Izbeglička kriza: zadaci i zablude

Nemačka je ove godine primila milion izbeglica, verovatno i više. Milion ljudi koji traže utočište, zaštitu, nadu u novi život. Milion ljudi – to je pravi velegrad. Milion ljudi kojima je što pre potreban dom, ali pre svega posao i koji prethodno moraju da nauče nemački: deca u obdaništima i školama, odrasli na kursevima. To je veliki napor za Nemce i još veći za izbeglice. Napor koji se od njih očekuje. Ono što se nalazi ispred Nemaca je zadatak veka, za najmanje jednu, verovatno dve generacije.

Društva sa veoma različitim vrednostima

Većina, velika većina izbeglica, dolazi iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje. Oni dolaze iz zemalja, društava i kultura bez sloboda. Oni dolaze iz društava sa jakim verskim vezama, u kojima su porodica, ponekad i pleme, važniji od pojedinca, pogotovu ako je taj pojedinac žena. Oni dolaze iz regiona sa patrijarhalnim strukturama u kojima država nije domovina već neprijatelj. I oni dolaze u društvo koje je potpuno suprotno: ovde u Nemačkoj je pojedinac važniji od zajednice, porodica se polako rastače, država je osiguranje od rizika života, ovde vlada neprikosnovena ravnopravnost muškaraca i žena i seksualno samoopredeljenje pojedinca. Nemačka je otvoreno društvo.

U sudaru će obe strane morati da se promene, da nauče da pristupe jedna drugoj, pri čemu se od imigranata traži više. Oni žele da im Nemačka bude novi dom i moraju da se prilagode ovdašnjim običajima i pravilima. Oni moraju da poštuju i ono što im je čudno, možda čak i odbojno. Moraju da se upuste u život ovde – pri tom međutim ne moraju potpuno da napuste svoj kulturni i jezički identitet. Ali, Nemačka nije Sirija ili Eritreja i ovde ne mogu da žive kao kod kuće. Izbeglice stoga moraju biti radoznale u vezi svog novog života u Nemačkoj.

Ali, i Nemačka će se promeniti. Kancelarka smatra da će za 25 godina zemlja biti otvorenija, radoznalija, uzbudljivija, tolerantnija. To je velika stvar, jer današnja Nemačka je sve to odavno, u svojoj svakodnevici. Ipak, Nemačka će se promeniti: istovremeno mora samouvereno da definiše svoj moderni identitet i pri tom nauči da se interesuje za ono što joj je strano. Islamska kultura nije samo šerijatsko pravo, nije samo ugnjetavanje žena, nije samo burka. Jeste ona i sve to u svakodnevnom životu, ali, ona je takođe za Evropu i čuvar grčke kulture koja je potonula u srednjem veku. Ona je prepuna blaga, spomenika, književnosti, filozofije. Vreme je da se ovoj kulturi približavamo neposredno i kritički, kao što je to činio Johan Volfgang Gete u Zapadno-istočnom Divanu.

Zbogom zabludama

Politika prema izbeglicama zaodenuta je dvema velikim brižljivo odnegovanim zabludama. Prva je da Nemačka nije useljenička zemlja. Od te zablude se Nemci upravo opraštaju. To nije bila istina ni pre, a sada pogotovu ne. Ovo je atraktivna zemlja pa ljudi žele kod nas da dolaze. Druga zabluda glasi da je izbeglička politika, odnosno politika dodeljivanja azila – zapravo imigraciona politika za rešavanje demografskih problema u zemlji. To je politički besmisleno. Broj i struktura imigranata se određuju, dok izbeglice jednostavno dolaze. Ipak, izbeglice moraju biti integrisane u najkraćem mogućem roku – jezički i profesionalno. I mentalno: oni su Nemačku izabrali kao zemlju nade. Oni bi trebalo, oni moraju da ovo otvoreno društvo učine svojim.