao i borbu protiv klimatskih promena.

Tokom Trampovog prvog mandata, Sjedinjene Države su se već jednom povukle iz Pariskog klimatskog sporazuma, a onda je to, sada već bivši predsednik, Bajden poništio kada je preuzeo dužnost 2021.

Šta povlačenje iz Pariskog sporazuma znači za Sjedinjene Države?

Povlačenje SAD iz Pariskog sporazuma moglo bi da ima fatalne posledice. Ta zemlja tada više ne bi bila obavezna da smanjuje emisije, upozorava Laura Šefer iz organizacije za zaštitu životne sredine i razvoj Džermanvoč.

„To bi takođe mogao da bude signal za druge, na primer Kinu, da smanje svoju posvećenost zaštiti klime. Jer, emisije štetnih gasova u SAD igraju važnu ulogu u tome da li ostajemo ispod granice od dva stepena, odnosno od 1,5 stepeni.“

Prema Svetskom savetu za klimu, tako nestaje mogućnost da se globalno zagrevanje zadrži ispod 1,5 stepeni Celzijusa. Sjedinjene Države emituju oko 11 odsto štetnih gasova koji uzrokuju efekat staklene bašte u svetu. To ih čini drugim najvećim zagađivačem posle Kine.

Prema Pariskom sporazumu, zemlje su dužne da evidentiraju emisije i postavljaju ciljeve smanjenja svakih pet godina. Sledeći ciljevi treba da budu predstavljeni početkom februara, uoči konferencije o klimi COP30 u Brazilu u novembru ove godine.

Bajdenova administracija već je predstavila američke ciljeve u decembru 2024, obavezavši se na smanjenje emisija za 61-66 procenata do 2035. u odnosu na nivoe iz 2005. „Povlačenje iz sporazuma značilo bi ukidanje tih ciljeva“, kaže Dejvid Vaskov iz Instituta za svetske resurse.

Ko će preuzeti vodeću ulogu u zaštiti klime u SAD?

Tokom Trampovog prvog mandata, više od 4.000 guvernera, gradonačelnika i poslovnih lidera iz cele zemlje, okupljenih u koaliciji „Još uvek smo u sporazumu“ (We are still in), obavezalo se da će poštovati obaveze Sjedinjenih Država prema Pariskom sporazumu.

Nakon Trampovog reizbora, neki vodeći političari obnovili su svoje obećanje da će nastaviti sa smanjenjem emisija u okviru američke Alijanse za klimu. Žele da idu ka budućnosti sa neto nultom emisijom štetnih gasova.

Vaskov kaže da nekoliko odredbi u Zakonu o smanjenju inflacije (IRA) otežava Trampu da ukine ceo zakonodavni paket. Ono što bi moglo pogoršati situaciju je to što će posebno države koje predvode republikanci dobiti veliki deo poreskih olakšica i podsticaja za projekte čiste energije i električnih vozila.

Analiza pokazuje da bi ukidanje IRA moglo dovesti do dodatne emisije od četiri milijarde tona CO2 u atmosferu u naredne četiri godine. To je količina koja odgovara godišnjim emisijama EU i Japana.

Šta manje zaštite klime znači za američku ekonomiju?

Povlačenje iz mera zaštite klime moglo bi loše uticati na američku ekonomiju. Analitičari ukazuju na sve veće globalne investicije u zelenu energiju u poređenju sa fosilnim gorivima.

Prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA), globalna ulaganja u energetski sektor verovatno su premašila tri biliona dolara u 2024. godini.

Ekspert za energetiku Li Šuo iz Instituta za politiku društva u Aziji naglašava da će povlačenje SAD uticati na konkurentnost zemlje sa Kinom, posebno na tržištima čiste energije kao što su solarna energija i električna vozila. „Kina sve više osvaja, dok su Sjedinjene Države u opasnosti da dodatno zaostanu“, rekao je Šuo.

SAD odustale od liderstva u pregovorima o klimi

Uprkos Trampovom brzom povlačenju SAD-a iz Pariskog sporazuma, zemlja mora da sačeka godinu dana pre nego što povlačenje zvanično stupi na snagu. To znači da će SAD i dalje biti deo sporazuma na sledećoj klimatskoj konferenciji u novembru.

Nejasno je da li će američka vlada prisustvovati samitu, ali će u svakom slučaju SAD igrati manju ulogu nego ranije. Eksperti smatraju da bi EU i Kina mogle biti spremne da prošire svoju lidersku ulogu u pregovorima o klimi.

Vaskov kaže da postoji nada za međunarodni sporazum čak i bez SAD-a. „90 odsto globalnih emisija pokriveno je ovim globalnim sporazumom, tako da je to izuzetno važno“, dodaje on.

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom, a preuzet je s nemačkog jezika