Humanitarnom pomoći protiv zla

Hladno je prolećno jutro. Mali kamion prelazi preko gotovo prazne ukrajinsko-rumunske granice. Preko dana tu na obe strane granice često čeka i po nekoliko stotina vozila, ali u jutarnjim satima, nešto pre osam, saobraćaja gotovo i da nema.

Iza vetrobrana kamiona vidi se znak Crvenog krsta. Tu su ukrajinske zastavice i natpis „humanitarna pomoć“. Oksana, Serhij, Vasil i Vitalij pokazuju rumunskim graničarima svoje pasoše i dokumenta ukrajinske vlade koja im služe da potvrde da su humanitarni radnici. Brzo ih propuštaju preko granice.

Samo nekoliko stotina metara iza granice čeka jedan Rumun sa svojom ćerkom. Njih dvoje žive u obližnjem mestu i pre nekoliko nedelja su na jednom humanitarnom transportu upoznali Oksanu i Serhija. I od tada uvek kada mali kamion stigne s druge strane granice, njih dvoje donose par kutija punih doniranih stvari. Danas su doneli vreću krompira, ulje, konzerve, testeninu i sredstvo za pranje rublja. Srdačno hvala, brzi zagrljaj i – vožnja se nastavlja.

Čvorište za humanitarnu pomoć

Oksana Matijičuk, Serhij Lukanjuk i njihovih dvoje saputnika, Vasil Samaško i Vitalij Kindserskij dolaze iz ukrajinskog grada Černovica, udaljenog četrdesetak kilometara severno od rumunske granice. Danas su krenuli prema rumunskom mestu Vatra Dornej, udaljenom oko dva i po sata vožnje od granice. Tamo bi trebali da se nađu sa grupom mladih iz Drezdena, koji su u dva minibusa dovezli donacije iz Nemačke. Zajedno će da ih prebace u kamion iz Ukrajine i onda se vraćaju nazad.

Černovic, nekadašnji glavni grad regiona Bukovina je sa svojih 250.000 stanovnika ekonomski centar jugozapadne Ukrajine. Taj grad do sada nije bio bombardovan nisit su ga ruske snage napadale. Zato su desetine hiljada ljudi iz drugih ukrajinskih regiona izbegli upravo u Černovic. Grad je tako postao svojevrsno čvorište za distribuciju humanitarne pomoći iz inostranstva koja se prosleđuje dalje prema ratnim područjima na severu, istoku i jugu zemlje.

Mreža volontera

Oksana Matijčuk (45) i Serhij Lukanjuk (43) su germanisti sa Univerziteta u Černovicu. Od početka ruskog napada na Ukrajinu, njihov život radikalno se promenio. Često putuju preko granice u Ukrajinu, što god mogu češće, kako bi tamo preuzeli namirnice i druge donacije za Ukrajinu. Ponekad odlaze i po nekoliko puta nedeljno. Oni su deo ogromne mreže volontera iz Černovica koji se brinu oko prihvata, raspodele i daljeg transporta humanitarne pomoći.

Skoro svi su na neki način privatno organizovani, pričaju Oksana i Serhij tokom vožnje kroz brda na severu Rumunija. Većinom su te pošiljke organizovali preko svojih univerzitetskih kontakata. Pomoć je recimo pružio i Institut za nemačku kulturu i istoriju jugoistočne Evrope koji deluje u okviru minhenskog Univerziteta Ludvig Maksimilijan. Taj institut neguje partnerske odnose sa Univerzitetom u Černovicu.

„Već prvog dana rata naši nemački partneri i kolege su nam poslali poruke solidarnosti i ponudili pomoć“, priča Oksana. „Nakon nedelju dana u Černovic su stigle prve pošiljke humanitarne pomoći.“

I u Rumuniji postoji velika spremnost da se pomogne, dodaje Serhij. Naročito su aktivne njegove kolege sa Univerziteta u Sučavi, u blizini ukrajinske granice. „Ono što je specifično kod našeg angažovanja oko humanitarne pomoći, jeste to da mi sve to organizujemo preko naših ličnih kontakata na univerzitetima u Ukrajini, ali i u krugu poznanika i prijatelja. I zato vrlo dobro znamo gde je šta potrebno“, kaže Lukanjuk. „Zato možemo da budemo sigurni da donacije zaista imaju smisla, da one stvarno dolaze do onih kojima su potrebne i da ništa ne ostane.“

Konzerve, hrana za bebe, 3D-štampači…

Zaustavljamo se na jednom odmorištu u blizini gradića Vatra Dornej na severu Rumunjske. Tu već čeka četvoro mladih ljudi iz Drezdena – Helena, Džošua, Simon i Štefan. Svi se srdačno pozdravljaju i grle, a onda se prebacuje roba: hrana za bebe, brašno, ulje, testenina, konzerve, sredstvo za pranje rublja, sapun i druge higijenski artikli… Ima i odeće, tu je i jedna motorna testera, uređaj za ultrazvuk, jedan laptop-računar, a iz Drezdena je stigao čak i jedan mali 3D-štampač. On će da se koristi za štampanje zavoja s kojima se brzo zaustavlja krvarenje ranjenih vojnika.

Prikupljanje donacija pokrenuo je 28-godišnji Džošua Pismen, inače IT-stručnjak. Njegova majka radi na nemačkom univerzitetu koji je partner Univerzitetu u Černovicu. On je dete iz nemačko-američkog braka i njegova majka poznaje Oksanu i Serhija.

„Kada je počeo rat, hteo sam da uradim nešto više od odlaženja na proteste za mir, ali nisam baš hteo da s prijateljima tek tako krenem na put, pa da rizikujemo da nas zaustave na granici sa stvarima koje nikome ne trebaju“, priča Džošua. „Tako smo stupili u kontakt s Oksanom i Serhijem i oni su nam rekli šta im je potrebno. Onda smo među prijateljima i poznanicima počeli da s skupljamo donacije u novcu i da kupujemo stvari.“

Zaustaviti zlo

U gradskoj upravi u Černovicu veoma su zahvalni za takve akcije prikupljanja donacija i slanja humanitarne pomoći. Gradonačelnik Roman Kličuk u video-razgovoru za DW kaže da je njegov grad do sada bio pošteđen bombardiranja, ali da se rat itekako oseća. Kličuk podseća da u Černovicu trenutno živi oko 60.000 prognanih lica. „Većinu humanitarne pomoći koja stiže ovamo mi šaljemo dalje na front. Ali, i nama ovde je potrebna pomoć – hrana, odeća i lekovi.“

Gradonačelnik dodaje da je vrlo zahvalan zbog toga što pogotovo iz Nemačke stiže tako mnogo humanitarne pomoći. Ali neke stvari ipak kritikuje: „Diplomatski rečeno, čini mi se da mnogi nemački političari još uvek nisu shvatili o čemu se radi kada je u pitanju ovaj rat. Nije ovo samo rat Rusa protiv Ukrajinaca, ovo je rat vrednosti. Ako se zlo ovde ne zaustavi, ono će onda da zahvati i druge evropske zemlje. Nadam se da to u Njemačkoj neće shvatiti tek onda kad bude suviše kasno.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.