Izbori u Turskoj: Erdogan je pobednik

Visoka inflacija i nezaposlenost, nemilosrdna represija protiv kritičara, loše krizno upravljanje nakon zemljotresa i duboko podeljeno društvo: Turska je zapravo u teškoj krizi. Za to je odgovoran dugogodišnji predsednik Redžep Tajip Erdogan. On je već više od 20 godina na vlasti i svojim predsedničkim sistemom de fakto sam vlada već godinama.

Ali, izgleda da mu svi ti problemi nisu naškodili. Na predsedničkim izborima taj 69-godišnjak prošao je bolje nego što se očekivalo. Osvojio je 49,5 odsto glasova i nedostajalo mu je samo 0,6 odsto da pobedi u prvom krugu.

Erdogan je ujedno osvojio gotovo pet odsto više od suparnika Kemala Kiličdaroglua kojeg podržava najjači opozicioni savez. Drugi krug će se održati za dve nedelje i Erdogan ima bolje izglede nego njegov izazivač.

Prednost pred opozicijom

Politikolog Emre Erdogan sa Univerziteta Bilgi ukazuje da su vladajuća stranka AKP i njen šef Erdogan izgubili određeni broj glasova, ali da je predsednik, uprkos pandemiji, ekonomskoj krizi i zemljotresu, i dalje u prednosti. On je za malo propustio da osvoji apsolutnu većinu u prvom krugu, ali je zato njegova koalicija, „Narodni savez“, osvojila je 49,5 odsto, čak deset procenata više od opozicije, napominje politikolog iz Istambula.

Erdoganov najjači saveznik, ultranacionalistička MHP za koju se već mislilo da je propalo, osvojila je više od 10 odsto, što se takođe „ne sme zanemariti“, ukazuje Emre Erdogan za DW.

Prema privremenim konačnim rezultatima, vladina koalicija sačuvala je većinu u parlamentu osvojivši 322 od 600 mesta. Opozicioni savez, koji se sastoji od šest veoma različitih stranaka, osvojio je 214 poslaničkih mesta.

Treća po snazi u parlamentu je prokurdska HDP koja je na izborima predvodila „Koaliciju za rad i slobodu“, ali je ona osvojila manje glasova nego na prošlim izborima i imaže samo 61 poslanika u skupštini.

Greške agencija za ispitivanje javnog mnjenja

Većina ispitivanja prognozirala je pobedu opozicije. Vođa opozicije Kilildaroglu je po njima bio u prednosti. Privremeni zvanični rezultati pokazuju međutim da su agencije pogrešile.

-pročitajte još: Turska: „Ne verujte nijednoj anketi“

Erdoganova AKP uverljivo je pobedila i na područjima koja su bila pogođena zemljotresom. U Karamanmarasu, epicentru razornog zemljotresa od 6. februara, predsednik Erdogan osvojio je 71,9 odsto glasova, što je gubitak od samo 2,3 procenta.

Da li to znali da su Erdogan i njegova koalicija apsolutni pobednici? Beate Apelt, direktorka predstavništva nemačke Fondacije Fridrih Nauman u Istambulu, smatra da nisu. Još nikad, kaže, Erdogan nije imao tako tesan rezultat, još nikad nije morao da ide u drugi krug, podseća ona.

Za nju je pobednik onaj „veliki deo društva koji je izrazio želju za drugačijom politikom, za više slobode i demokratije“. Osim toga, dodaje, opozicija je uspela da sprovede zajedničku predizbornu kampanju koja je obuhvatila veliki deo političkog spektra, naglašava Apelt.

Pritom je, dodaje, predizborna kampanja bila sve, samo ne fer. Apelt ukazuje da je oko 90 odsto medija odano vladi i da su velikom delu ljudi jednostavno nametali vladino viđenje stvari. Drugi razlog su brojni izborni pokloni koje je predsednik Erdogan delio proteklih meseci: povećanje minimalne satnice, povećanje plata u javnom sektoru i prevremene penzije. Ljudi su zahvalni za takve olakšice i to su pokazali na biralištima, zaključuje Beate Apelt.

