Izbori u Berlinu

"Dit iz Berlin" - "To je Berlin", uzdišu - na berlinskom slengu - domoroci, doseljenici i turisti, kada dožive neprijatnu scenu u Berlinu ili iz nekog drugog razloga posumnjaju u ovaj grad. Ova rečenica je mantra za smirenje. Kada je javni saobraćaj u haosu, kada svakojaka gradilišta stavljaju strpljenje građana na probu ili kada čekate mesecima da da prijavite auto, onda kao stanovnik glavnog grada Nemačke shvatite koliko je on preopterećen sopstvenom dinamikom.

Trenutno se najviše diskutuje o dve teme: Prvo, to je novi aerodrom, grob za milijarde evra. Još uvek se ne zna kada će biti otvoren. Druga tema je stanje u kojem se nalaze škole. U pojedinim delovima grada je broj dece naglo porastao, tako da nema dovoljno škola pa se nastava odvija u kontejnerima. U drugim školama prokišnjava krov.

Na putu da ponovo postane svetska metropola

Ali da budemo iskreni: gradovi koji navodno dobro funkcionišu poput Minhena, Frankfurta, Pariza ili Londona, ne mogu se porediti sa Berlinom. Jedva da postoji neki drugi grad sa tako vidljivim ranama kao Berlin. Najpre je to bila svetska metropola, potom porušen, da bi onda desetinama godina bio podeljen i ipak posebna zona direktnog dodira striktno odvojenih svetova Hladnog Rata. Nakon 1989. je Berlin, pogotovu njegova uprava, bio svojevrstan eksperiment srastanja nemačkog Istoka i Zapada.

Sada, nakon dugog mamurluka koji je usledio rušenjem Zida i histeričnog oduševljenja Berlinom, ovaj grad je ponovo na putu da se vrati u svetsku ligu. Broj stanovnika se godišnje povećava za 40.000. To je veliki izazov za infrastrukturu ovog grada s obzirom da posledice podele u građevinskom smislu još nisu potpuno prevaziđene. Sedište vlade, turistička Meka, glavni grad seksa i zabave, magnet za otvaranje firmi i pokretanje biznisa su samo neki od naziva, kojima se opisuje život grada i koji ukazuju na ono što mora da se uredi, da se kontroliše. Nije mali broj stanovnika Berlina kojima sve to pravi stres i koji se pitaju: A gde sam tu ja?

Večito gradilište

Poznata izreka bivšeg gradonačelnika Klausa Voverajta da je Berlin "siromašan ali seksi" tačna je samo delimično. Ekonomski rast je u odnosu na nemački prosek pristojan, broj nezaposlenih bi mogao pasti ispod granice od 10 posto, a prihodi od poreza su veliki. Pa ipak, Berlin finansijski i dalje pomažu druge, bogatije pokrajine. A 60 milijardi evra duga još nije otplaćeno.

Onaj ko baci pogled preko berlinskih krovova, videće puno kranova. To je godinama tako. U Berlinu se gradi i gradi. U međuvremenu su nastali ili nastaju novi neboderi. Gradonačelnik Berlina Mihael Miler (SPD), koji želi da zadrži ovu funkciju, pred izbore je predložio poseban porez za strane investitore sa ciljem da ograniči špekulacije nekretninama.

Izborne prognoze: SPD vodi

U svom tom šarenilu ne čudi što je i politička scena ovog grada/pokrajine jedinstvena u Nemačkoj. SPD je jedina partija koja, po anketama, trenutno ima više od 20 posto glasova. CDU, Zeleni i AfD su odmah iza te stranke i istraživanja javnog mnjenja im daju gotovo podjednak broj glasova. Pri tome je sigurno da je CDU na drugom mestu iza SPD.

Savezna politika je na izborima u Berlinu oduvek imala podređenu ulogu, pa je tako i ovaj put. Pritom je nezadovoljstvo u Berlinu tradicionalno veliko.To se pokazalo i pre ovih izbora.

Da ga biraju direktno, građani ne bi izabrali Mihaela Milera, tj on ne bi ostao gradonačelnik. Većina građana je isto tako nezadovoljna Senatom - berlinskom pokrajinskom vladom. Mnogi su više očekivali od velike koalicije, sastavljene od dve velike partije SPD i CDU. 51-godišnji gradonačelnik želi da nastavi da vlada u Berlinu. Javno se izjasnio za koaliciju SPD sa Zelenima. Ali rezultati ispitivanja javnog mnijenja pokazuju da s tim neće moći da računa. Razlog je AfD, koja je pokvarila stare odnose kada se radi o formiranju većine u parlamentu. Stoga se govori o koaliciji tri partije: SPD, Zelenih i Levice kao najverovatnijoj opciji. Ali o tome će se više znati posle izbora.