Iran i Izrael: kako su od saveznika postali neprijatelji?

Iran je u utorak uveče direktno napao Izrael raketama – po drugi put nakon lansiranja stotina dronova i raketa u aprilu. Prema navodima izraelske vojske (IDF), ponovo je „veliki broj“ iranskih raketa presretnut. IDF je kasnije uveče privremeno objavila da je opasnost iz Irana „trenutno“ neutralizovana, ali da će da usledi žestok odgovor Izraela: „Vazdušne snage i dalje su potpuno operativne i večeras će nastaviti da udaraju punom snagom na Bliskom istoku, kao što su to činile prošle godine“, rekao je portparol vojske Danijel Hagari.

Iranski raketni napadi nisu imali uticaja na operativnu sposobnost vazduhoplovstva, dodao je. Prema Hagarijevim rečima, izraelski i američki odbrambeni sistemi efikasno su funkcionisali i postojala je bliska saradnja u otkrivanju i presretanju raketa. „Delovaćemo kada i gde mi to odredimo, u skladu s instrukcijama političkog nivoa. Ovi događaji će imati posledice“, najavio je.

Na iranskoj državnoj televiziji slavili su raketne napade Islamske Republike na Izrael. Nakon objave napada na Izrael od strane iranske Revolucionarne garde, voditelj na državnoj televiziji pohvalio je „hrabar iranski narod“ zbog napada. Uz slike raketa ispaljenih prema nebu, televizijski kanal puštao je veselu muziku. Takođe su prikazali snimke ljudi koji slave u nekoliko iranskih gradova, držeći zastave libanske milicije Hezbolah i njihovog vođe Hasana Nasralaha, kojeg je Izrael ubio u petak.

Podrška Izraelu

Američki državni sekretar Entoni Blinken nazvao je iranski raketni napad na Izrael „potpuno neprihvatljivim“ i dodao da su SAD „još jednom dokazale našu posvećenost odbrani Izraela“, rekao je Blinken.

Prema rečima ministra odbrane Džona Hilija, u odbrani Izraela učestvovala je i vojska Velike Britanije.

Napad Irana i pravo Izraela na odbranu istakle su i zemlje EU poput Nemačke i Francuske. Nemački kancelar Olaf Šolc „najoštrije“ je osudio napad Irana.

S druge strane, objavljeno je da je iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči neposredno nakon raketnog napada svoje zemlje na Izrael telefonirao s evropskim kolegama. Razgovarao je, između ostalo, i sa nemačkom ministarkom spoljnih poslova Analenom Berbok, kao i sa kolegama u Velikoj Britaniji, Francuskoj i drugim zemljama, izvestila je iranska novinska agencija Irna. Aragči je izjavio da je raketna operacija sada okončana, ali će, u slučaju da Izrael preduzme odmazdu, iranski odgovor biti, kaže, „još oštriji“. Teheran ne želi eskalaciju, ali se rata ne boji, dodao je Aragči.

Od saveznika do neprijatelja

Iran i Izrael su decenijama neprijatelji. Teheran osporava pravo Izraela na postojanje i preti uništenjem „cionističkog režima“. Izrael, s druge strane, smatra Iran svojim najvećim neprijateljem. Ali, nije uvek bilo tako.

Pre Islamske revolucije 1979. godine, dve države bile su blisko povezane. Iran je čak bio među prvim državama koje su 1948. priznale državu Izrael. U okviru sukoba na Bliskom istoku, Izrael je smatrao Iran saveznikom protiv arapskih država. Za Teheran je Izrael, podržan od strane Vašingtona, bio korisna politička protivteža arapskim susedima.

Islamska revolucija kao prekretnica

Nakon pobede Islamske revolucije 1979. godine, Iran je poništio sve sporazume s Izraelom. Ajatolah Homeini oštro je kritikovao Izrael zbog okupacije palestinskih teritorija i razvio retoriku usmerenu protiv Izraela kako bi pridobio podršku arapskih država i stanovništva u tim zemljama, jačajući tako i uticaj Irana.

Današnji verski vođa Irana, ajatolah Ali Hamnei, nastavio je tu politiku, redovno dovodeći u pitanje istorijske činjenice o Holokaustu. Iran podržava Hezbolah u Libanu, Hamas u Gazi, kao i druge grupe širom regiona, uključujući i Huti-pobunjenike u Jemenu.

Pogoršanje odnosa

Izrael, s druge strane, nije učinio mnogo da smanji tenzije. Premijer Benjamin Netanjahu više puta je poredio Islamsku Republiku s nacističkom Nemačkom i oštro kritikovao nuklearni sporazum iz 2015. godine.

Iako postoje pojedinci u oba društva koji zagovaraju pomirenje, politički odnosi su zategnutiji više no ikad do sada, naročito nakon napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine i izraelske vojne odmazde u Pojasu Gaze.

Prema navodima UN, u ratu u Gazi ubijeno je više od 41.000 Palestinaca, većinom žena i dece. Istovremeno, raketni napadi Hezbolaha i izraelsko bombardovanje juga Libana prisilili su stotine hiljada ljudi na bekstvo u Libanu i Izrael.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku