Kako je Nemačka postala Panem u „Igrama gladi“

Osam godina nakon što je Ketnis Everdin ispalila svoju poslednju strelu, obožavaoci distopijskog blokbastera „Igre gladi" (Hunger Games) vraćaju se u Panem: „Balada o ptici pevačici i zmiji" (The Ballad of Songbirds & Snakes) je prednastavak četvorodelnog uspešnog filma i u četvrtak (16.11.) počinje da se prikazuje u bioskopima širom sveta. 

Film se bazira na istoimenom romanu „Igre gladi", autorke Suzan Kolins iz 2020. i dešava se 64 godine pre događaja iz prvog filma. Priča o događajima koji su doveli do toga da mladi Koriolan Snou postane tiranski predsednik Panema (uloga koju je u originalnim filmovima igrao Donald Saterlend). 

Panem je mlada država, a vladajući Kapitol učvršćuje svoju moć nad okruzima smrtonosnim Igrama gladi. Cilj tih igara je da se 24 tributa – 12 devojaka i 12 dečaka iz 12 okruga Panema – bore do smrti jedni protiv drugih, dok jedan ne preživi i bude proglašen pobednikom. Njih obučavaju takozvani mentori. 

U filmu „Balada o ptici pevačici i zmiji" Tom Blajt igra ambicioznog 18-godišnjeg mentora Snoua. Potiče iz nekada moćne porodice, od čijeg bogatstva nije ostalo mnogo. Dodeljena mu je devojka iz siromašnog okruga 12, Lusi Grej Berd (Rejčel Zegler), da je trenira do pobede. I u ovom filmu, borbe u areni su srž filma. 

Kada Lusi Grej otpeva pesmu tokom ceremonije žetve na kojoj se biraju tributi za Igre gladi, odmah postaje zvezda, a Snou vidi priliku da okrene situaciju u njenu korist. Ali, kao što naslov filma sugeriše, samo će vreme pokazati ko je ptica pevačica, a ko zmija. 

Olimpijski stadion, veterinarska škola i krematorijum 

Film „Balada o ptici pevačici i zmiji" je najvećim delom sniman u Nemačkoj, a neke od najupečatljivijih znamenitosti ove zemlje služe kao pozadina za izbledeli sjaj posleratnog Panema. 

Jedno od takvih mesta je Aleja Karla Marksa (Karl-Marx-Allee) u Berlinu, bulevar koji je nekada veličanstveno predstavljao komunističku Istočnu Nemačku. Od 1949. do 1961. zvao se „Stalinalee" – nazvan po sovjetskom vođi Josifu Staljinu. 

Štrausberger trg, impresivan kružni tok na istom bulevaru, pojavljuje se nakon samo 30 sekundi u trejleru filma – obogaćenom sa nekoliko kompjuterski animiranih elemenata koji naglašavaju njegovu totalitarnu harizmu. 

Olimpijski stadion u Berlinu, u Šarlotenburgu, danas je dom fudbalskog kluba Herta BSC, a izgradili su ga nacisti za Letnje olimpijske igre 1936. godine. 

Impozantna zgrada sa svojim neoklasičnim stubovima - inspirisana grčkom antičkom arhitekturom – već je služila kao pozadina u nekoliko filmova, uključujući Marvelov film „Kapetan Amerika: Građanski rat" i bolivudski akcioni ep „Don 2", sa Šah Ruh Hanom u glavnoj ulozi. 

Lako je razumeti zašto su producenti „Igara gladi" to mesto smatrali pogodnim za prikaz tiranina i potlačenog naroda koji se bori za slobodu. Glavna glumica Rejčel Zegler podelila je svoju sliku u kostimu ispred dvostrukih stubova Olimpijskog stadiona. 

„Anatomsko pozorište" (Tieranatomische Theater), koje pripada berlinskom Humbolt univerzitetu, izgrađeno je 1790. godine kao obrazovna ustanova za veterinare. Zgrada, koju je projektovao arhitekta Karl Gotard Langhans, danas je spomenik kulture i otvorena je za javnost od završetka restauracije 2012. godine. Često se koristi za umetničke izložbe. 

Centralna zgrada sa amfiteatrom sa kupolom je remek delo pruskog ranog klasicizma. Zanimljivo je da je jedna scena naučnofantastičnog filma „Eon Fluks” (Aeon Flux, 2005), sa Šarliz Teron u glavnoj ulozi, takođe snimljena na tom mestu. 

Krematorijum može delovati kao neobično mesto za snimanje holivudskog blokbastera, ali krematorijum Baumšulenveg, koji je projektovao poznati nemački arhitekta Fric Ajzel, koji je otvoren 1999. godine, vizuelno je impresivan i emocionalno snažan. 

Zgrada u minimalističko-modernističkom stilu trebalo je da stvori funkcionalan i dostojanstven prostor u kojem ljudi mogu da tuguju i oproste se od svojih bližnjih. Za filmskog stvaraoca, to takođe može da dočara blisku budućnost koja je samo nekoliko koraka od naše. 

Distopijske lokacije „Igara gladi" izvan Berlina 

Kreatori filma „Igre gladi: Balada o ptici pevačici i zmiji" obišli su čitavu Nemačku kako bi pronašli odgovarajuće lokacije za snimanje luksuznog Kapitola i pustoši na periferiji. 

Neka snimanja su obavljena u parku Duizburg-Nord u zapadnoj Nemačkoj. Lokacija nekadašnje čeličane koja je zatvorena 1985. godine pretvorena je u javni park gde su industrijski strojevi - uključujući platformu visoku 70 metara, koja je otvorena za javnost. 

U istočnoj Nemačkoj, filmska ekipa je snimila neke scene kod Spomenika bitke naroda u Lajpcigu.

To je jedan od najvećih ratnih spomenika u Evropi. Izgrađen je 1913. godine u znak sećanja na 100. godišnjicu bitke kod Lajpciga u oktobru 1813. godine. Savez vojske Rusije, Pruske, Austrije i Švedske, koji su predvodili ruski car Aleksandar I i austrijski general Karl Filip, Princ Švarcenberga, pobedio je Napoleonovu vojsku.

Nemački vojnici su se borili na obe strane, a bitka koja je označila početak Napoleonovog pada često se koristi kao simbol besmislenosti rata. 

Nemačka nije jedina zemlja u kojoj su pronađene lokacije za snimanje filma „Igre gladi". Nekoliko scena je snimljeno u Poljskoj, posebno u „Dvorani Stogodišnjice" u Vroclavu. 

Impozantna građevina od armiranog betona i stakla visoka 42 metra, koja je na Uneskovoj listi svetske baštine, krunisana je kupolom raspona od 65 metara - upravo na mestu gde je Panemov despot Snou.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.