Ima neka (tajna) veza Donalda Trampa i Vladimira Putina?

Sudeći po istraživanjima američkog novinara Boba Vudvorda, bivši američki predsednik Donald Tramp je s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom razgovarao i do sedam puta otkako se početkom 2021. iselio iz Bele kuće. Osim toga je, kako tvrdi Vudvord, Tramp je kao američki predsednik na početku pandemije korona-virusa Putinu lično poslao testove za kovid, u vreme kada tih testova nije bilo dovoljno u SAD.

Pritom je, kako se tvrdi, Putin savetovao Trampu da o tome ne govori, jer bi mu, kako je navodno rekao, ta akcija mogla politički da naškodi.

Knjiga o Ukrajini i ratu na Bliskom istoku

Vudvord je postao planetarno poznat početkom sedamdesetih godina prošlog veka, s otkrićem skandala Votergejt u listu „Vašington post“. Otada ima reputaciju jednog od najrenomiranijih istraživačkih novinara u SAD. Njegova otkrića o odnosu Putina i Trampa u utorak su takođe objavljena u vašingtonskom listu. Radi se zapravo u odlomku iz njegove nove knjige „Rat“ (War), koja bi se u prodaji trebalo da se nađe tokom iduće nedelje.

Pritom se u knjizi ne radi samo o Trampovim vezama s Rusijom. Ona se bavi i uticajem američkih predsednika na geopolitiku, pogotovo na ratove u Ukrajini i na Bliskom istoku. Kako navodi „Vašington post“, Vudvord iznosi i brojne interne informacije – pa i o aktuelnom šefu Bele kuće Džozefu Bajdenu. Američka TV-stanica CNN tako izveštava da je trenutni predsednik SAD, kako to tvrdi Vudvord, izraelskog premijera Benjamina Netanjahua nazvao „kurvin sin“ (son of a bitch).

Tramp demantuje, Kremlj samo delimično

Ali, ništa od toga trenutno, u jeku predizborne kampanje, ne generiše toliko klikova na internetu kao navodna otkrića o Donaldu Trampu.

Očigledno i zato što je Vašington post“ svojom recenzijom knjige unapred dao „štihvort“ za to. Portparol Trampovog predizbornog tima Stiven Čung tvrdnje američkog novinara nazvao je „izmišljenim“ i dodao da je pravi žanr u kojem izlazi ta knjiga – fikcija.

I portparol Kremlja Dmitrij Peskov je u izjavi za razne medije opovrgao da su se ti navodni telefonski razgovori između Trampa i Putina zaista vodili. Ipak, potvrdio je navode „Vašington posta“ o isporuci opreme za korona-virus, ali je i podsetio da je i Rusija u 2020. godini takođe poslala u SAD medicinsku opremu i zaštitnu odeću.

„Municija“ za kampanju Kamale Haris

Demokratska stranka brzo je reagirala i nije propustila šansu da Vudvordova otkrića iskoristi za predizbornu kampanju protiv Trampa, koji u trci za Belu kuću nastupa kao kandidat Republikanske stranke. Samo nekoliko sati nakon objavljivanja članka u „Vašington postu“, Kamala Haris je na platformi Iks objavila video u kojem su montirani isečci raznih klipova u kojima Tramp pohvalno govori o svom odnosu sa Putinom.

Kandidatkinja za predsednicu Demokratske stranke je taj video prokomentarisala rečima: „Dok su Amerikanci bili bolesni i nisu imali na raspolaganju kovid-testove koji su spasavali živote, šta je Donald Tramp radio? On je tajno slao kovid-testove Vladimiru Putinu.“

Za sada nije jasno kakav će efekt ta otkrića imati na predizbornu kampanju u SAD, ocenio je TV-voditelj Lorens O’Donel na američkoj stanici MSNBC: „Jedan takav izveštaj bi u vremenima pre Trampove ere bio dovoljan da okonča neku predsedničku kandidaturu (…) a i danas bi bio dovoljan da uništi neku demokratsku kandidaturu“, rekao je on. Ali, „47 odsto glasova Trampu se očigledno nikako ne može oduzeti“, dodao je O’Donel i ocenio da bi, zbog specifičnosti američkog izbornog sistema, to u određenoj konstelaciji čak moglo i da mu pomogne da dođe do pobede na izborima.

Trampova bliskost s Putinom

Samu činjenicu da Donald Tramp neguje posebno dobar odnos s Putinom je nešto što je javno tvrdio i sam Tramp. Krajem septembra ove godine on je tokom sastanka sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u Njujorku naglasio da bi ta veza s Putinom mogla da pomogne da se brzo okonča rat u Ukrajini, pod uslovom da on (Tramp) u novembru bude izabran za novog američkog predsednika.

Trampovi protivnici kandidata Republikanske stranke redovno optužuju za preveliku dozu bliskosti sa šefom Kremlja, pa čak ponekad tvrde i da Tramp radi u korist Moskve. Sporazum o okončanju rata u Ukrajini bi, kako neki strahuju, mogao na kraju da znači i velike Trampove ustupke Moskvi.

Mnoge zabrinjava i Trampov pogled na NATO: Severnoatlantski vojni savez, koji osim SAD i Kanade obuhvate i 30 evropskih zemalja, ali ne i Rusiju i njene saveznice, Tramp je svojevremeno nazvao „zastarelim“ modelom. U februaru je čak tvrdio da će Putina da ohrabri da napadne one države koje za svoju odbranu ne budu investirale onoliko novca koliko bi to zapravo morale kao članice NATO.

Tramp – Putinov čovek?

Nekim analitičarima je Trampovo držanje prema Rusiji zagonetno i zbog toga što je, kako se tvrdilo, ruska kampanja širenja lažnih vesti znatno pomogla Trampu da pobedi na izborima 2016. godine. Do tog zaključka je recimo došao Robert Miler. On je, kao specijalni savetnik, dobio zadatak da istraži te navode, ali u svom čuvenom „Milerovom izveštaju“ nije doduše predstavio dokaze za bilo kakve kriminalne aktivnosti ili neku vrstu zavere. Ipak, zaključio je da je Trampov tim pokušao da sakrije kontakte s ruskim agentima, odnosno da je Tramp lično pokušao da spreči sprovođenje istrage.

Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmaster o vremenu koje je proveo u Beloj kući piše da je bilo gotovo nemoguće s Trampom diskutovati na kritičan način o njegovoj politici prema Rusiji. Prema Mekmasterovim tvrdnjama, Putin na veoma spretan način manipuliše Trampom: „Putin, beskrupulozni bivši agent KGB-a, laskanjem je zagolicao Trampov ego i njegove nesigurnosti.“

Pritom, kako dodaje Mekmaster, Tramp nije prvi američki predsednik koji je potcenio Vladimira Putina. I Džordž Buš Juniro i Barak Obama takođe su se, kako kaže, protivili robusnijem odnosu SAD naspram Kremlja.

*ovaj članak je najpre objavljen na nemačkom jeziku