Izašli ste iz toaleta, a nista oprali ruke?

Inicirano je više akcija, a samo u Južnoj Aziji uključeno je bilo 120 miliona dece. Poruka je jasna – pranje ruku je lako i zabavno. I u Tokiju je upriličena posebna lekcija o pravilnom pranju ruku. Međutim ono što nije vredno pomena u nekim delovima sveta – u drugim je luksuz – voda i sapun. A mnogi ljudi ni ne znaju da je pranje ruku najbolja zaštita od mnogih bolesti. Zbog toga je UNICEF pokrenuo akcije u 70 zemalja širom sveta.

„Naša akcija se nije odvijala samo po školama – imaće uticaja na celo društvo“, kaže Murat Sahin iz UNICEFA-a.

O higijeni i sa srpskim osnovcima

Ni Srbija nije nije izostavljena, akcija je trajala čitavu sedmicu. Na primer u nekoliko beogradskih škola, za đake nižih razreda je organizovana predstava, a školarcima su bili poklonjeni i priručnici o održavanju higijene.

Đacima je predstavom na zabavan način ukazano na važnost redovnog održavanja higijene, dok je specijalista opšte i porodične medicine govorila o posledicama neodržavanja higijene.

Najčešće bolesti koje se prenose prljavim rukama su infektivna žutica, crevne bolesti, meningitis, dečija paraliza, bolesti disajnih organa poput gripa, gnojne angine, šarlaha i difterije, kao i infekcije oka, uha, usta i kože.

Pre nego što izađete iz toaleta, operite ruke!

Naučnici u Velikoj Britaniji su povodom dana pranja ruku svetskoj javnosti predstavili rezultate jedne studije: Ljudi će češće oprati ruke posle korišćenja toaleta, ako smatraju da ih neko ili nešto posmatra, tj. učiniće to uglavnom zbog srama. Naučnici su otkrili da će to daleko češće učiniti žene nego muškarci.

Istraživanje koje je sprovedeno pod pokroviteljskom Londonske škole za higijenu, otkrilo je da postavljanje poruka o potrebi pranja ruku u javne toalete daje rezultate.

Naime, u javne toalete širom Velike Britanije postavljene su poruke koje su ljude podsećale na nužnost pranja ruku sapunom. Uočeno je da je to učinilo više od 250.000 ljudi koji su smatrali da ih nadziru senzori i da je sapun koristila samo trećina muškaraca.

Želeći da otkriju dejstvo pojedinih poruka, naučnici su u javne toalete postavljali poruke poput: „Voda ne ubija bakterije, to čini sapun.“

Otkriveno je i da je najveće dejstvo imala sledeća poruka: „Pere li osoba do vas ruke sapunom?“ Upravo ta poruka dovela je povećanje pranja ruku sapunom za 12 posto.

Uočeno je takođe da muškarci reaguju na gadljive poruke kao što je ova: „Operite ih sapunom ili kasnije pojedite.“ Žene su bolje reagovale na obične poruke koje su služile kao podsetnici.

dpa/dr/nj