I Letonija se ograđuje

Cao Vijet Ngujen, rođen u Vijetnamu, već deset godina živi kao umetnik i crtač stripova u Rigi, glavnom gradu Letonije. Iz njegovog pera potiču između ostalog ilustracije letonskog nacionalnog epa „Lačplesis“. Ali poslednjih meseci Cao gotovo da više nema vremena za crtanje. Njegova svakodnevica je, naime, ispunjena zahtevima za azil, sudskim procesima i saslušanjima. Mladi Vijetnamac stalno putuje između Rige i pograničnih gradića kako bi, po nalogu letonskih vlasti, prevodio u komunikaciji između države i migranata iz njegove domovine.

Prema zvaničnim podacima, sve više Vijetnamaca ilegalno prelazi letonsku granicu. Iz Vijetnama, zemlje udaljene preko 11.000 kilometara od Letonije, oni dolaze preko Rusije i Evrope. Nakon što pešice pređu letonsku granicu, često ih uhvate pripadnici granične policije. Mnogi od njih tada podnose zahtev za azil u Letoniji, zemlji članici Evropske unije. Međutim, pošto se Vijetnam vodi kao zemlja sigurnog porekla, gotovo svi ti zahtevi bivaju odbijeni.

Trista izbeglica dovoljno za paniku

Ove godine registrovano je 300 Vijetnamaca koji su ilegalno ušli u Letoniju. To je ništa u poređenju s brojem izbeglica s kojim se ovih dana suočavaju druge zemlje u Evropi, ali uprkos tome, letonski političari to vide kao ozbiljan problem.

„Do pre par godina uopšte nije bilo ilegalnih useljenika iz Vijetnama. Zato je ovo za nas potpuno nova situacija“, kaže Mariks Petrusins iz letonske granične policije. Vijetnamci u Letponiju dolaze uz pomoć organizovanih bandi krijumčara ljudi koje se sastoje i od ruskih i od letonskih državljana. „Za Vijetnamce je, međutim, Letonija samo tranzitna zemlja“, objašnjava Cao Vijet Ngujen. Oni, kaže, uglavnom žele dalje u Poljsku ili Nemačku jer tamo postoje vijetnamske zajednice. „Većina njih dolazi iz ruralnih krajeva. Podigli su kredite i založili kuće da bi mogli da plate krijumčare.“

Ali Letonci vide problem već i u takom malom broju izbeglica. Jedini postojeći prihvatni centar u Letoniji ima sto mesta. „Za građane evropskih zemalja koji su sada izloženi velikom talasu izbeglica, te brojke deluju potpuno brenigno, ali Letonci to vide drugačije“, ukazuje leonski novinar Maris Zanders: „Mi smo veoma dugo živeli u uverenju da smo daleko od migrantskih ruta i da naša granična policija ima samo formalnu funkciju. Čitava infrastruktura predviđena je za možda 50 potražilaca azila. Ako umesto toga dođe 300 ljudi, to ovde već izazove blagu paniku.“

„Mentalitet žrtve“

Nedeljama je vlada u Rigi raspravljala o tome da li je Letonija spremna da prihvati 776 potražilaca azila, koliko bi trebalo da ta zemlja dobije po predviđenoj kvoti Evropske unije. U letonskom društvu preovladava negativno raspoloženje prema izbeglicama. Letonska sociološkinja Aija Lule govori o svojevrsnom „mentalitetu žrtve“ koji vlada među njenim sunarodnicima. Ona podseća na činjenicu da se za vreme Sovjetskog Saveza stotine hiljada ljudi iz drugih krajeva SSSR-a doselilo u Letoniju, a da pritom letonsko stanovništvo te migracione procese uopšte nije moglo da kontroliše. Osim toga, napominje Lule, Letonci su u dodir sa doseljenicama s Bliskog istoka i Afrike do sada dolazili samo preko televizije.

Žičana ograda na granici s Rusijom

Letonija i Estonija sada žele da dodatno osiguraju svoje granice s Rusijom. Letonija planira da podigne 90 kilometara dugu ogradu na ukupno 270 kilometara dugoj granici. I susedna Estonija svoju granicu prema istoku želi da „pojača“ ogradom, ali i modernim sistemima za kontrolu.

Letonski ministar unutrašnjih poslova Rihars Kozlovskih tvrdi da će te mere suzbiti ilegalnu imigraciju. Prema navodima letonske granične policije, ojačavanje granice planira se već više godina – s obzirom na to da se radi o spoljnoj granici EU i NATO.

U kontekstu ukrajinske krize, početkom 2015. godine, tadašnji letonski ministar odbrane Rajmonds Vejonis, upozorio je da je infrastruktura na toj granici katastrofalna. Kao i u Ukrajini, rekao je tada, i u Letoniju bi neprimećeno mogli da uđu „mali zeleni“. Granični pojas širok samo šest metara prolazi preko šuma i močvara. Nedavno su ga novinari letonske javne televizije više puta tajno prešli, a da ih niko nije otkrio i to su snimili. Zbog toga Letonci veruju da je broj ilegalnih migranata veći nego što je poznato. Ostaje, naravno, pitanje da li će planirana ograda s kamerama i senzorima uspeti da zaustavi nekoga ko je prešao već 11.000 kilometara – nadomak samog cilja.

LINK: http://www.dw.de/dw/article/0,,18744552,00.html