Strateški izborni pokloni

S takvom ocenom se slaže i Emre Erdogan. On smatra da su izborni pokloni turskog predsednika odigrali veliku ulogu. Jer, kad on obeća mesec dana besplatnog gasa, onda niko i ne misli da li će to da bude na srednje staze loše za državno zaduženje, kaže istanbulski politikolog.

Osim toga, birači u Turskoj su tradicionalno vezani za stranke. Probleme ili pogređne poteze oni vide kroz ideološke naočare. S obzirom na to da žive u svom svetu i prate medije odane vladi, protivnička strana teško uspeva da do njih prodre, kaže Emre Erdogan.

Važnu ulogu igra i religija, naročito ako se instrumentalizuje s ciljem da se društvo polarizuje, kao što se događalo i u ovoj predizbornoj kampanji. Tako je recimo turski ministar pravosuđa Bekir Bozdag poručivao da su izbori odluka između vernika i nevernika.

Šta poručuju ultranacionalisti?

Vladajuća stranka AKP koristila je kompletan državni aparat za svoju predizbornu kampanju. Gotovo svi ministri su obilazili zemlju agitujući za vladinu koaliciju. Razdvajanje državne službe od stranačke funkcije nije se moglo uočiti. Sam Erdogan je svake nedelje otvarao po neki novi veliki državni projekat, a neposredno pre izbora objavljivao je i nova otkrića, kao recimo pronalazak nafte na istoku zemlje. Velikom delu birača to očigledno nije smetalo. Gotovo polovina je glasala za Erdogana.

U iduće dve nedelje obe strane će se truditi da mobilišu svoje birače, a presudno će biti to kako će glasati birači trećeg predsedničkoga kandidata, Sinana Ogana. Ipak, čak i ako Ogan, predstavnik ultranacionalističkog i desnopopulističkog saveza ATA, podrži nekoga od dvojice kandidata u drugom krugu, pitanje je da li će birači to da posluaju. A ideološki gledano, Ogan je bliži vladinom taboru.

Kiličdaroglu želi promenu politike prema izbeglicama

S obzirom na to da je u Turskoj predsednički sistem i da je predsednik taj koji rukovodi vladom, budućnost zemlje zavisiće od ishoda drugoga kruga predsedničkih izbora za dve nedelje. Ako Erdogan ponovo bude izabran, Beate Apelt iz Fondacije Fridrih Nauman ne očekuje velike promene. Turski predsednik će i dalje biti težak partner – partner koji međunarodne odnose ne gradi na osnovu vrednosti, već ih samo delimično gradi na osnovu dogovorenih pravila igre, a pre svega prema sopstvenim interesima, kaže Apelt.

S time će EU i NATO morati aktivno da se nose, kaže direktorka nemačke fondacije, jer postoji čitav niz međusobnih odnosa, ali i problema koji se moraju zajednički rešavati. Pritom je, dodaje, Turska u krajnje teškoj ekonomskoj situaciji koja bi, nakon takvog ishoda izbora, mogla dodatno da se zaoštri.“

To bi, prema njenom mišljenju, moglo i da ojača poziciju Evropske unije. Moguće je da se pitanja kao što je pristupanje Švedske NATO u skoroj budućnosti i reše s predsednikom Erdoganom, smatra Apelt.

I Murat Erdogan sa Univerziteta u Ankari procenjuje da će Erodgan u drugom krugu da pobedi. Ali, pobednik ipak bude njegov suparnik Kiličdaroglu, on očekuje drugačiju politiku prema Evropskoj uniji. Podseća da je kandidat opozicije u predizbornoj kampanji obećao putovanja bez viza u EU i novi sporazum o izbeglicama. Najavio je da će dosadašnji biti stavljen na proveru i da će se, ako bude bilo potrebno, ponovo pregovarati.

Kiličdaroglu želi da promeni i politiku prema izbeglicama, napominje Murat Erdogan, koji se inače bavi istraživanjem migracija. On obećava da će sve Sirijce – a zapravo se to odnosi na sve izbeglice – da vrati kući najkasnije u roku od dve godine.

A da li će do takve promene u spoljnoj politici Turske i da dođe, biće odlučeno u drugom krugu izbora 28. maja.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.