Hrvatska nezainteresovana za susede

Tri zemlje Zapadnog Balkana potpisale su krajem prošlog meseca sporazum o saradnji na zajedničkom razvoju prema članstvu EU. Srbija, Severna Makedonija i Albanija, naime, udružile su se tako u okviru novog projekta zvanog Open Balkan, a ustvari je posredi modifikacija ranije inicijative pod nazivom Mini Šengen.

Projekt je u međunarodnoj javnosti ocenjen suzdržano, iako mu se priznaje svrsishodnost s obzirom na realne potrebe, ali je ujedno izložen i kritikama. Najviše to prigovori zbog izdvajanja od ostatka regije – Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Kosova. Pojedini analitičari takođe su sumnjičavi prema krajnjim namerama Aleksandra Vučića. No bez obzira na sve to, činjenica je da sama EU već izvesno vreme posustaje u politici spram Zapadnog Balkana.

Manjak artikulacije

Tim više upada u oko pozicija Hrvatske u odnosu na regiju. Jer, premda je RH zemlja s najsvežijim iskustvom pristupanja članstvu EU, i prvi je sused polovini nečlanica sa Zapadnog Balkana, ona deluje prilično nezainteresovano za njih.

A ona bi pritom mogla unaprediti i svoj međunarodno-politički rejting. „I ne možemo pritom reći da RH uopšte ne učestvuje u sličnim regionalnim procesima", rekla nam je Senada Šelo Šabić.

Ta istraživačica sa zagrebačkog Instituta za razvoj i međunarodne odnose (IRMO) navodi Berlinski proces, ili Brdo-Brioni:

„No primećuje se manjak jasno artikulisanih nacionalnih interesa i strategija u kontekstu koji pominjete. A pasivnost Vlade RH prema regiji je još od 2016.

S druge strane, treba reći da je u međunarodnim krugovima prepoznata pojačana aktivnost Hrvatske prema Bosni i Hercegovini, ali to nije ocenjeno pozitivnim. Smatra se da nastup RH prema BiH ne koristi ni samoj RH, koliko valjda odgovara nekim izdvojenim grupacijama."

Šelo Šabić kaže da je Hrvatska bila otvorenija prema regiji u fazi svog približavanja EU i neposredno nakon ulaska u članstvo:

„Postojala je institucionalna saradnja, odeljenje za prenos znanja stečenih u procesu pristupanja EU, stručna podrška susedima. Trebalo bi samo videti koliko je diplomata iz npr. Makedonije i Albanije tada s hrvatskim kolegama prolazilo razne teme."

A podsećamo i da se još u vrijeme premijerke Jadranke Kosor objavljivalo kako Vlada RH susedima ustupa prevode pravnih spisa EU u višemilionskoj vrednosti.

Šelo Šabić sadašnju hrvatsku fazu prepoznaje kao odraz svetonazorske preorijentacije tokom poslednjih godina. „Uz to je možda reč i o zamoru EU-a zbog proširenja, izbegavanju kriza, populizma itd. Ili o tome što ovu inicijativu predvodi Vučić, a između njega i Zagreba neretko je bilo trzavica. No sve se to ogleda u nedostatku artikulisane regionalne politike, ili pak ta pasivnost reflektuje strateški interes koji je usmeren drugde. A nije sporno ni to da sama EU sve više pokazuje nedostatak kapaciteta i interesa oko ove regije", mišljenja je Senada Šelo Šabić.

Pitanja iz prošlosti

Da RH deklarativno podržava proširenje EU-a u zapadnobalkanskoj regiji, ali dnevnopolitičkom retorikom često daje do znanja da ona već ima povoljniju poziciju od suseda, smatra Anida Šabanović, direktorka trusta mozgova Vanjskopolitička inicijativa BiH iz Sarajeva.

Hrvatska je prema tome dobila potvrdu o dosegnutim određenim standardima, političkim i ekonomskim i pravnim, ali u praksi neretko podilazi mnogim populističkim interesima nauštrb tih kriterijuma:

„Otvaraju se ili produbljuju već postojeći jazovi kad god se u hrvatskom društvu pokreću pitanja iz bliže ili dalje ratne prošlosti, koje su često na putu razgovorima o sadašnjosti i budućnosti sa zemljama regiona."

Šabanović nam je potom ukazala na izvesne političke mane različitih zemalja regije, suseda Hrvatske, koje utiču na ovde predstavljene odnose. No istovremeno je iskazala žaljenje zbog utiska da se zvanična hrvatska politika stavlja na stranu onih koji poriču bosanskohercegovačku perspektivu ojačavanja građansko-političkih kapaciteta umesto etnocentrične logike isključivosti.

„Ova logika se kontinuirano pokušava preneti i u EU-institucije bez obzira na suprotne signale iz većine evropskih prestonica i Vašingtona", kaže ona.

Lučonoša ili piroman

„BiH koja je, zahvaljujući svojim slabostima, još uvek pre predmet nego učesnik ovih dešavanja, bori se sa unutrašnjim razlikama koje ciklično potpisuju sve do sada rečeno. Hrvatska jeste u poziciji da bude i lučonoša i piroman. I jedna i druga uloga svetle. Samo je pitanje šta ostaje iza toga, na putu razgovorima o sadašnjosti i budućnosti sa zemljama regiona", zaključila je Anida Šabanović.

A tako bi se mogla analizirati pozicija Hrvatske prema svim zemljama Zapadnog Balkana, od najkritičnije postavljenih odnosa do onih gotovo idiličnih. No bez obzira na razlike, ostaje da RH ima neiskorištenu prednost, ili kvalitet, kako se uzme, a to je status članice EU.

Umesto pasivnosti koju možda izaziva i strah od unutarnjih optužbi zbog okretanja prema istoku, ona bi tu svoju poziciju mogla iskoristiti i za svoje političko i demokratsko ojačavanje. Ipak, RH zasad uporno bira nezainteresovanost, izbegavajući podjednako rizike i mogućnost da učini nešto u opštem interesu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu