Ima li smisla razgovarati sa Erdoganom?

Mešavina zabrinutosti i zgražavanja: najnovija dešavanja u Turskoj, uvođenje vanrednog stanja, hapšenje hiljada ljudi. Sve to prate i nemački političari. „Svi osećamo da nemačko-turski odnosi trenutno prolaze jednu od najtežih faza”, kaže za DW Mišel Mintefering iz Socijaldemokratske partije Nemačke. Ona je predsednica nemačko-turske parlamentarne grupe u Bundestagu. „Vidimo da predsednik Erdogan zemlju koja je već duboko polarizovana još više deli.“ Vodi je „dalje od Evrope“.

Ta poslanička grupa koja broji 37 članova među poslanicima važi za jednu od najaktivnijih. Ona se zalaže za razumevanje. Međutim dijalog sa poslanicima iz Ankare pokazuje se sve težim i donosi razočaranja. Rajner Majer iz bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) još 12. jula je pismeno obavestio predsednicu Mintefering i Bundestag da se povlači iz te parlamentarne grupe. To je bila njegova reakcija na odluku Ankare da poslanicima Bundestaga zabrani posetu nemačkim vojnicima u vojnoj bazi Inčirlik, što je, kako je ocenio Majer, nešto što se „u diplomatiji podrazumeva“. Političar CSU u razgovoru za DW naglašava da se protivi „puču protiv demokratski izabrane vlade“, ali se zalaže da se pregovori sa Ankarom o pridruživanju EU „do daljnjeg obustave“. „Od kandidata za priključenje EU očekujem vladavinu prava i pošteno suđenje. Jasno je da je ovo što se sada dešava suprotno tome.“

„Zauzeti stav!“

Sa druge strane, Mišel Mintefering kao predsednica radne grupe naglašava važnost dijaloga, posebno sada. Zbog najnovijih dešavanja „budući razgovori će verovatno biti teži. Ali iako je ponekad teško, iako su mogućnosti našeg uticaja ograničene, uverena sam da dijalog mora da se nastavi i posle najnovijih dešavanja“. Mnogi ljudi u Turskoj očekuju od nemačkih političara da „zauzmemo stav i da nastavimo da se zalažemo za naše demokratske vrednosti“.

Slično misli i demohrišćanin Andreas Nik. „Jednako kao što smo odbacili pokušaj puča protiv demokratske, legitimne vlade, sada svom snagom moramo da zahtevamo da se situacija ne iskoristi kao izgovor za dalje ograničavanje vladavine prava, slobode govora i prava manjina u Turskoj.“ Nik, jedan od poslanika Hrišćansko-demokratske unije (CDU) u parlamentarnoj grupi, govori o „očigledno odavno pripremljenom sistematskom progonu političkih neistomišljenika“. Ali bez obzira na sve on ističe važnost održavanja kontakata: „I dalje moramo intenzivno bavimo Turskom kako se unutrašnji politički sukobi u Turskoj ne bi dalje zaoštravali i na kraju – možda i u vidu nasilja – preneli na našu zemlju.“

Mišljenja Mintefering, Majera, Nika – poslanika koji su učestvovali u dosadašnjem dijalogu sa turskim kolegama – pokazuju kako se dešavanja na Bosforu odražavaju na Bundestag. Nisu zabrinuti samo oni koji u Turskoj imaju porodice. U četvrtak (20.7.) su se oglasili i predsednica poslaničke grupe Levice Sara Vagenkneht, i političar stranke Zelenih Omid Nuripur. U jednom radijskom intervjuu Nuripur je upozorio da je sada „možda poslednja prilika“ da se sa Turskom govori o vladavini prava „pre nego što zemlja možda zaista ode u diktaturu“. I Vagenkneht upozorava da bi sa Erdoganovim „uvođenjem vanrednog stanja mogle da padnu demokratske maske“. Ona zahteva jasno distanciranje nemačke vlade. I ne samo na rečima.

Kritika politike Berlina prema Turskoj

Iz izvršne vlasti izjave su dali kancelarka Angela Merkel i ministar spoljnih poslova Frank-Valter Štajnmajer. Šefica nemačke vlade se u sredu uveče „sa velikom zabrinutošću“ osvrnula na situaciju u Turskoj. To je u telefonskom razgovoru prenela i predsedniku Erdoganu. Tada još nije bilo proglašeno vanredno stanje. Potom se oglasio i Štajnmajer. „Pored svih mera, koje bi trebalo da rasvetle pokušaj puča, vladavina prava mora biti sačuvana.“

Obe te izjave je levičarka Vagenkneht je ocenila kao „priznanje moralnog bankrota“, optuživši kancelarku Merkel da želi da očuva „slab pakt o izbeglicama“ koji je postignut sa Ankarom. Sporazum Brisela sa Ankarom zaista je sklopljen pod pritiskom naročito Merkelove. Niko sa sigurnošću ne može da kaže kako se Turska ophodi prema milion, uglavnom sirijskih izbeglica, koje se trenutno nalaze u toj zemlji i koje bi u najvećem broju slučajeva dalje ka EU.

Dugogodišnji visoki diplomata Volfgang Išinger je međutim uzdržan i ukazuje na veliki značaj Turske kada je reč o bezbednosnim pitanjima. Ankara je „nezaobilazan“ partner „od suštinskog značaja“ za Zapad, kaže on. Zbog svog geostrateškog položaja Turska je „veoma važna za NATO, možda jednako važna koliko i Velika Britanija“. Bez Ankare bismo „izgubili svaku mogućnost uticaja na konflikte na Bliskom istoku“. Ta ocena pokazuje koliko je velik jaz između realne politike i zahteva opozicionih poslanika.