Italija o azilu odlučuje u Albaniji: „Inovativni sporazum“

Mali jadranski lučki grad Šengjin (Sveti Jovan Medovski) u Albaniji, severno od glavnog grada Tirane. Tu je je uspostavljeno novo prihvatilište za ljude koji traže azil u Evropskoj uniji, a koje je neka vrsta posebne italijanske enklave na albanskom tlu. Prihvatilište nadzire albansko osoblje, ali njime upravljaju italijanske vlasti.

Tako su to dogovorili Đorđa Meloni i Edi Rama. Meloni je italijanska premijerka i predsednica desničarske postfašističke stranke Braća Italije, a Rama je njen albanski kolega i predsednik levičarske Socijalističke partije Albanije. Meloni i Rama dogovor su postigli tokom prošlogodišnje posete italijanske premijerke letnjoj rezidenciji albanskog premijera.

Procesuiranje zahteva za azil – muko moja pređi na drugoga

Njihov projekat: procesuiranje zahteva za izdavanje azila prebaciti iz Italije u sigurnu treću zemlju – Albaniju. I u tu svrhu izgraditi prihvatilište u blizini albanske obale za do 3.000 tražilaca azila. U početku su pljuštale kritike, ali u poslednje vreme šefova vlada i država EU zemalja sa sve više radoznalosti prate to šta Italija radi u Albaniji.

Sprovođenje tog projekta započeto je neposredno pre održavanja samita EU o migracijama u Briselu, a prvi tražioci azila koji su stigli je grupa od 16 migranata. Njih je italijanska obalska straža presrela u međunarodnim vodama, južno od italijanskog ostrva Lampeduza.

Da su uspeli da doplove do italijanskih voda, ne bi smeli da ih prebace u Albaniju. Ali ovako je italijanski brod „Libra“ s tih 16 migranata uplovio u malu albansku luku. Reč je o gradiću od oko 8.000 stanovnika koji živi i od turizma, od svojih plaža, lagune i prirodnog rezervata uz jadransku obalu.

Dobrodošli u „Italiju“

Ali, do tih plaža, ta mala grupa muškaraca iz Bangladeša i Egipta uopšte ne može da dođe. Njihovo putovanje u taj gradić ih vodi, uz italijansku policijsku pratnju, u italijanski prihvatni centar u gradskoj luci. Tu se oni identifikuju, registruju, sprovede se medicinski pregledi i zatim se u italijanskom policijskom autobusu pola sata voze do malog sela u kojem žive uglavnom penzioneri. To je mesto gde se sada nalazi italijansko prihvatilište za tražioce azila.

Šest metara visoka ograda, dvospratni stambeni kontejneri. Na delu te parcele još se nalaze i građevinske mašine. Tu će biti mesta za 3.000 tražilaca azila, a trenutno je kapacitet 880 ljudi.

Jedan od italijanskih vojnika otvara nam novi kontejner u kojem ima mesta za četiri osobe. Unutra su četiri kreveta s jasno vidljivim nalepnicama „Made in Italy“. Čitav centar podeljen na tri područja. Najveće je rezervisano za one koji su podneli zahtev za dobijanje azila i čekaju na odgovor. To ne bi trebalo da traje duže od četiri nedelje , uključujući u to i vreme, odnosno mogućnost za donošenje odluke o eventualnoj žalbu.

Nešto manje je deportaciono područje – za one tražioce azila kojima je zahtev odbijen. A treće je ono za eventualne kriminalce. Sve to iza ograda i pod nadzornim kamerama. Saradnici agencije UN za izbeglice, UNHCR, navodno imaju pristup kako bi mogli da nadgledaju procese.

Čitav taj centar je svojevrsni italijanski eksperiment – „istorijski, inovativni sporazum“ s Albanijom „o odnosu prema migrantima“, kako kaže italijanska premijerka Meloni. To je neka vrsta prijateljske usluge i „vraćanje dugova“, jer – Italija je u prošlosti prihvatila brojne albanske izbeglice, pojasnio je albanski premijer Rama, i to na italijanskom, jeziku kojim mnogi govore u Albaniji.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen taj italijanski eksperiment nazvala je „inovativnim načinom suzbijanja ilegalne migracije“.

Izvoz procesuiranja zahteva za azila – prema pravilima EU

Italija isprobava ono o čemu su i vlade drugih zemalja EU razmišljale: izvoz procesuiranja zahteva za azil u neku zemlju van Unije. Ali, prema pravilima EU, kako objašnjava Fabricio Buči, italijanski ambasador u Albaniji.

On je tu bio već nekoliko nedelja pre početka rada prihvatilišta, kako bi reklamirao taj „eksperiment“, a pre svega otklonio sve sumnje: „Unutar prihvatilišta na snazi je italijansko zakonodavstvo. Osoblje će biti italijansko: policajci, službenici Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva pravde. Tu će se primenjivati pravila koja se primenjuju i u migrantskim centrima u Italiji“, kaže.

To italijansko prihvatilište za tražioce azila na albanskom tlu izgradila je i finansira ga Italija. Albaniji će se, kako se navodi, plaćati oko 16 miliona evra godišnje kao naknada za nastale troškove, pri čemu čitav taj projekat košta do 850 milijuna eura – što opet plaća Italija.

„Kao ptice u kavezu“

U albanskom lučkom gradiću tu i tamo mogu se videti protesti. Ali u selu u kojem je izgrađeno prihvatilište uglavnom stariji muškarci koji se mogu sresti na ulicama nemaju ništa protiv. Lokalni trgovac čak se i raduje: „Mi već sada profitiramo, još od početka izgradnje. Znate, naše selo ima problem s odlaskom ljudi. Već se sa građevinskim radnicima situacija promenila, a kad još dođu migranti – biće još življe.“

Prehrambeni proizvodi bi, kako su obećale italijanske vlasti, trebalo da se kupuju pre svega na lokalnom nivou. Takođe će biti nekoliko radnih mesta i za one koji nisu Italijani, obećavaju. Lokalno stanovništvo ne plaši se izbeglica, a to su mahom mladi muškarci iz zemalja koje se smatraju sigurnim.

Albanci nisu plašljivi, ističu u seoskoj kafani. A i inače, kako da uopšte pređu preko ograde, pita jedan od mušterija: „Samo ako mogu da lete šest metara u visinu, onda mogu. Ali, oni nemaju šanse da izađu odatle. Zatvoreni su kao ptice u kavezu.“