Istok EU ne prihvata „kulturu dobrodošlice“

Nemačka svojom „kulturom dobrodošlice“ privlači mnoge izbeglice i one ne žele da ostanu u istočnom delu Evropske unije – tako to obrazlažu države Višegradske grupe: Poljska, Mađarska, Češka i Slovačka. Ali činjenica je da su zemlje na istočnim granicama EU, u poređenju sa zapadnom Evropom, manje atraktivne zbog manjih socijalnih davanja i pretežno negativnog odnosa stanovništva prema izbeglicama.

Takvo mišljenje je češki premijer Bohuslav Sobotka pre sastanka Višegradske grupe s kancelarkom Angelom Merkel, obrazložio time da društva koja nisu naviknuta na useljavanje, pre svega vide kulturološke i religiozne razlike izbeglica koje dolaze iz zemalja poput Sirije. „Istovremeno su u regionima iz kojih dolaze izbeglice aktivne terorističke strukture poput 'Islamske države'“, dodao je Sobotka ukazujući na najnovije terorističke napade u Francuskoj, ali i u Nemačkoj. Pri tom se u Evropi pokazalo da integracija muslimanskih useljenika ne uspeva uvek. „Sve su to rizici. To se sve odražava na javno mnjenje i utiče na raspoloženje ljudi u srednjoj i istočnoj Evropi.“

Strah od izbegličkog talasa u Bugarskoj

Takve skeptične stavove ne dele samo države Višegradske grupe, već i dobar deo javnosti Bugarske i Rumunije. Sve su glasniji zahtevi da se izbeglička kriza rešava na bilateralnom i regionalnom nivou. Bugarski premijer Bojko Borisov zatražio je direktne pregovore s Turskom kako bi sprečio izbeglički talas na južnoj granici te zemlje. „Ne znam koliko ćemo još dugo moći da odolevamo migracionom pritisku na našim granicama“, kazao je Borisov za „Frankfurter algemajne cajtung“. Bugarska je u ovom trenutku ostala „praktično sama“. Borisov se takođe zalagao za pridržavanje sporazuma o izbeglicama sa Turskom i o viznim olakšicama za građane te zemlje, ali je to u razgovoru u četiri oka s Angelom Merkel relativizovao.

Analitičari u Bugarskoj ocenjuju da Borisov sledi cik-cak kurs. On se trudi da smiri javno mnjenje u sopstvenoj zemlji, da ne naljuti Brisel i Berlin i istovremeno podrži svoje kolege u Višegradskoj grupi. Njegov pokušaj da posreduje između Turske i EU i istovremeno da spreči izbeglički talas na južnim granicama, čini se za sada uspeva.

„Prebrzi, neodgovorni i nepromišljeni koraci“

Burne diplomatske aktivnosti prethodne nedelje su nastavili i drugi šefovi vlada. Poljska premijerka Beata Šidlo posetila je svog rumunskog kolegu Dačijana Čološa. On je nakon sastanka sa Šidlo za DW izjavio da Poljska i Rumunija, dve najveće istočnoevropske zemlje, žele da se u mnogim političkim tačkama bolje koordiniraju – bilo da se radi o držanju u pogledu političke krize, tzv. Bregzita, ili pak podrške Ukrajini i Moldaviji u Istočnom partnerstvu EU. On je takođe dodao da dijalog država Višegradske grupe treba da bude osnažen.

Šidlo je rekla da je Višegradska grupa otvorena za tešnju saradnju sa Rumunijom kako bi se „pronašla bolja rešenja“ na aktuelna pitanja EU. Neposredno pre toga je ministar spoljnih poslova Poljske, Vitold Vaščikovski optužio Evropsku komisiju za neodgovorno delovanje u izbegličkoj krizi. Taj konzervativni političar u ponedeljak (29.8.) je u Berlinu izjavio da službe iz Brisela nisu ponudile rešenje, već samo povećale probleme. Evropska komisija je prošle godine preduzela „prebrze, neodgovorne i nepromišljene korake“.

Kada kritikuju Evropsku uniju u pogledu izbegličke krize, vodeći političari srednje i istočne Evrope pre svega kritikuju politiku Angele Merkel. I dalje se odbija da se prihvati nemačka „kultura dobrodošlice“ i predlog da se izbeglice na nivou EU raspoređuju po kvotama. Umesto toga, množe se zahtevi za pojačanim graničnim kontrolama, kao i nove mere, kako na nacionalnom, tako i na bilateralnom nivou.