Izazov organizovanja izbora u Nemačkoj: suviše brzo?

Vreme održavanja narednih izbora u Nemačkoj postalo je tema sve žešće političke debate u kojoj su se našli savezni rukovodilac izbora, direktor najveće nemačke firme za štampanje glasačkih listića, pa čak i predsednik udruženja nemačke industrije papira. 

Javni servis ARD je u utorak ujutro izvestio da su SPD i opozicioni Demohrišćani (CDU/CSU) postigli dogovor da se parlamentarni izbori održe 23. februara 2025. To je oko sedam meseci ranije nego redovni izbori koji su bili zakazani za 28. septembar. Koalicioni partneri, Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP), takođe su pristali na novi datum.

I nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, koji donosi konačnu odluku o datumu izbora, načelno je odobrio plan, saopštila je njegova portparolka.

Pre toga, Štajnmajer je primio šefove poslaničkih grupa, Fridriha Merca (CDU/CSU), Rolfa Miceniha (SPD), kao i Britu Haselman i Katarinu Drage (obe iz Zelenih) u svojoj rezidenciji, dvorcu Belvi. Oni su mu predstavili dogovor postignut tokom dana, koji predviđa da će kancelar Olaf Šolc 11. decembra pismeno postaviti pred nemačkim parlamentom pitanje poverenja vladi. Bundestag bi trebalo da glasa o tome 16. decembra. Ako, kao što se očekuje, ne dobije većinu, datum izbora 23. februar formalno će biti predložen kabinetu, a zatim predsedniku, koji će doneti odluku. To će, međutim, biti samo formalnost.

Dogovor je okončao višednevne pregovore o logistici prevremenih saveznih izbora, koji bi bili raspisani nakon što kancelar postavi pitanje poverenja u Bundestagu. Kada izgubi glasanje, kako se očekuje, predsednik ima maksimalno 21 dan da raspusti parlament, a zatim se nacionalni izbori moraju održati u roku od 60 dana.

Više od 60 miliona nemačkih građana ima pravo glasa: oni moraju biti stariji od 18 godina, živeti u Nemačkoj najmanje tri meseca i biti upisani u birački spisak na mestu prebivališta.

Nedostatak papira

CDU i druge opozicione stranke pokušale su da pomere izbore za januar, dok je kancelar Olaf Šolc prvobitno predlagao kraj marta ili početak aprila, navodeći kao razloge potrebu vlade da usvoji određene zakone koji su pri kraju, kao i vreme koje potrebno relevantnim institucijama da korektno organizuju izbore.

To je izazvalo oštre reakcije konzervativne opozicije i pojedinih nemačkih medija, ali je kancelara tokom vikenda podržala savezni rukovodilac izbora Rut Brand, koja je sugerisala da bi božićni praznici i nestašica papira za glasačke listiće mogli izazvati probleme. Potom je CDU optužila Šolca da je izvršio pritisak na Brand, koja je članica njegove SPD, kako bi iznela to upozorenje.

Nedostatak osoblja

Ipak, pojedini pokrajinski izborni komesari takođe su upozorili na preuranjeno održavanje izbora, naročito u Berlinu, gde su prošli izbori 2021. delimično morali biti ponovljeni zbog nepravilnosti na nekim biračkim mestima.

„Što je kraći rok za organizaciju izbornog dana, to će više osoblja morati da se povuče iz okružne administracije kako bi se obezbedila korektna priprema za izbore“, rekao je berlinski zvaničnik za izbore Hauke Haverkamp, nagoveštavajući da bi administrativne kancelarije možda morale da budu zatvorene kako bi se osoblje oslobodilo za pripremu izbora.

Pored toga, Haverkamp je napomenuo da bi izbori u februaru mogli značiti organizaciju zimske službe čišćenja ispred biračkih mesta, a osoblje bi možda moralo da otkaže zimske odmore.

Vilko Ziht, šef nevladinog nadzornog tela za izbore „Valreht“, procenjuje da će vlasti sada morati za dva meseca da obave posao za koji je potrebno četiri meseca. „Naravno, broj grešaka raste kada se nešto obavlja na brzinu“, rekao je za DW. „Povećava se verovatnoća da previdite grešku na glasačkom listiću ili da neki nepouzdani štampar ne može na vreme da pripremi glasačke listiće.“

Problemi malih partija

„Za veće stranke to zapravo nije toliki problem“, rekao je Ziht, budući da su one već počele da planiraju za septembarske izbore. „One već sastavljaju liste kandidata, tako da to za njih nije totalna drama.“

Međutim, prema Zihtovim rečima, to je veći problem za manje političke partije koje nemaju dovoljno resursa i osoblja da brzo sastave liste kandidata: „Čak i nakon što nađu kandidate, moraju prikupiti dovoljno potpisa da bi im bilo dozvoljeno da budu na glasačkom listiću.“

Nemački federalni sistem dodatno komplikuje izbore. U svakoj saveznoj pokrajini partije moraju 69 dana pred izbore da prikupe potpise da bi bile uvrštene na listu kandidata – minimalno jedan promil biračkog tela, maksimalno 2.000. „Već je dovoljno teško to sve raditi tokom zime, ali za vrlo male partije to bi bili veoma nepravedni uslovi,“ dodao je Ziht.

Glasanje putem pošte

Lokalne vlasti moraju pronaći prostorije za biračka mesta, dobrovoljce koji će pomagati i odštampati glasačke listiće – naročito one za glasanje putem pošte, koji moraju biti poslati znatno pre da izbora.

Iako su neki upozoravali na opasnost od preuranjenih izbora, Nemačko udruženje gradova i opština saopštilo je da će sve biti u redu: „Gradovi i opštine će, u svakom slučaju, biti u mogućnosti da sprovedu savezne izbore u okviru zakonski propisanih rokova.“

Pitanje glasanja putem pošte zaista je problematično, posebno za Nemce koji žive u inostranstvu, budući da, za razliku od drugih zemalja, Nemačka obično ne dozvoljava svojim građanima da glasaju u ambasadama.

Glasači bi trebalo da dobiju glasačke listiće putem pošte najmanje tri nedelje pre izbora, kako bi imali dovoljno vremena da ih pošalju nazad. „Ali to ne uspeva uvek“, kaže Ziht. „Njihovi glasovi često ne stignu na vreme da budu prebrojani.“ Taj problem će verovatno biti još izraženiji ovog puta.

Problem politizovanja organizacije izbora

Međutim, prema Ziehtovim rečima, svi ti praktični problemi relativno su mali u poređenju s poteškoćama koje mogu nastati kada organizacija izbora postane deo političke debate, kao što se dogodilo ove nedelje, i kada se zvaničnici poput Rut Brand optuže za politički uticaj.

„To je problem“, rekao je Ziht. „Razumem kad kritikuju kancelara, jer želi izbore krajem marta, očigledno se nadajući da će do tada sustići opoziciju. Ali optuživati Rut Brand za pristrasnost – smatram to veoma problematičnim. Ako delegitimizujete nezavisnost organizacije izbora, onda zaista udarate na našu demokratiju. Videli smo pre četiri godine u SAD šta se dešava kada ljudi počnu da sumnjaju u izbore. To definitivno ne želimo da uvezemo.“

*ovaj članak je najpre objavljen na engleskom jeziku