Izbeglice u doba virusa – kakvu igru igraju Grčka i Turska?
6. april 2020.
„Sada je mirno. Ilegalni migranti su vraćeni“, kaže Stavros Camalidis, načelnik Kastanjesta. Varoš na grčko-turskoj granici je pre izbijanja pandemije bilo u centru pažnje svetske javnosti. Nakon što je Turska krajem februara otvorila granicu prema Grčkoj, hiljade izbeglica su nedeljama pokušavale da se probiju preko žičane ograde u Grčku.
Sada je opet sve mirno na ničijoj zemlji između Grčke i Turske. „Oni su zapalili šatore“, kaže Camilidis. „Mi ne znamo zašto su odjednom udaljili migrante. Ili zbog korone ili se Erdogan umorio i poželeo promenu.“
BND govori o orkestriranoj akciji
Kastanjes je miran gradić. Turski turisti ovde dolaze u jednodnevne izlete na ručak ili kako bi konzumirali alkohol koji je u Turskoj postao vrlo skup. Camalidis smatra da su odnosi dve zemlje u teškoj krizi: „Biće težak povratak u svakodnevicu nakon žestokih sukoba. Ipak, naravno da naši prijatelji na drugoj strani ostaju i dalje naši prijatelji. Mi nemamo problem s ljudima.“
Čini se da su ljudi na grčkoj strani s pravom bili nepoverljivi kada je reč o iznenadnom dolasku izbeglica. Prema navodima medija, i nemačka tajna služba BND veruje da je Erdogan svesno upravljao naletom izbeglica na granicu. Naime, Turska je dovozila izbeglice u Jedrene istim autobusima kojima ih je sada odvezla.
Dalje na severu, na bugarskoj granici, sve je bilo mirno. Erdogan je ciljano birao Grčku. On se nadao da će izazvati reakciju i da će već kritična situacija na grčkim ostrvima dodatno biti zaoštrena.
Erdoganova računica je po svemu sudeći bila da uceni Evropu tako što će EU pokazati da je zakazala kada je reč o izbjegličkoj politici. Konačni cilj mogao bi da bude pritisak na NATO da se uključi u rat u Siriji onako kako Turskoj odgovara.
A onda mu je korona-virus osujetio plan. Svetski mediji više nisu iz minuta u minut izveštavali o dešavanjima na granici i turski predsednik se povukao. Virus je smirio situaciju na tursko-grčkoj granici barem na nekoliko meseci.
Bez opuštanja na ostrvima
U Turskoj, prema zvaničnim podacima, boravi oko četiri miliona izbeglica, mada se priča da ih je znatno više. U Grčkoj se, prema navodima vlasti, nalazi oko 100.000 potražilaca azila, 41.000 njih na ostrvima Lezbos, Samos, Hios, Leros i Kos.
Među njima je i Somaja (20) iz Avganistana. Ona živi u kampu u Moriji na Lezbosu i tamo je barem zaštićena od vetra. Mnogi nemaju taj luksuz. Oko zvaničnog kampa je formiran distopijski šatorski grad koji ovde zovu džungla. Tu boravi najveći deo od oko 21.000 izbeglica s Lezbosa – u šatorima i kartonskim kutijama. „Trenutno je jako hladno. Život je težak. Mnogo je padala kiša“, kaže Somaja.
„Jedva da imamo vodu, a izbeglice ovde ne znaju šta se događa. Može li se zaraziti virusom? Zabrinuta sam“, kaže Somaja. Ona želi da pomogne drugima i kao volonterka se uključila u rad danske humanitarne organizacije „Team Humanity“. Sami šiju maske i dele ih u kampu, zajedno sa sapunom i brošurama u kojima se informiše o virusu.
Pre dve sedmice je Atina donela uredbu o ponašanju u doba korone u izbegličkim kampovima. U njoj se navodi da su zabranjene posete ili aktivnosti unutar kampa. Stanovnici unutar kampa smeju da se kreću samo ako je nužno. Kupovinu izvan kampa sme da obavlja samo jedan član porodice koji u posebnim policijskim autobusima bude odvezen do određenih prodavnica.
Od 19 časova je na snazi policijski čas. Nova pravila potražiocima azila zabranjuju korišćenje bankomata u obližnjim selima. Vlada je najavila da će bankomate instalirati direktno u kampu, ali kada – to još nije jasno.
Odredbama se takođe ljudima sugeriše da se pridržavaju higijenskih mera. Apostolos Veizeis iz organizacije „Lekari bez granica“ se pita – kako? „Sve je prepuno. To su idealni uslovi za širenje korone. Mesecima se smeće ne odvozi. 1.300 ljudi koristi istu slavinu. Brojni nemaju uopšte pristup vodi, struji ili toaletu i vrše nuždu pod vedrim nebom.“
Politička kalkulacija na račun izbeglica?
Vlada o svemu ćuti. Nakon više upita DW kako misli da sprovede mere u kampovima, da li postoji plan evakuacije i da li se izbeglice uopšte testiraju na virus, kao odgovor smo dobili samo već poznati katalog mera gde nema ovih odgovora.
Apostols Veizeis smatra da su mere zaštite licemerne. One su, kako kaže, pre svega usmerene na zaštitu lokalnog stanovništva i diskriminišu tražioce azila. Na celom Lezbosu, kako kaže, postoji samo pet kreveta za intenzivnu negu, na Samosu samo dva. Tri lekara iz Ministarstva zdravlja su se u Moriji brinula za 20.000 ljudi i pri tome nisu imali ni lekove ni potrebni medicinski materijal na raspolaganju.
Veizeis pretpostavlja da grčka vlada virus koristi u vlastite političke svrhe: „Ako sada kažu da je vreme da se bude oprezan i da je najsigurnije smestiti izbeglice u zatvorene centre, onda time pokušavaju da konačno sprovedu svoj koncept.“
I zaista, tokom vikenda je nakon prvih registovanih slučajeva korona-virusa u kampovima grčka vlast odlučila da stavi u karantin dva takva centra. U pitanju su kampovi Malakasa nadomak Atine i Ricona na severu zemlje.
Ranije je Atina oštro kritikovana zbog zatvorenih centara – i to od strane organizacija za zaštitu ljudskih prava, EU i lokalnog stanovništva. I dok je Ankara zbog virusa povukla ručnu kočnicu, čini se da Atina koristi izbeglice da pošalje poruku.