Iran: Smrtna kazna zbog zapaljene kante za smeće?

Golam-Hosein Moseni-Edžei je čovek čvrste ruke. Da se samo on pita, ljudi bi učešće na uličnim protestima plaćali smrću.

Moseni-Edžei je šef iranskog pravosuđa, a time i glavni sudija Islamske Republike. Na redovnoj sednici Vrhovnog saveta pravosuđa u ponedeljak (7. novembar) pozvao je pravosudne zvaničnike da što pre kazne pritvorene demonstrante.

Time je glavni sudija reagovao na zahtev parlamenta. U saopštenju koje su iranski državni mediji objavili u nedelju (6. novembar), 227 od 290 poslanika pozvalo je pravosuđe da se „pozabavi ljudima koji se bore protiv Boga što je prije moguće" i donese „Božiju presudu protiv njih".

Zločin „rata protiv Boga" smatra se jednim od najvećih u islamskom pravu i kažnjava se smrću. Međutim, nije tačno definisano šta znači „rat protiv Boga". Termin ostavlja mnogo prostora za tumačenje i pravosuđe ga sada protiv demonstranata koristi u najširem smislu.

Na primer u slučaju Sahanda Nurmohamad-Zadeha. Taj sedamnaestogodišnjak je ove sedmice izveden pred revolucionarni sud u Teheranu. Optužen je da je zapalio kantu za smeće na protestima.

Javni tužilac, koji je kao dokaz predočio slike sa nadzornih kamera, naveo je da je on optužen za pozivanje na „rat protiv Boga" i ugrožavanje javnog reda. Međutim, fotografije samo pokazuju kako je maloletni Sahand izvadio moped iz plamena kante za smeće koja je zapaljena tokom protesta.

Suđenja imaju za cilj zastrašivanje

„Mediji koji su bliski bezbednosnim strukturama opširno izveštavaju o ovakvim slučajevima kako bi stvoriti klimu straha u društvu“, rekao je Moein Kazeli za DW. On je studirao pravo i političke nauke u Teheranu i Malmeu, a trenutno radi kao pravni savetnik za razne medijske kompanije u Evropi.

Prema njegovim rečima, ovo je prvi put da se u Iranu dižu optužnice za „napad na Boga" samo zato što je neko snimljen pored zapaljene kante za smeće. Kazeli navodi da je barem šestoro ljudi optužena za nešto slično.

„Može se desiti da oni brzo budu osuđeni na smrt i pogubljeni da bi se odvratili drugi demonstranti", navodi on. „To se u prošlosti više puta dešavalo, na primer u slučaju Mohamada Salasa."

Salas je bio derviš, pripadnik muslimanskog Gonabadijskog reda. Uhapšen je u februaru 2018. tokom mirnog štrajka na kojem je sedeo sa oko hiljadu sledbenika reda u Teheranu. Prilikom hapšenja izbili su sukobi između derviša i snaga bezbednosti.

Tri policajca je pregazio autobus i izgubili su živote. Za volanom je navodno bio Salas. Kasnije mu je suđeno za ubistvo. On je negirao optužbe, ali proglašen je krivim i pogubljen u junu 2018.

Mnoga pitanja u vezi sa ovim slučajem nikada nisu razrešena, recimo zašto u autobusu nisu provereni otisci prstiju koji bi mogli dokazati da li je Salas zaista bio za volanom.

„Ranije je pravosuđe moralo da nekoga prikaže kao ubicu kako bi ga osudilo na smrt. Sada je za to dovoljna zapaljena kanta za smeće", naglašava Kazeli. „Videćemo još mnogo neosnovanih optužbi u narednim sedmicama, a možda i mesecima." Samo u glavnom gradu Teheranu optuženo je oko hiljadu ljudi.

„Optuženi su počinili sabotažu tokom najnovijih događaja", objasnila je paradržavna novinska agencija Tasnim krajem oktobra. Optuženi su takođe ranjavali ili ubijali pripadnike policije i palili javnu imovinu, navodi se u izveštaju.

„Režim mora snositi odgovornost"

„Bez obzira za šta optužuju demonstrante, niko ne veruje vlastima. Snage bezbednosti su takođe počinile zločine. I njih treba izvesti pred lice pravde", rekla je Azam Džangravi (39) za DW.

Ova aktivistkinja je bila jedna od prvih koja je skinula maramu tokom protesta krajem 2017. godine i zbog toga je uhapšena. Tada je po skraćenom postupku osuđena na tri godine zatvora.

U leto 2018. godine, malo pre nego što je trebalo da počne izdržavanje kazne zatvora, pobegla je pešice sa ćerkom preko granice u Tursku. Danas živi u egzilu u Kanadi.

Sredinom oktobra, nemački televizijski zabavljač Joko Vinteršajt prepustio je svoj privatni Instagram kanal sa 1,2 miliona pratilaca u ruke Džangravi u znak solidarnosti sa ženama u Iranu.

Zahvaljujući društvenim mrežama, aktivistkinja veruje da konačno može biti glasnija od državne propagande u Iranu. „Procenjuje se da je najmanje 300 ljudi poginulo na aktuelnim protestima u Iranu od septembra, uključujući najmanje 30 maloletnih lica. Njihova imena je dokumentovao Amnesti internešnal", kaže Džangravi.

„Režim mora snositi odgovornost. To nam je obećala nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok. Govorila je i o programu zaštite za posebno ugrožene ljude u Iranu. Ugroženi su i ljudi kojima preti smrtna kazna", dodaje Džangravi.

Prema rečima šefice diplomatije Berbok, Nemačka želi da obezbedi posebne programe zaštite za ugrožene Irance iz oblasti kulture, nauke, medija i civilnog društva.

Dok se ne uspostavi sličan mehanizam na nivou UN, nevladine organizacije treba da budu podržane u dokumentovanju kršenja ljudskih prava, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova u Berlinu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.