Iz ugla jednog Nemca: Kako je poslovati na Kubi?

Berlinski preduzetnik Frank Peter Apel sa svojom firmom ove godine je dva puta bio na kubanskoj televiziji. Prvi put je to bilo jer se zahvaljujući njemu, posle godinu dana ponovo pokrenuta kubanska proizvodnja pilula za kontracepciju.

„Fabrika nije radila godinu dana, zato što je nedostajala jedno specijalno gumeno crevo. Naručili smo proizvodnju tog creva u Nemačkoj. Stiglo je avionom i u roku od nedelju dana je bilo ugrađeno. Tako smo onda dospeli u vesti na televiziji", priča Apel u svojoj kancelariji u Havani.

Centrala odlučuje 

Struktura kubanske spoljne trgovine često je prepreka u potrazi za brzim rešenjima koja su potrebna privredi.

„U načelu za svaki proizvod postoji jedna centralna firma koja ga uvozi. Na primer: u rafineriji u Santjago de Kubi imaju problem koji bi trebalo hitno rešiti. Ali, uvoznik u Havani mora najpre da skupi tri ponude i onda kupi kod najjeftinijeg ponuđača. On doduše možda može da navede da je skuplji proizvod dugovečniji, i da su tako ukupni troškovi tokom kompletnog roka trajanja manji, ali državni revizori gledaju samo cenu. I onda kažu: nisi kupio kod najpovoljnijeg, tu je bilo korupcije. A kako bi se zaštitili od takvog prigovora, dobavljači su de fakto prisiljeni da kupuju kod najjeftinijeg", objašnjava Apel.

Slično je bilo i kod fabrike pilula za kontracepciju, pretpostavlja Apel: „Sve dok dobavljač nema tri različite ponude, ne može da sklopi posao. Ali, ko će uopšte da šalje ponudu za jedno gumeno crevo?"

Marijel - posebna ekonomska zona

Apelovo brzo rešenje je bilo moguće samo zato što je njegova firma, „PASI Mariel Service" (PAMAS) u maju otvorila predstavništvo u Posebnoj razvojnoj zoni, i to kao prva nemačka firma. Tada je po drugi put bio na televiziji.

Posebna razvojna zona nalazi se oko luke Marijel, 45 kilometara zapadno od Havane. Otvorena je pre deset godina. Poreskim i carinskim olakšicama kubanske vlasti u tu zonu žele da privuku strane investitore, kako bi podstakli privredni razvoj. Ali, uspeh projekta za sada je dosta skroman.

Blokada SAD i domaći problemi

Kuba naime nije preterano atraktivna lokacija za poslovanje. Ekonomski razvoj koči blokada velikog i moćnog suseda SAD - odnosno sankcije koje traju više od šest decenija - što je najduži period u istoriji sveta. Sankcije su pod predsednikom Bajdenom nedavno ponovo pooštrene, a za one koji ih prekrše predviđena je kazna i do 10 godina zatvora.

Ali, tu su i domaći problemi. Karipska zemlja upravo se nalazi u novoj, dubokoj ekonomskoj krizi, postoje veliki problemi sa snabdevanjem. Priliv deviza na Kubi je presušio – razlozi su pad broja stranih turista zbog pandemije korone. Pogotovo mladi ljudi masovno napuštaju Kubu.

„Kubanci imaju ogromne potrebe, ali ono što otežava trgovinu je finansiranje", kaže on. A često su, kako dodaje, glavni problem – rizici u vezi sa (ne)plaćanjem. Kuba je, naime, u hroničnim finansijskim problemima.

Dodatne komplikacije po pitanju finansiranja projekata predstavljaju unutrašnjepolitički, ali i spoljnopolitički faktori. Kada je Raul Kastro 2008. od svog brata Fidela preuzeo rukovođenje zemljom, on je kubansku ekonomiju otvorio za strani kapitala. Dozvolio je širenje privatnih inicijativa, ali je istovremeno vojska počela da igra snažniju ulogu u privredi, pa se povećao stepen kontrole.

Glavna prepreka za pojačani angažman nemačkih firmi u poslovanju s Kubom jeste to što ne postoje državne garancije za spoljnotrgovinske kredite.

Reklo bi se da ovo i nije baš najbolji trenutak za investicije na Kubi. Ali, Frank Peter Apel se ipak odlučio za to - jer za ovog pedesetogodišnjaka Kuba je stara poznanica i stara ljubav.

Decenije iskustva na Kubi - sa oca na sina

Naime, njegov otac je prvo bio prevodilac u Čileu za vreme predsednika Aljendea, koji je bio levičar i koji je 1973. ubijen u puču, koji je predvodio Pinoče i iza kojeg je stajala CIA. Kasnije je Apel senior u ambasadi DDR-a u Havani bio zadužen za privredne odnose. Tako je Apel deo detinjstva proveo na Kubi i dobro poznaje tu zemlju.

Posle ujedinjenja Nemačke, otac je osnovao trgovačku kompaniju CON-IMPEX. U početku je bila aktivna u biznisu sa Rusijom, a još ranih 1990-ih, počelo se sa poslovanjem na Kubi „zbog stare ljubavi". Posle studija Frank Peter Apel je od oca preuzeo ogranak firme u Havani.

Njegovo preduzeće u Marijelu, PAMAS, ćerka-firma berlinske kompanije PASI (Pumpen und Armaturen Service International), želi da proizvodi hidrauličke komponente odnosno creva prilagođena potrebama mušterija, i da nudi prateće servisne usluge. Radi se o komponentama koje se koriste u rudarstvu, vodoprivredi ili u građevinarstvu kod kranova i bagera.

Kada je finansiranje poslovanja postalo teže, Apelova firma je sve više počela da se fokusira na aktivnosti trgovačkog predstavnika za određene proizvode.

Za čudo, uvek nekako ide dalje

Asortiman se proteže od poznatih proizvođača uređaja za laboratorijske analize za biotehnologiju i farmaceutski sektor kao što je „Analytik Jena", preko polietilena visoke gustine koji se koristi za proizvodnju vodovodnih cevi, austrijskog proizvođača „Borealis", do „Düchting Pumpen", čiji je materijal visoke otpornosti tražen u rudarstvu nikla.

Da bi lokalnim kupcima ponudili servis a ne samo prodaju, porodični biznis iz Berlina se nastanio u Marijelu. Posebna razvojna zona nudi brojne prednosti.

„Mogu sam da uvozim, prodajem direktno krajnjem kupcu, carine su izuzetno niske, kao i porezi", kaže Apel.

Međutim, postalo je gotovo nemoguće prebaciti novac u inostranstvo. Posao u Marijelu je takođe počeo prilično sporo. Opšta kriza se oseća u knjigama narudžbi. 

„Da nisam nepopravljivi optimista, ne bih ovde ostao toliko dugo. Englezi imaju izreku: Uvek je najmračnije pre zore. Mislim da se trenutno nalazimo u toj situaciji. Ali, na neki začuđujući način, uvek nekako ide dalje", kaže Apel.

Ovaj prilog je originalno objavljen na nemačkom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.